Teorija vs praksa

Frustracija predstavlja psihicko stanje u kojem se covek nadje kada ne moze da ostvari svoje ciljeve.
Kod frustracije dolazi do izrazaja temperament, od kojeg zavisi reakcija na impulse iz okoline.-Pojedinci mogu da reaguju trezveno, ali najcesca reakcija je agresivnost. Kod frustracije se pojavljuje i osecaj revoltiranosti, a da cesto nema pravih razloga za to.
Frustracija je osecanje a ne cinjenica i pojavljuje se kada covek naidje na prepreku. Svako reaguje na nacin koji predstavlja mesavinu postupaka koji zavise od temperamenta i karaktera.
Ovako izgleda mali deo iz teorije, a kako je u praksi, to je siroko pitanje koje danas postavljam sebi???
Kako da ostanem trezven i ne frustriran kada ne mogu da ostvarim zacrtane ciljeve. Kada bi moji ciljevi bili nerealni, onda bi sebe proglasio ludakom i neuracunljivom osobom i ne bi se posebno tangirao, ali kada su moji ciljevi realni i vise nego ostvarivi u praksi, a naidjem na prepreku zvanu “covek” i tresnem glavom u tvrdo, onda s pravom postavljam sebi ovo pitanje?
Sve sto je do mene uradim profesionalno i mnogo vise nego sto bi trebao , uradim i tudji deo posla, ma sve uradim da bi dosao do kraja, gde me neki “covek” vrati na pocetak i jos mi se smeje u lice, pravi me  majmunom, ruga mi se…
Treba da ostanem uracunjiv. Ne frustriran. Bez agresivnog ponasanja????
Stvarno ne znam kako da savladam stres ?
Moj predjasnji rad od par godina “covek” baca pod svoje noge i gazi ga kao izguzvani papir. Pa i papir ima vrednost! Da li moj rad ima vrednost? Da li je “covek” svestan koliko sam truda ulozio dok nisam stigao do njega? Da li je svestan koliko sam drugih ljudi molio, kumio, maltretirao? Koliko sam sebe dao u celoj toj prici?
Ocigledno je da ne zna i da mu nije bitno apsolutno nista , bas kao i moj stepen frustracije, tj. agresije koji sam skockao u sebe, uzdrzavajuci se da ga ne izlomim odmah i tu …
Blago njemu, naisao jos jedan iztrenirani kreten za ciji temperament nije ni svestan da moze da ga katapultira na Jupiter, Mars ili neku od planeta Suncevog sistema…
Uh, zbog mog temperamenta i frustracija koje sam dozivljavao u predhodnom periodu, nisam mogao da zavrsim ni mnogo jednostavnije poslove, ali je danonocno ucenje i dugogodisnja praksa mnogobrojne “impulse iz okoline” svelo moju reakciju na minimum agresivnosti, naprotiv, na profesionalni odnos, ali….
Ali, onda dodjem kuci, ponesem sa sobom pre podne i slogiram se od nerviranja. Doduse , i to sam uspeo da kanalisem i svedem na odnos posao-kuca, kuca-posao, pa je sada situacija kudi kamo bolja nego, recimo: pre desetak godina…
Ali, cim pisem na blogu ovako nesto, i pride ne mogu da nadjem bilo sta sto bi mene nasmejalo i oraspolozilo, sigurno je da nisam masina, vec samo jedna osecajna ( karakter) osoba koja voli svoj posao, voli ono sto radi, voli svoju porodicu, voli svoj blog, voli ljude…
A ovo je samo jedan delic ….
Sta da kazem ili kako da se ponasam posle svih tekstova sa Opstine Bor koji u celosti oslikavaju sredinu u kojoj zivim i radim??? Sta da radim ili kako da se ponasam posle svakodnevnih vesti iz zemlje Srbije???
Ma ljudi, puko sam kao zvecka, nista mi nije smesno, nista me ne moze oraspoloziti…
Jos jedan od pateticnih postova od kojih bezim kao djavo od krsta… Jebi ga, i ja sam samo “ljud” od krvi i mesa…
…idem da smaram Babu !…

Ipak je lepsa ruza, makar u zutoj boji…