Na izgled jednostavno i lako pitanje. Ali samo tako izgleda. Pozadina i odgovor na isto je komplikovano i kroz ovaj post cu pokusati da objasnim neke detalje.
Naime, pre skoro godinu i vise, dobio sam ponudu jednog decka da otvorim blog na potralu koji on uredjuje, ali u tom trenutku, najvise iz neznanja, trenutacno i kategoricki odbijam bilo kakvo ukljucivanje u blogovanje.
Istovremeno, vec uveliko citam i pratim sve na netu, a najvise blogove. Povremeno se i ukljucujem u komentarisanje na istim. Postaje zanimljivo i nadasve plodonosno, jer informacije koje dobijam , koristim u poslu.
A onda se u moju sasvim obicnu pricu ukljucuje neko ko mi na jasan nacin daje do znanja da trebam ostaviti tragove na netu. Ok, ajde da probam. Ali , sta to ja imam da kazem, da napisem i ko ce to da cita? Ovo su neka od prvih pitanja koja su pred mene postavila mali zidic, koji sam morao da preskocim. Iza tog zida, naidjoh na jedan jos veci i za mene u tom trenutku neprelazan. Na njemu je velikim grafitom stajalo: ,,Deda je informaticki nepismen,, !
Zaletim se i tresnem glavom o zid, padnem pored njega u neko polubesvesno stanje. Prvi su mi priskocili u pomoc , sa osmehom na licu, vidaju moje rane, znajuci da su i oni nekad isto to doziveli. Bio je to moj bolni trenutak koji me je na trenutak zaustavio.
Ostavljam sva pitanja iza sebe i krecem bojazljivo u nesto meni vec poznato sa jasnom odlukom: ko dodje, dobrodosao je, idem svojim putem-zbog sebe.
U isto vreme, vracam se stalno na bukvar , trazim objasnjenja i neretko sve pogresno radim, a sto je najgore, zbog znatizelje i neznanja , rusim sisteme. Uskacu dobri ljudi, i sto je najinteresantnije , dobijam podrsku da nastavim . Mojoj sreci nema kraja. Ma bicu uporan!!!
Vremenom , moja prica dobija jedan opusteni ton, dolaze ljudi da se opuste i uzivaju posle stresnog dana. Pojedinci , bukvalno traze zabavu, sto meni ne pada tesko, naravno kompenzirajuci za sve ono sto neznam a ima kod drugih. Fali i meni neki ventil, pa pokusavam sa necim sto ubrzo postaje strana za sranja. I naravno bez kvaliteta, cak i kad su gluposti u pitanju.
Na kraju, dogodio se skup velikih. Okupljanje koje za mene predstavlja nesto najlepse u celoj ovoj prici. Nesto, sto jedva cekam da bude ponovo. Tog dana dolazim do zakljucka da Deda mora imati nesto svoje. Da su se stekli svi uslovi za samostalnu pricu.
Ova prica pocinje sa tragovima od ranije, neskromno i sa jakom zeljom da se nastavi istim putem, uz korak sa mojim cedom, mojim prvencem.
Svi su dobrodosli kod Dede.
ps.Ovo ce biti komercijalni blog!!!
O, hvala Bogu!
Probala sam i noćas da ti ostavim komentar, međutim nisam mogla.
Srećno ti ovo blogovanje Deda! I nemoj puno diraš sidebar, molim te! 😉
AB
Toliko sam vec zasrao da me cudi kako se nije iskrivila stanica. Zvao sam Raina danas da mi ispravi ono sto sam zakenjao, ali nisam znao da mu objasnim sta sam radio, osim da sam kopirao Blogovskog. Rain crko od smeha i naravno popravio sve decko, pa sad ,,radi,,blog…
Kazu da je covek najsrecniji dok se penje ka vrhu. A ti Deda si vec “vrh”, a i dalje si srecan. Keep fight!!!
Nemam pretenzija za bilo kakve vrhove, ali sam srecan sto imam velike prijatelje na vrhu.
I ti si medju njima.
Pleasure is mine
I tako dobijem poruku od AB juče, i mislim se, čoveče utripovala nešto garant. LjubEzno odgvorih i odoh do dede na 381. Gledam i ništa čudno ne vidim.
A deda je na mene zaboravio.
Neka-zapamtila sam 🙂
Srećno ti bilo 😀
Deda ne zaboravlja…
Deda,
ukapirala sam po dolaznoj vezi na mom blogu da si pokušao da uradiš ono što je Peđa rekao.. i odmah sam se setila kako si mi na moje pitanje kako ti je bilo na radionici na BO, odgovorio “SUPER” a kada sam te pitala jesi li nešto razumeo , rekao si “Ništa!”
e pa, nek je sa srecom useljenje 🙂
A sto je najgore, pre radionice koju je vodio Pedja, ja se uljudno izvinio i pitao :da li mogu da ne prisustvujem, jer u isto vreme je i panel gde je ucestvovao Rain. Kao u skoli… Profesor Pedja mi opravdao izostanak…
Kad bi znao covek kako je dobro delo uradio, jer sam napravio mesto nekom studentu koji je barem razumeo sta covek prica.
Ima i jedna lepa vest: ja sam iskren pa priznajem…
AB
Kako si me nasmejala sada, alal ti vera…
BSLPamti
Fala ti , dobrodosao na novi blog kod dede.
Sta si mi kupio za useljenje. Moz neki post na poklon kao gostujuci bloger kod dede, od tebe, onako izdaleka, sa sve slikama???
Ajd’ neka je sa srecom !!!
Gaga
Ajd fala ti , pa i tebi da se desi ovako nesto lepo kao meni…
Pozdrav deda, pratimo tvoj rad i ukljucujemo se u pricu.
Sporohodno, ali lagano
Samo napred, al lagano…
Drago mi je da se i ja ovde nađoh…
Nekako mi se čini da si nas sve “pročitao” opisima u ovom predstavljanjem.
To je najmanje sto sam mogao, a tebi se divim do imbecilnosti. I zelim ti svu snagu ovoga sveta da kroz upornost koju sam video i gledam svakodnevno kod nekih mama slicnih problema. Znaj da nisi jedina i da ima velikih pomaka, cak i u zemlji Srbiji.
Ajd ajd…samo napred.
ET
Podrska mi jako znaci. Da li ti se svidja blogce?
Da, bice to super.
I ja se nadam, dobrodosla si uvek…ovde mozes da se opustis i nasmejes, potrudicu se da tako bude…A nekima je smesno i kad se ne trudim, uvek nadju neku moju glupost…
Pozdrav za dobrog nam Dedy, aj’ živ bio i veliki ti blog poras’o (;
MK
Dobrodosao kod Dede na blog.
I tebi veliki pozdrav i sledeci put ostavi link…
Nadam se da ce da mi poraste blog…
Pingback: The best | D E D A B O R
Pingback: Komentari i komentatori (prvi deo) | Charolija
@Čarolija,
neka nama Dede živog i zdravog :).
Ako šta treba još podrške i pomoći, svi smo tu :).
Pingback: Zaradite uspešnim blogovanjem | D E D A B O R