Lubavni roman by Deda

,,,,- bila je recenica koja je, u tom trenutku prelila vec punu casu. Lagano je ustala i napustila veselo drustvo u kojem se vise nije osecala kao na pocetku te, za nju sada vec zavrsene veze. On je ostao da divani, ne hajuci zbog njenog odlaska. U ostalom , i ona i on su bili svesni da njihova veza  nije bila dobra da bi uspela, a nisu se ni trudili.

Njoj u pocetku nije smetalo njegovo bahato ponasanje, a kasnije mu je nekoliko puta skrenula paznju, medjutim, nije vredelo. On je bio prostak sa predivnim licem za koga su se devojke lepile kao muve na traku…

Stajala je na stajalistu cekajuci autobus sa jos nekoliko umornih ljudi oko nje. Svako je u sebi nosio po koji novi problem pokupljen tog kisnog dana. Svako od njih je stajao tu kao nemi spomenik, bez ikakvog izraza na licu. Jednostavno , stajali su i cekali a da jedan drugoga nisu ni primecivali.Jutro, kao svako drugo. Rano je ustala kako bi se spremila za posao. Volela je svoj posao. Radila je sa finim ljudima, u firmi gde je svako imao svoje zadatke, a pride svi su bili povezani i zavisili jedan od drugoga. Postovali su svoje obaveze i nije se desavalo da kasne ili da stvaraju probleme drugome iz bilo kog razloga. Jedna uigrana ekipa, gde je prednjacio mladic njenih godina koji je ujedno bio svima glavni.Odavno je  primetila da nju gleda nekako drugacije, iako je u ekipi bilo nekoliko devojaka, takodje lepih  i zgodnih. Bila je cak sigurna da mu se svidja,  i onda kada joj je davao da radi vise od drugih, pa jos naglasavajuci svaku upucenu rec na njen racun, kao da vice na nju.  I drugi su primecivali da se njoj nekako drugacije obraca, da se drugacije ponasa.

Nikada mu nije davala povoda , kao ni drugima na poslu, a o svom zivotu je retko pricala, tako da je za sve njih bila totalna nepoznanica. Svima je bila ok, prihvatala je  sale i glasno se smejala, cak toliko da je neke i nervirala zbog toga.

Tog jutra se videlo na njenom licu da je opustenija, veselija nego inace, da je puna elana i spremna za nove radne zadatke. Da li slucajno , ali njen zadatak je bio vezan za celodnevni rad sa sefom, koji nije pokazivao emocije, ali je, cim su krenuli sa radom, iskoristio prvu priliku da joj tiho kaze kako bi voleo da odu zajedno na rucak. U prvom trenutku njegove tiho izgovorene reci nije ni cula, zamolivsi ga da ponovi, cudeci se sto sapuce. Pristala je. Do rucka, posao je bio pravi pakao, jer cega god su se uhvatili, nije islo.

****************

,,Znas, mislim da sam zaljubljen do usiju u tebe. ,, Rekao je i nastavio da jede. Samo u njegovim ocima se videlo da prica istinu, mada je i to bilo vise no sto bi on izgovarao u slicnim situacijama. Nije znala sta da mu kaze. Cutala je i gladala ga. I on se njoj svidjao.

****************

Mrzi me vise da lupam, i ovako lici na stereotipne ljubavne romane koje mozete naci na svim kioscima. Ovo je samo jedan pokusaj, verovatno propali. Kad se meni ne svidja, ne verujem ni da ce vama koji citate…

Ali ajde da nastavim u nekom drugom pravcu, tek da se jos malo razonodim…

****************

A onda je najiskrenijim recima pokusala da prizna pred njim: ,,Ja sam jedna sebicna, sujetna pizda od osobe.  ,,

-Mislim samo na sebe, samo o sebi.  Niko  nikad mi  nije vazan, nikoga ne postujem, a trazim mnogo od svih oko sebe. Obicno iskoriscavam ljude. Trazim od njih paznju , ljubav, neznost a za uzvrat spremna sam samo bol da im nanesem.

-Samo me materijalno interesuje, pregazicu svakoga ko mi stane na put, izguracu ga a mozda i poniziti na svakom koraku. Ne samo da ne zaboravljam, nego sam spremna i da vratim, cesto i neduznim osobama…

Njegov izraz lica odavao je osobu kaja je navikla na ovakve situacije. I dalje je gledao u svoje jelo birajuci najsladji zalogaj.Ona je pricala, pokusavala da pronadje adekvatne reci kojim bi docarala svu grozotu svoje licnosti. Bila je po prvi put iskrena. Prvi put da nije lagala, da je svaka njena rec bila istinita.Nije suzu pustila. A i zasto bi?Osecala se kao da joj je spao veliki teret koji je godinama nosila a koga se nije mogla resiti. Ili ga nije zelela odbaciti, jer je cesto uzivala u svojoj ulozi…

On je zavrsio sa jelom, odlozio pribor, izvadio novac iz novcanika, polozio na sto, ustao i otisao bez reci…

******************

…bas bez veze varijanta, ne svidja mi se..

******************

Ona je cutala , a on je odlozio svoj tanjir, lagano joj prisao i bezobrazno je poljubio, da je skroz izgubila dah.Nije se opirala, ali nije mogla ni da dise, pa je zelja za zivotom nadvladala zelju za ljubljenjem sa nekim ko je to radio tako ludacki da joj se celo jato leptirica podiglo iz ucmalosti.Mala pauza tek da uzme vazduh i da ponovo zaroni u najdublje plavetnilo providnog okeana ljubavi. Nije im smetalo sto pun restoran gostiju gleda u njihovom pravcu.

Ostaci hrane u njegovim ustima prelazilo je u njena , bas kao kad albatros hrani svoje ptice od dva metra. Vec su oborili neke case na stolu koji se treso u ritmu njihovog pomeranja. Escajg je udarao po njima u cudnom ritmu neke brazilske sambe, argentinskog tanga i moravskog coceka.

*****************

i ovo je bez veze, nije romanticno

*****************

Cutke su rucali a onda je on rekao: Moramo da pozurimo kako bi zavrsili zapoceti posao !

Naravno da im nije bilo do posla, njihova razmisljanja su isla u drugom pravcu. Cim su ostali sami, on je prisao i uhvatio je oko struka. Nije se bunila, naprotiv. Jedva je docekala da mu se baci u zagrljaj.

Lagano je podigao snazim rukama utreniranog atlete i preneo do radnog stola. Pre nego je spustio na isti, odgurnuo je silne papire, lap-top, daljinski telefon, svic sa antenicom, kesu rebrastog cipsa, pepeljaru,  noz za otvaranje pisama, selotejp traku, nekoliko hiljada vizit kartica uredno slozenih, dnevne novine. Na stolu je ostala samo jedna neotpakovana kesica ljubicastog Dureksa.

Njegove namere su bile jasne. Njena sumnja je bila ocekivana.

Trebao je neko napokon da sredi taj jebani radni sto !

Uostalom ,radno mesto higijenicarke nije ni sistematizovao bilo sta drugo nego sredjivanje neurednih prostorija i delova istih…

*************

..opet sam se negde zeznuo

*************

Mogu ja jos da izmisljam toplu vodu, ali bi mi pametnije bilo da odem iznova na radionicu lepog pisanja kod Beneta …?…

Dragi moji, eve vam nedovrsena bezvezna varijanta jedne ljubavne price. Nije ovo za mene. Sta god da napisem, sve mi lici na stereotipne ljubavne romane koji redovno nedeljno izlaze, a koji kasnije menjaju ,,ruku,, i ko zna gde zavrsavaju, samo ne u kanti…

Mozete da se i sami nadovezete na neku od ovih varijanti, a mozete da iskoristite ovu pisanuju za neku od kolosalnih ideja…

Mozete sta vam volja, jedino sto znam jeste: da ni ljubavni roman nije lako napisati.
Ko ne veruje, nek proba !