Mnogi ljudi u Srbiji nemaju posao. Mladima je imperativ da postanu političari, pevaljke, starlete.
Svi se bave politikom, a mali deo njih to radi profesionalno. To podrazumeva da primaju platu ili dodatke po raznim osnovama za poslove koji su im povereni.
U narodnoj skupštini sede predstavnici stranaka proporcionalno broju narodnih glasova na poslednjim izborima. Narod je izabrao brojke, brojke su preko stranaka dobile ime i prezime, a imena i prezimena odredjenog broja ljudi dobili su priliku da profi rade u skupštini skupštinske poslove. Jel tako, tako je.
Elem, kada uciteljica zeva u hodniku a čas je u toku, učenici nemaju kontorlu što podrazumeva da manje uče, ništa ne rade, ili bilo šta osim onoga što bi imali za zadatak da je učiteljica tu.
Ako ginekolog i babica izadju za vreme porodjaja van akušerske sale, porodilja može da se konektuje na internet i pogleda kako sama sebe da porodi, zar ne. Ako ima pristup internetu i alatku?
Ako mehaničar sedi ispred radionice, auto u istoj može da istrune ali se sam neće servisirati.
I da ne nabrajam dalje, izvinjenje za to što učiteljica nije u učionici, što ginekolog i babica nisu uz porodilju, što mehaničar nije pored auta ne postoji.
Ali kada poslanici otvaraju pasijans, ručaju po povlašćenim cenama i pritom probijaju svaki razumni tajming za tu vrstu aktivnosti, čitaju novine i stoje u red za putne i ostale troškove, onda je više nego potrebno izvinjenje ukoliko ih neko slika i time celom srpskom narodu pokaže kako se NE radi u vreme kada treba da se RADI.
Ja se nikada ne bih izvinio. Naprotiv, bio bih još kritičniji bez da dozvolim bilo kome da ima izgovor za datu situaciju.
Ima finih ljudi, nisu poput mene. Ali ima i onih kojima treba da se jasno kaže da ih gradjani Srbije plaćaju da bi svima nama bilo bolje, a ne da bi manjem broju ljudi bilo bolje.
Zato očekujem da se u narednom periodu još više posvete/imo poslovima koji su im/nam dati i da pomislim na sve trudnice kojima je preko potrebna pomoć da bi postale trudnice, da bi održale trudnoću i da bi imale decu. Da učiteljice budu na svojim časovima zadovoljne jer će primiti plate i adekvatno biti nagradjene za svoj rad. Da će automehaničari biti dovoljno stručni i motivisani da servisiraju svaki i najnoviji model automobila, da mi gradjani Srbije imamo sredstava da imamo takve automobile i još svašta nešto lepo…
A vi dragi poslanici, čast vrednicama i profesionalcima, uzmite se u pamet, budite primer. Ne dozvolite da fotografije govore više od hiljadu reči.
Znam da imate opravdanje. Inače, svi mi u Srbiji imamo opravdanje. Samo je malo zajebano kad se nešto desi u učionici, akušerskoj sali, automehaničarskoj radnji, pa tako i u skupstinskom domu.
Ako možemo da kritikujemo prosvetne radnike, doktore, obične radnike i one koji nemaju posao i sami su krivi što ga nemaju, onda možemo i vas poslanike i narodne predstavike! I to mnogo više nego bilo koga. Vi ste vrh, sve oči su u vas uprte. Sve što izgovorite ima mnogo veću težinu nego bilo ko prozvan u ovom tekstu.
Objavljeno: 24. 11. 2012. u 20:42
Svrstano u: Politika | 5 komentara
Tags: Narodna skupština, poslanici, Srbija
Dimenzije 100px X 100px
Dimenzije 150px X 60px
Dimenzije 200px X 200px
Dimenzije 240px X 80px
“Vi ste vrh”, onda je strasno, ovo je uvreda za sve naucnike, strucnjake, za ljude koji su stvarno nesto uradili za druge, pesnike, vredne i radne ljude!
Dedo, pisi malo o takvim ljudima a ne o svim ovim levacima kojima mozemo da budemo zahvalni za mnogo toga sto nam se desilo i sto ce nam se tek desavati.
Samo da dodam, oni citaju ovaj tekst sada i sigurno cesu jaja, zabole njih za tvoje, nase misljenje!
U jednom se ne slažem sa Vama. Opravdanja, kakva crna opravdanja
Razumem da se teško živi, razumem da su nam misli veoma često daleko od onoga što radimo, ali upravo to ne smemo da radimo, ma koji posao obavljali. Uvek ima gore i teže situacije od one u kojoj se mi nalazimo. Ako na to pomislimo makar jednom, opravdanja nam više neće biti potrebna.
Ja sam sve cvrsceg uvjeerenja da ljudi u politiku ulaze iskljucivo da bi, figurativno i doslovce, omastili brk. Ako i postoje kojekakva uvjerenja i ideali o radu za dobrobit zajednice i zemlje, brzo se to ubije. Ili, jednostavno, ne opstanu u u politici, pojedu ih okrutnije zvjerke, oni bez skrupula. Sto se radnika u drzavnim ustanovama tice, uvjerena sam takodjer da 80% njih, ako ne i vise, ne bi izdrzalo 1 dan pod stresom kojeg trpi netko zaposlen u privatnoj tvrtci (pa bila to skola ili zdravstvena ustanova). I mislim da ovo o cemu govorimo nije samo karakteristicno za nas, ima toga svugdje.
Meni su posebna fela i apsolutni hit narodni poslanici koji se u diskusiju uključuju tako što čitaju govore koje je očigledno napisao neko drugi (press služba stranke, ko god) što se primećuje po lošoj dikciji, dramskim pauzama na pogrešnim mestima i naglašavanjem “kraj citata” kao da su radio voditeji.