Cudo nevidjeno bez ogledala

I bez vage.

I svaki put kazem iznova: , nek ide zivot, ima mesta za jos ! I ponovo teram Jovo nanovo, ko bez duse, ko da mi je ne daj Boze zadnje…

Praznici, praznici, praznici, vikendi, spojeni , nespojeni… Bez fizickih aktivnosti, bez ikakvih pokreta koji iziskuju vise snage od podizanja viljuske , kasike, ili evenutualno secenja nozem…

Jedan dan crno vino, drugi dan rakija, malo kuvane , malo one druge nekuvane, pa onda pivo i tako dalje da ne nabrajam, ali bez spajanja, nismo vise deca.

Dorucak, uzina, nesto za na zub, uzina, rucak, uzina,malo grickalice uz pivo,  uzina, uzina, vecera koja traje i traje i traje ko da snimamo Ivkovu slavu film, pa dok ne pocrkamo ne ustajemo , osim da privucemo do stola jos pica i hrane.

A od hrane: SVE, ali bas sve, pa na to jos pride i ono sto ne jedemo i ono sto oci ne mozemo da nahranimo.

A sutradan opet. A sutradan opet. Ma ne, ne ponavljam se, jednostavno je tako svaki dan.

Da li da kukamo kako nam se ide na posao, tek da se odmorimo malo od svega, ili da nam se produzi jos koji dan? Tek, ako ne nabijemo od 5  pa navise kilograma za kratko vreme, nismo nista uradili.

A znali smo sta nas sve ceka. I opet smo pred novogodisnju noc nakupovali ko da nam je zadnje, ko da idemo u skloniste na dva meseca u izolaciju, ko da sutra necemo moci sve to da kupimo. Pa opet naspremamo hrane da ugostimo citav puk pregladnele vojske , a u kuci nas je jedva dvoje odraslih i jos neko kad dodje. A to se nikad kod nas ne zna da li ce neko doci ili ne, pa da se slucajno ne “obrukamo”, mora da ima i da pretekne.

Kupuju ljudi  , pricaju mi bankari i trgovci ( potvrdjeno iz iskustva i statistike) pred novu godinu na cekove, na odlozeno, pa posle u februaru, martu ili aprilu kad dodje na naplatu nemaju jadni sta da jedu , uzimaju kredite ili se zajme od prijatelja i onih koji imaju i hoce da daju, i dok se izvuku iz bule, verovatno im presedne sve ono sto su pojeli za novogodisnje praznike. Samo, oni to opet urade sledeci put, nikako da se uzmu u pamet i smanje dozivljaj.

U svakom slucaju, ja sam ove godine smanjio dozivljaj iako sam naspremao ko lud… Nije bilo bacanja, nije bilo preterivanja, a opet je bilo zadovoljavajuce i previse.  Bili prijatelji, komsije.. Deca uzivala, zena jos vise. A ja? Pa tezi sam par kilograma, garant, evo idem da se merim, samo jos koji dan da preguram,lol 😛

A vi? Jeste li se razvalili kao i uvek, ili ste vodili racuna? Jeste li preterali makar jedan dan? Jeste li bili gosceni ili ste gostili ? Da li imate nameru da se izmerite i proverite svoju kilazu?

Da li ste u bilo kom trenutku pomislili da ima i onih koji nemaju i umiru od gladi?

ps. sliku mi je poslala Mahlat, i sad razmiljam : da li me je negde uslikala ili me upozorava da cu ovako izgledati ako nastavim sa krkanlukom??? 😛

pss.Verujem da na netu ima ogledala da se nadju i kupe, mrzi me da izlazim is stana, pecem neko meso...

psssssss: Srecni Bozicni praznici, cekamo sledeci ,lol 😛

UZIVAJMO U ONOME STO VOLIMO, NEMOJMO PRETERIVATI, ALI UZIVAJMO KAD MOZEMO !!!