Belka umesto plate, pečalbarenje

Čučuk Stana i hajduk Veljko, svadba – predhodna priča, Pečalbarenje

Lepotica iz Krajne Belka, umesto plate

Novu kuću završili smo u ugovorenom roku i na vreme predali ključeve gazda Jovi . On je odmah uselio mladence, Stanu i Veljka, pa priredio veliko slavlje sa živom muzikom, a mi ostali da završimo neke spoljne,sporedne radove. Primetili smo da se gazda malo čudno ponaša.

Naime, prestao je da nam se javlja kad prolazi, samo sagne glavu, gleda u zemlju i kao nešto priča sam sa sobom, a prestao je i da ruča sa nama, ceo dan provodio je  oko stoke. To nas je sve nekako dirnulo, pa su tata i majstor Žika odlučili da o svemu popričaju sa gazdaricom Micom, za vreme ručka. Ona im reče da je situacija još gora nego što misle, jer on niti jede, niti spava, nego stalno priča kako se obrukao jer majstorima duguje pare, pa ga je sramota u oči da ih pogleda.

E tu se moj tata pokazao kao veliki čovek. Reče gazdarici da ga odmah pozove: „Ljudi smo, dogovorićemo se. Vi imate mnogo sitne i krupne stoke i to je vaš kapital i bogatstvo.“

Gazdarica Mica ode po muža, pa kako mu je, verovatno, usput ispričala šta je moj otac predložio, gazda Jova odmah sa vrata povika:“Srećko, idite odmah u štalu i izaberite što vam srcu drago, a ja ću vam halaliti, samo da skinem dug sa grbače!“ Moj  otac reče da nema potrebe da ide u štalu, jer on hoće samo onu mladu junicu Belku, što gazi kao gazela, lepše i bolje od svake manekenke. „Dogovoreno majstore, evo ruke, neka ti je alal i mnogo teladi da ti podari,“ reče gazda Jova. Otrča u podrum po piće, sede sa majstorima za sto da ruča kao što je i ranije činio, poče da se ljubi redom sa svima, pa i sa suprugom Micom, a ona se samo smeška i zahvaljuje majstorima na razumevanju.

Rano ujutru gazda Jova je Belku izveo iz štale, nahranjenu i napojenu, spremnu za put. Meni je spremio torbu punu hrane i nekoliko mladih klipova kukuruza za Belku, a dao mi je i vojničku čuturicu za vodu. Tata mi gura u ruke neku ceduljicu i kaže: „Tu ti piše gde ćes i kod koga ćeć noćiti, samo kaži da si majstor Srećkov sin i budi bez brige, sve sam ih zadužio dobrim delima. Pozdravi se sa  drugarima i nemoj da zaboravis na Stanu i Veljka.“

Kad smo pošli, Belka se malo otezala, ali što smo se više udaljavali od kuće, sve je bolje išla. Još kad je videla da iz torbe vadim klipove kukuruza, počela je da se umiljava i sve brže da ide, pa nisam ni primetio kada smo prešli šumu i brdo Bukova glava i sišli na put koji vodi pravo u Rgotinu.

Kod baka Stane i deda Radoja stigli smo predveče. Kad su me videli, jako su se obradovali, ali i naljutili na mog oca što me izložio takvom riziku da sam vodim junicu. Deda je odveo Belku u štalu i dao joj da jede, a baka pripremala večeru za nas, dok se ja okupam. Posle večere otišli smo na spavanje i rano ujutru su me otpatili na put za Zaječar. Belku više nisam vodio, nego je slobodno hodala  pored mene onim mekim delom pored puta. Tog drugog dana brzo smo stigli i prošli kroz Zaječar, pa predveče došli u Vratarnicu. Pronašao sam dom gazde kod kojeg mi je otac napisao da prenoćim i on mi reče da ću ja spavati na spratu plevnje u senu, a Belku će vezati  za direk odmah tu ispod mene, a ispred štale. Nisam se bunio jer sam bio premoren i bilo mi je svejedno gde ću spavati, ali Belka je videla gde sam se popeo, pa je počela da riče. Gazda je imao dva psa koja je noću puštao sa lanca, a oni su napali Belku jer im je bila nepoznata. Ona se oslobodila lanca i rogovima ih iznabadala, a nogama toliko izudarala da su cele noci cvileli. Belka je polomila ogradu od bašte, ušla u nju i najela se kupusa, a onda došla u štalu i legla među gazdine krave. Kada su gazde ujutru ustale i videle da krave nema, a psi cvile, probude me da idemo da tražimo Belku. Dok sam silazio niz merdivane, ona me je videla i izašla iz štale, a gazde ostale u čudu kako je pametna i koliko se vezala za mene.  Pitao sam kolika je šteta da kažem ocu da im nadoknadi, ali su oni odbili, poželeli mi srećan put i u torbu stavili hleb i sušeno meso da mi se nađe kad ogladnim. Lepo se pozdravismo i Belka i ja krenusmo  putem za Knjaževac.

…nastavak priče Lepotica iz Krajne