U ovoj prici najmanje sam lep, ali sam srecan i to zelim da podelim sa svima.
Da ne duzim detaljima, pao sam ispred moje zgrade, na ulazu . Zakoracio sam levom nogom, desna mi je jos bila na stepeniku. Leva mi skliznula na ledu, uvrnula se i celim telom sam pao preko nje.
Jedva sam je izvuko ispod tela i opruzen lezao sam na ledjima ne znajuci sta mi se desilo. Prva pomisao mi je bila da sam je polomio jer nisam osecao nijedan deo ispod kolena leve noge. Stres, sok celog organizma, panika. Drhtao sam kao epilepticar.
Prvi su pritrcali komsija i njegov prijatelj. Kada su krenuli da me podignu, zamolio sam da me ne diraju jer ne znam sta sam polomio. Uplasili se ljudi da mi je kicma povredjena i zbunjeni cucnuli pored mene.
Meni kroz glavu prolaze razne misli, ali mi je zena non stop na pameti. A onda zakljucujem da mi ona ne moze pomoci i da su komsija i njegov prijatelj najbolja mogucnost, pa ih molim da me podignu, sto oni jedva cine. Drze me na rukama dok mobilnim zovem Sanju da dodje. Komisija me nosi do kola, a ja se tresem ko prut. Kad je Sanja dotrcala , prvi prizor je bio i vise nego strasan: kako me dvojica krupnih muskaraca drze, jakna mi se podigla, ja kukam i tresem se.. I ona pomislila da mi je kicma povredjena.
Brzo sedamo u kola, komsija do mene i odlazimo u bolnicu. Snimanje, ortoped…
Noga je cela, sreca! Ligamenti su nagnjeceni i dobro povredjeni. Lekar kaze da moram najmanje deset dana da odmaram i ne opterecujem nogu na sta je moja reakcija bila: to je nemoguca misija, imam mnogo obaveza!!! “E pa onda ima da te boli noga najmanje pet, sest meseci, a ako me poslusas, bolece te mnogo manje!” – rece mi cika doktor.
Sada sedim u fotelji i nerviram se najvise na svetu.
Nije meni problem da sedim ceo dan u fotelji sa podinutom nogom, ali pomisao da sam vezan i da ne mogu da banzam gde se meni ojka preko celog dana, ubija me samo tako.
Malo sam na twiteru razmenio misljanja sa mojim drugarima koji su me tesili i dali mi podrsku, i moram priznati da mi jako znace, bas kao i svi oni koji me celo pre podne zovu i sale se na moj racun.
Ko zna zasto je ovo dobro? Kakva je ovo opomena? Zbog cega me je ovaj dogadjaj usporio u mom ustaljenom ritmu. Zadnjih desetak dana nisam stao. Po ceo dan. Od ujutro do uvece.
A sada, coooooooooooliranje, smaranje, nerviranje i povremeno ukazivanje kako sam imao srece kao i moj deda Srecko. Da se postuju stari srpski obicaji, ja bih se prezivao Sreckovic po dedi, ovako, samo secanje na njega i tralalala pricanje: sta bi bilo da je bilo???
More, pod hitno da se uvodim u red !!!
Већ сам ти рек’о да лепо признаш преко којих тараба си прескак’о и од чијег мужа си бежао? Признаш и одма’ ти лакше. Него, да те нису на’вататали негде у штети, па радио оплавак, неки коц?
Послушај доктора и одмарај. Нога на табуре, нотебук у крила и долази ‘вамо на твитер!
Bule
tu sam brate, de cu?? turio sam kacket i cooliram, smisljam neke nove stvari, telefoniram i svasta nesto.. :))
Deda, to je sreća u nesreći… Sad lepo možeš samo da visiš po tviteru, da puniš blog i uživaš dok se ljudi napolju smrzavaju 😉
Reci ako treba da šaljemo neki limun 😛
Marko
Lele sto si me obradovao komentarom, nemas pojma. Ne treba limun, nista, dovoljno je sto si se januo kod Deke…
Nije mi fora da punim, lepse mi onako kad mi je sve ok… Ovako samo nesto tripujem i nerviram se, ali zavrsicu sve ono sto me ceka danima u kompu, kao i neke jako bitne obaveze koje cekaju danima…
Pozdrav porodici a najvise bebironu !!! 😛
Deda ništa ne priznaj, ni na 220 da te priključe.
Šalu na stranu, ne mrdaj odatle, uživaj i čuvaj kačket da ga se Sanja ne dokopa. 😉
Dobro je da je samo nagnječenje. Sad ostaje 10 dana odmora u kući, baš u vreme velikih snežnih padavina i niskih temperatura, kako prognoziraju. Cooooliranje, bukvalno 🙂
Gipsani 🙂 Sta da ti kazem sem da je led zajebana igracka.srecom nisam nikad udario pulom o ledimu ali sam u gipsu bio nebrojano puta.
Zajebi sve i smiri se da se ligamenti srede jer uprotivnom ces posledice neposlusnosti snositi ceo zivot. To zna da djavolski boli,poslusaj starije 🙂
Carolija
Ne priznajem, meni se sve vidi,lol
Da mi nije Sanja, sve bi ovo bilo mnogo teze, kao i inace,lol 😛
Ona je moj oslonac u zivotu !
Sasa Antonijevic
Hvala ti za podrsku . Verujem da cu izdrazati?
Zmajcek
Slusam te ko starijeg brata.
Sedim, cutim, coooliram… Nek ide zivot. 😛
Kako kazu – svako zlo za neko dobro 😉 Vec imam neki osjecaj da ce ti za ovih desetak dana odmaranja na pamet pasti neke genijalne ideje koje te nisu mogle stici dok si jurcao danima 🙂
Odmaraj i pokusaj da se ne nerviras 😀
Cuber Bosanka
Vec su mi pale i vec su u fazi realizacije… Kako ce ispasti, videcemo svi za nekoliko meseci…A sada cutim o tome.
Poslusacu te.. 😛
Pingback: Analiza dvomesečnog blogovanja « Uspesi, padovi i život uopšte
Ej bre kumeeee,preziveo si… A kazes moja kuma ti je oslonac?Pa nego sta!!! A sada i bukvalnooo 🙂 Neka si ti nama ziv i zdrav, a ovo ce proci.Sportska povreda, tako ja kazem Gali kad se negde udari.Nije strasno,bices ti ko nov za koji dan. Pozdravi mi kumu. Cmokic svima!
U lazi su kratke noge 😀
hahahah
Majagemajamaja
Joj kumo, sjebo sam se ko Nemci u Rusiji…
Da nisam soprtista bio, jos gore bi prosao, ovako, samo da budem zahvalan i srecan. A Sanja, ona je moje oko, moja sreca…znas i sama. Bez nje ko bez duse !
Spartak
Zamalo da ispadnem lazovcina. Pu, pu, daleko bilo..
Pingback: Tweets that mention Sreca prati lepe decake | D E D A B O R -- Topsy.com
Ih bre… sad tek videh post. Brzo se oporavi i obavezno miruj!
Identicnu povredu sam imala pre nekoliko meseci, isto odgovorila doktoru i sutradan otisla na sluzbeni put, ni sat bolovanja. Jos boli i s’vremena na vreme otekne a sto Zmajcek rece – iskusniji mi rekose da bas i nece da prodje.
Zato – mirovanje! A i 10-ak dana odmora sigurno ti nece skoditi! 🙂
Deda, daleko bilo da sam to pomislio a jos dalje da sam napisao.
Znas da je bilo da se nasmejes i neka to i drugi znaju. Evo, javno priznajem, deda nema kratke noge, i ne laze 😀
🙁 ti se bas razbio.
Ako imas kacketic sad si kao Baltazar iz crtaca 😛 dok smisljas nove ideje.
Pa dobro Deda nisma videla post. Kako je noga! I kako mi je Sanja?
😀
i bas si imao srece 😀
Pingback: #pratipetak – nego šta! Nisam zaboravila « Uspesi, padovi i život uopšte
Sad imaš vremena, pa počni da pišeš memoare! 😉 Želim ti brzo ozdravljenje i kreativno mirovanje! 🙂
FirstLast
Izdrazah nedelju dana, i danas se malo prosetah. Jedva, boli bre. Moracu da slusam pametnije, ali cu da kombinujem. Idem sutra na posao, vozice me kolega…
Njecu da opterecujem nogu, ali su obaveze obaveze i nijedan odmor mi ne pomaze kad se vratim, znas i sama…
Spratak
Oputeno 😛 😀
Jelenaart
Jesam se, ali je vec bolje kako je bilo… Svasta nesto sam smislio, videces vec ! 😛
Sarah
Jesam imao srece, prezadovoljan sam.
Sanja je nagrebusila oko mene, ljubim je! ALi guramo zajedno!
Pozdrav od oboje! 😛
Tatjana Vukic
Kakvo vreme za memoare, nedovoljno je. Imam iza sebe mnogo toga, a tek sta me ceka u buducnosti, ihaaaaaaa …
Salim se… Mirujem!
Pingback: Lanci u zimskim uslovima | D E D A B O R
Pingback: Malo bi da se klizam | D E D A B O R