Uticaj Zorane Jovanović Zorannah

Ranije sam pričao kako sam dobar sa Varagom, Milojem, Mooshemom, Gagom Djermanovic, Milošem Čiričem, i jos nekima, a sada je dovoljno da kažem kako sam dobar sa Zoranah, šta god to značilo.

A verujte mi: znači. I to mnogo.

Skoro sam držao nekoliko predavanja. O bezbednosti na internetu – mladi, o blogu i društvenim mrežama – od 16 do 45 godina, o zaradi na internetu i freelance platformama – 20+.

Možda će vam biti smešno, mozda ćete po ko zna koji put sa ironijom i nipodoštavanjem komentarisati ovo što ću reči, ali: ljudi na  mojim predavanjima apsolutno nemaju pojma ko je Dragan Varagić, Miloje Sekulić, Gaga Djermanović, Tanja Vehovec, Darko Vidic, Petar Vojinović, Istok Pavlovic, Dragana Pušica, Zoran Milojević, Milan Kamponeski, Jelena Radovanović, Miloš Čirič, Dragan Močević, Ivan Čosić, Ivan Minić, Anja Stanišić Bokić, Nebojša Radović, Mirjana Radojević, Zoran Torbica…i da ne nabrajam dalje.

Ali svi do jednog znaju ko je Zorana Jovanović Zorannah.

Kao iskusan predavač, često navodim primere i pričam o uspešnim ljudima i projektima iz svog okruženja. Kada vidim da interakcija izmedju mene  i slušalaca nije na nivou kako bih ja to želeo, kada osetim da energija i sadržaj nije zadovoljavajući i kada vidim kod pojedinaca da se “smaraju”, ili ih prosto ne interesuje ono što pričam, a tu su, sede pored ostalih koji jesu zainteresovani, uz želju da ponesu makar delić onoga što želim da im prenesem, jednostavno spomenem Zorannah, najčešće kroz pitanje – da li znaju nekog blogera, blogerku.

Verovali ili ne, svi znaju Zorannah. I svi odmah reaguju, skoro svi pozitivno. Ovim mladjima se okice zacakle. Još kada im pokažem sliku sa Zorannah, imam osečaj da posle mogu da pričam o nuklearnoj fizici i da bi me svi slušali i upijali svaku reč.

U krugu ljudi gde se ja krećem, na društvenim mrežama i zajednici koju pratim, većina kritikuje Zorannah i ono što radi. Iskreno, do pre par godina nisam imao pojma o modnim blogovima, niti da privlače veliku pažnju.

I sada sam mišljenja da Zorannah radi isto što i bilo koji rialiti. Veliki Brat, Farma, Parovi, Farma – svima je zajedničko da privlače pažnju ljudi koji vole da gvirnu u tudje zivote, da na koji minut ili sat budu deo tog sveta, da kompenziraju za siromaštvo, bedu, neznanje, stres.

Samo što Zorannah igra glavnu ulogu u svom rilaitiju, u svojim medijima i svim reprizama na YT. A ima ih mnogo. A kada ih ima mnogo, onda je to odlična prilika koju ona sa lakoćom koristi.

Zaboravili ste Fakretu Jahić i Milovana Ilića – Čačak, Čačak, šumadisjki rok&rol. I tada smo se smejali ludilu koje nas je zahvatilo u tom trenutku. Sinan, Šemsa, Dragana i ekipa sličnih su se obogatili, zašto Zorannah sada ne bi isto?

Pa naravno da će njena knjiga biti jedna od najprodavanijh na sajmu knjiga u Beogradu. Naravno da će razbiti svakim video prilogom na YT ,,Ćao svima”, naravno da će privući najviše pažnje jer svi vi koji kritikujete ovu mladu damu, zaboravljate da je negativni marketing – marketing. I da upravo isti privlači više pažnje od bilo koje reklame. Njoj reklama više nije potrebna, dovoljno je da poput Kebe kaže ,,Ćao svima, samo mi stavite najveću sliku”.

U ovom trenutku, u Srbiji je 24% nepismenih ljudi, od toga vise od 400K potpuno nepismenih, onih koji se prstom potpisuju. Imajući ovu činjenicu u vidu, plavo roze knjiga – slikovnica, kako je u svom tekstu Anja Stanišić Bokić napisala, a preporučio bih da obavezno pročitate ceo tekst, evo odlomka:

Veoma je važno da znate jednu stvar pre nego što počnete da čitate ovu knjigu – to zapravo nije knjiga. Više je slikovnica. Ali nije potpuno ni to, pa ćemo je zvati -Knjiggah.

, sasvim je jasno da Zorannah ima prodju. Ma daj, pa nije to njena ciljna grupa. Pa jasno je da nju prate svi, ali svi. I oni nepismeni, i oni pismeni. I jedni i drugi imaju pred sobom gomilu lepih fotografija i video priloga. Zorannah uticaj se ogleda u tome da je jednostavno svi moraju videti, čuti, čitati. Jer kako bi inaće imali sud o njoj i onome što radi? Kako je kritikovati ili hvaliti ako je ne pratite na neki način, na nekom od njenih medija?

I treba. Podržavam je i želim joj još više uspeha. Ovce su da se šišaju. Samo što ona ulaže ogroman trud u svoj rad, za razliku od političara koji nas kolektivno šišaju godinama.

U ludilu zvanom Srbija, meni je Zorannah mnogo više od Lepe Brene, Zvezde Granda i Teške reči zajedno.

I rado ću je spominjati svaki put kada osetim priliku da sa njom privlačim više pažnje jer ima uticaja na mlade. Samo ću se truditi da budem realan i da te mlade ljude uputim kako mogu iskoristiti svoj blog, svoj YT kanal, svoje medije na društvenim mrežama kako bi i oni postali komrcijalni. Na kraju krajeva, više nam pruža Internet nego Zavod za zapošljavanje i političke stranke. Pride, i Zorannah je morala da nauči kako se koriste alati na Internetu, pa sve mislim i ostali će njenim stopama. Priznaćete, moraće da nauče kako bi radili isto. A kada nekome kažete da nešto nauči, kao da ste ga gadjali sekirom. Ovako, indirektno, imamo lep primer s jedne strane i Internet kao mogućnost s druge.

Pa ko voli nek izvoli.

Ne možemo svi da budemo Lepa Brena i da lepo pevamo, nemamo svi znanja kao Dragan Varagić i Dragana Djermanović, ali svi pred sobom imamo iste mogućnosti.

Od Zorannah možemo naučiti kako da se fotografišemo, kako da radimo video klipove, kako da pišemo knjige. U ovom trenutku Zorannah ima uticaja na sve nas. I na mene koji pišem o njoj, na Anju koja je tri puta pročitala knjiggah, na sve koji joj se dive i slikaju pored njenog biloborda na sajmu knjiga, na kritičare koji je pljuju i prave ogroman medijski PR i buz na društvenim mrežama.

Dragi moji intelektualci, Olja Bečković živi u 16 veku, ne koristi Internet, tek u tragovima ispratimo po neko gostovanje na okruglim stolovima u gradovima gde vladajuća stranka ne može da spreči ista. Pre par godina mi ne bi palo na pamet da upordjujem Olju i Zoranu. Sada jasno pokazujem primer kako se može biti uticajan i komercijalan i kako iskoristiti blog i Internet alate.

Na kraju, ako narod želi rialiti, laka i slikovita štiva, narod je taj koji bira i diktira. Ovi drugi su u manjini. Ostaje im da čitaju Marijanu Mateus, Loto devojku i još neke najprodavanije pisce.

Sajam knjiga u Beogradu, po svemu sudeći ostaće zapamćen po najprodavanijim autorima, jer to se piše, to se broji, tu su novci.

Pa vi pišite naučna dela i lektire umesto da kupite selfi štap i Armani krpice. Čitajte Hesea, Hemigveja, Dostojevskog. Sedite skrštenih ruku, gledajte Zvezde Granda i Lepu Brenu, Šabana i Cecu.

Ćao svima.