ŽENSKA POEZIJA
Želim muškarca koji je krasan, mudar i jak,
koji voli razgovor lak…
Muškarca koji misli pre nego kaže,
koji mi laska i nikad ne laže…
Muškarca čiji je posao sjajan,
i bankovni konto ništa manje nego bajan…
Galantan, uvek pri ruci,
da mi uvek pomogne kad sam u muci…
Muškarca koji moju dušu treba,
a ne da me samo u krevetu vreba.
Takvog muškarca ja želim celim svojim bićem voleti,
čitav svoj život ga poštovati.
MUŠKA POEZIJA
Želim bogatu, gluvu nimfomanku sa fenomenalnim grudima i čvrstom
zadnjicom.
Uz sve to da ima i svoju birtiju, veliki auto s kožnim sicevima i
30-metarski gliser.
Znam da se baš ne rimuje, ali stoli me bojko …
Nisam znala da volim poeziju, ali izgleda da je baš volim! Ah! Romantika! 😀
Ispade sad da muškarci nisu poetični 😉
Hmmm poezija… mrzi me da pisem a i ne umem… Dovoljno je reci: uzimam sve sto se nudi, a i vise od toga 🙂
Izgleda da ipak u svima nama leži pesnik 😀
Pa to, klasika! Moramo sve da skratimo i uprostimo, drugacije ne znamo… 🙂