Rolan Garos i deda Dragčetov drop spin
Mog ćaleta svi u ulici zovu Deda! Živi u jednoj od najprometnijih ulica u Nišu, pa se ne desi minut da neko ne svrati do Dede, makar na čašu hladne vode.
Ali kada je neki teniski meč na programu, vrata kapije su zaključana, zvonce je u prekidu, a ton na jednom od televizora je na maksimumu.
-fotografija preuzeta sa sajta RolanGarosa 2015.
Da, Deda ima dva televizora i na jednom je stalno tenis, a drugi drnda bilo šta. Kaže Deda da odkad ima Fejzbuk nalog, sve redje pali onaj drugi televizor, smara ga.
Skoro sam ga zvao, tu negde oko podneva, deda se javio tek posle trećeg puta. Pita zašto ga budim?
Alo dedaaaaaa, pa dokle ti spavaš, podne je, šta si radio cele noći?
– Novak!
Da, jasno je sve. Deda je cele noći gledao prenos teniskog meča u kojem je igrao naš Nole.
Potpuno je nebitno da li je prvi meč ili je finale, ne propušta tenis. Ali ne samo Noleta, gleda sve naše i navija kao da ja igram, a ne oni. Mnogo je tužan kada neko od njih izgubi.
Možda vam bude čudno ili smešno, ali kad neko od naših izgubi, deda nema volju ni za čim, desi se da preskoći neki obrok. Sedi u dvorištu, niko ne može da ga oraspoloži.
A kada neko od naših pobedi, to je tako normalno, očekivano. Baš, baš ako je neki set ili poen za infarkt, onda se nervira, ali je pobeda pobeda i brzo se zaboravljaju detalji.
Zarazno je kada deda priča o tenisu.
Ja ga stalno molim da preskoči neki direktan prenos i da odspava, pa da gleda reprizu, a on kaže:
– pa nisu to Otpisani i Bolji život pa da gledam reprizu. Sine, najradije bih da gledam uživo, ali kad ne mogu, pa gledam na teveu.
E matori, nisi ti za bacanje još.
Mada znam jednu babu u Beogradu koja isto tako ne propušta teniske mečeve, samo vrti tv kanale. I pričam dedi, a on kaže da ga ne ložim, ne postoje ni babe ni dede koji više vole tenis od njega. I to kaže sa tolikim samopouzdanjem, kao kad Nole servira drugi servis volejem kao da je prvi.
I još kaže deda kako najviše voli drop spin. Ja ne znam kako izgleda taj udarac, on je pokušao da mi objasni, jedino što sam zapamtio je da ide reketom po loptici tik od zemlje, ili tako nešto slično, a loptica dobija neki čudan tok kretanja, pa protivnik često ostane zbunjen ili ne stigne da odreaguje kako treba.
Nemam pojma, slabo pratim tenis.
Ranije sam gledao Bobu, a onda sam se razočarao kad se oženio Brenom. Meni je Boba bio vrh u svakom pogledu i bilo mi je čudno da mu Brena ukrade srce, pored svih onih lepotica oko teniskog terena i svetskog dzet seta.
Čovek u belom, teniser, gospodin! Uvek i ostaće tako.
Dobro, sad ima i onaj što nija baš gospodstven i stalno vadi gaće iz dupeta, a moj ćale za njega kaže da mu je to stil (kakav god da je) i zaštitni znak. Pa onda onaj što je dugo bio prvi i što je dobio kompleks od našeg Noleta, a to ne pokazuje mimikom niti bilo kakavom reakcijom kao da je robot, osim kad mu se žena iz publike ne brecne za nešto. Za nju deda kaže da se stalno drvi i nervira jer sve gleda kroz dolare, pa zato prebacuje mužu, a ovaj jadnik kad izgubi od Noleta pod ženinom agonijom je par nedelja. Odakle to zna, nemam pojma, sve mislim da izmišlja.
A za našu Anu, deda tvrdi da ne postoji lepša teniserka na svetu. I kaže kako nije zlo kad Ana izgubi jer i u tim trenucima ona je Sunce na tom terenu.
Sve mislim da je deda laskavac. Ne slažemo se oko Brene i Bobe. Tvrdi da je normalno da para na paru ide, i da njih dvoje nisu za druge, samo za sebe. Ubedjuje me kako je Brena postala dama pored Bobe, kurtalisala se, šta god to značilo.
Na kraju, deda ima puno reči hvale za sve tenisere, ima obrazloženje i opravdanje za njihove poraze, ali i srce kao Pariz kada pobedjuju.
-fotografija preuzeta sa sajta mts-a
Ovaj blog post napisan je u sklopu konkursa “Zabavite se i osvojite karte za Roland Garos”, a detalje možete pročitati na fan strani mts-a. Uključite se i vi, budite kreativni i deo največeg teniskog turnira!
