Bajka o Crnom Andjelku

Bajka o Crnom Anjdelku je bila obavezno štivo kada sam ja išao u prvi ili drugi razred osnovne škole.

Motivaciona priča za decu da treba da pišu domaće zadatke i da vežbaju ili će ponavljati razred kao Crni Andjelko. On nije hteo da piše domaće i ponavljao je 100 puta.

Meni je ova priča zanimljiva iz drugog razloga i zato želim da je podelim sa vama.

Bajka o Crnom Andjelku – Aleksandar Popović

Bajka o crnom Andjelku

 Bajka o crnom Andjelku1

Bajka o crnom Andjelku2

Pre par godina me je kontaktirao prijatelj sa željom da mu nadjem ovu priču, jer kako je naglasio – njegov sin je rekako da on izmišlja i da ta bajka ne postoji i da neće da piše domaći. Seli su za komp i pregledali na netu i našli samo jedan trag u kojem sam ja sebe uporedio sa Crnim Andjelkom.

Ništa lakše rekoh, javljam za desetak minuta.

Odem u školsku biblioteku koja ima preko 10K naslova, ali nema bajke o Crnom Andjelku. Pretražim sve knjige koje imam u kućnoj biblioteci, ali nema. Pitam više desetina kolega prosvetnih radnika, ali nema niko.

Zamolim direktoricu narodne biblioteke da pogleda. Kaže nema. Kontaktirala druge kolege is Srbije, niko nema.

Onda se jedna devojka koja je tada radila na dečjem odeljenju Narodne biblioteke u Boru zainati i posle par meseci nadje jednog dečjeg pisca koji kaže da ima u svojoj biblioteci. Medjutim ni on ne nadje bajku. Onda on zamoli koleginicu koja je takodje dečji pisac i ona kaže kako ima  i kako će popodne da pošalje mejlom. Medjutim, hard disk na kojem je imala bajku nije hteo da proradi. Onda je hard nosila kod majstora i on je uspeo da izvuče podatke, izmedju ostalih i bajku o Crnom Andjelku. Poslala je svom kolegi, on bibliotekarki sa dečjeg odeljenja Narodne biblioteke u Boru, ona meni, a ja mom prijatelju.

Imao sam želju da napišem ovaj blog post, medjutim, bajku o Crnom Andjelku sam i sam stavio na eksterni hard disk pre nego mi se pokvario lap top na kome sam je čuvao, a onda mi se desilo da je i hard disk crko i sa njim svi moji podaci unazad deset godina, sve ono najbitnije što mi je trebalo, i naravno i bajka o Crnom Andjelku.

Iskopao sam fotke na kojima je bajka i evo delim je sa vama.

Imam utiska da je bilo najlakše da odem kod mog prijatelja kući i predstavim se njegovom sinu kao Crni Andjelko. Da li bi mi dete verovalo, ne znam.

Isto kao i sada – da li možete da verujete da sam zbog jedne bajke maltretirao sve ove ljude i da su se svi do jednog zauzeli i potrošili silne resurse kako bi našli bajku?

Hvala im do neba! Mislim da nije uzalud potrošeno vreme bilo koga, te da svako dete treba da dobije potvrdu svog roditelja, makar se radilo i o jednoj bajci o Crnom Andjelku.

#Ljubav, muzika i sve nešto lepo…

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

14 Comments:

  1. Slatko sam se nasmejala ovom istraživačkom poduhvatu, svaka vam čast- svima! Nadam se da će imati efekta i na broj urađenih domaćih kod kiće!

  2. Ljubice,
    i ja se isto nadam
    hvala ti 😛

  3. Da li neko zna pricu Kit kome je bilo dosadno? Nigde je ne mogu naci 🙁

  4. Svaka Vam cast…mora se priznati da je traganje za ovom pricom bilo veoma naporno i zato se prvo Vama, a onda i ostalim “pomagacima” mora odati priznanje. Sasvim slucajno sam nasla ovu bajku, ali sa namerom – moja cerka je upravo krenula u 1. razred i setila sam se price koju sam ja tada mnogo volela i koje se i dan-danas secam…sada mi je puno srce, vrlo sam emotivno dozivela Vas tekst. Ali, drago mi je da ste uspeli u svojoj nameri i to podelili sa nama. Hvala !

  5. Maja, hvala vama na interesovanju. Drago mi je da ste nasli pricu koju obozavam. Za nauk svoj deci s pocetka skolovanja.

  6. Svaka cas za budale

  7. Vladimir Stankovic

    miljan

    ne znam na koga mislis, budi precizniji molim te

  8. Nadjite pesmu Jarac Zivoderac, ziv dran neodran, ziv pecen nedopecen…
    I Laz za istinu, o vodenicaru Cosi i malom cobaninu Mici.
    Te price mi je deda iz okolone Loznice, selo Dragijevica, a ja sam je nasao u Vukovim narodnim pripovetkama…

  9. Sećam se I ja Crnog Andjelka. Sa oduševljenjem,naravno. Da li se neko seća pesme ili poeme,ne znam,iz istog perioda štivo,iz koje znam par rečenica,mislim da se zove Plavi kit: ..”ugursuzi I apaši,kupaju se sve se praši,ko ih gleda ne mož’ znati,igraju se il’ se tuku…”
    Volela bih da imam ceo tekst.
    najlepše školsko doba

  10. Sjajno upravo sm citala sinu bajku koju sam ija citalla kad sam isla uprvi razred i o kojoj im pricam da bi radili domace i ucili sjajna bajka svaka vam cast te ste je nasli

  11. Vladimir Stankovic

    drago mi je da je tako
    Srecno!!!

  12. Prosto neverovatno.. posle mnoogo godina, ovog trenutka, dobila sam zelju da ponovo procitam pricu i Crnom Andjelku. Ja sam inace iz Bora, zovem se Andjela, 72-go sam godiste i vec dugo godina zivim u Becu. Kao mulatkinja ( majka srpkinja – boranka, otac iz Tanzanije), imala sam kao dete, u skolskom uzrastu na zalost neprijatno iskustvo kada smo u skoli na casu srpskohrvatskog, ucili poznatu pricu o Crnom Andjelku koji nije hteo da uci. U secanu mi je ostalo to, da su se deca u odelenju uvek smejala i prstom pokazivala na mene… Mada sam uvek bila dobra ucenica, deca su tu pricu povezivala samnom, zbog drugog razloga. Ne pamtim da je uciteljica pokusavala da ih smiri, da mene utesi ili da bilo kakvu podrsku. Sada kazem – bilo pa proslo…
    Kao sto rekoh zivim u Becu, udata sam i imam odrasle , skolovane i pametne sinove sa muzem koji je poreklom iz Konga. Ziveci ovde, rasizam nam je nazalost takoreci svakodnevnica. Mnogo neprijatnih stvari se izdesavalo, i mnogeo ce se verovatno jos desiti. Sada kada je svud u svetu konacno doslo do toga da se jasno i glasno prica o rasizmu kao ogromnom problemu svuda u svetu, resila sam i j da nesto promenim, pa posto sada i sama radim u skoli, planiram da odrzavam anti rasisticke kurseve i treninge za decu, a mozda kasnije i za odrasle. I eto tako palo mi je na pamet i to kako onda kao dete, devojcica i devojka polu afrikanka, odrasla u malom zabitom gradu Boru.. apsolutno NIKADA nisam dozivela (na svu srecu) nikakav rasizam, tako da nemam nikakvih trauma po tom pitanju. Eto ali samo to jedno iskustvo u skoli, i prica o Crnom Andjelku. Mogu reci da je to totalno banalno iskustvo u poredjenju sa onim sta su moja deca sve dozivela u Austriji… Hocu samo da kazem jedno: Bilo kakva diskriminacija i rasizam prema ljudskom bicu
    je uvek pogubnao i strasno. Eto cak i ta moja “mala” prica i iskustvo je ipak ostalo nezaboravno i neizbrisivo iz mog secanka a i iz srca…

  13. Vladimir Stankovic

    Andjela, puna podska u tome sto radite. Srecno!

  14. Oduševljen sam.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *