Osam

Osam je u srpskom jeziku jedna od omiljenih reći za ekstra dobru šalu.

Medjutim, i posle osam godina od ubistva Zorana Djindjića, u Srbiji se ne zna ko je ubica, ko je naručilac, koji su motivi….???i  još hiljadu i osam nepoznatih…a mi se i dalje ekstra dobro šalimo…

Ono što se jasno zna, što je i budalama poput mene jasno, jeste činjenica da je njegovim ubistvom Srbija zaustavljena.

Srbija je prosto stala. Ni makac, na napred, ni levo, ni desno…može samo nazad.

A tamo “nazad” smo bili, i evo posle osam godina, opet je vidljiva slika tog “nazad’.

Izgleda da je nekome “nazad” -napred, a da je svima nama drugima “nazad”- nazad.

A kad sam bio “nazad” kad god bih izgovorio “osam” neko bi me počastio. Sada mi to isto rade. I još me teraju više puta dnevno da ponavljam naglas “osam”, “osam”, “osam”…

Eh žalosti moja. Nikada u Srba pameti neće biti dovoljno da krenemo napred, da tih “osam” pretvorimo u “nešto lepo” i da nam svima glavne teme budu “ljubav, muzika i sve nešto lepo” poput sexa, recimo, a ne samo o svakodnevnici gde neki i ne smeju da izgovore “osam” jer ih zaboli toliko toliko da su u stanju da naprave čudo…

Propustili smo osam godina bez Zorana Djindjića, čoveka koji je ceo svet mogao da dobije na dlanu zarad Srbije.

Juriš u nardnih osam da vidimo ko će koga??? I na čemu???