Pao sam sa motora, s moje Vespe

Pao sam sa motora. Prednja guma je pukla, motor nije imao pravac, niti sam ja imao kontrolu nad njim i neminovno je bilo da padnem.

Pre nekoliko godina u razgovoru sa jednim starijim čovekom, iskusnim vozačem, rekao mi je da nema apsolutno nikakve teorijske ni praktične šanse da se ne padne s motora pri gumi defektu, kada je Vespa u pitanju.

I to je meni stalno bilo na pameti jer sam imao prilike da ostanem pribran pri gumi defektu zadnje gume pri brzini od oko 75 km/h. Sreća, pribranost, okolnosti. Promenio sam gumu, nastavio dalje i od tada vozim mnogo sporije, opreznije.

Medjutim, ovom prilikom, uz sve okolnosti i gumi defekt prednjeg točka moje voljene Vespice, i trassss.

Uspeo sam nekoliko puta da se oduprem padu u par sekundi. Malo pre pada, prebacio sam iz četvrte u treču i smanjio brzinu na oko 40 km/h. Malo pre pada prebacio sam težište napred. Mislio sam da imam problem sa zadnjom gumom, osetio sam da nešto nije u redu. Ali nisam znao do pada šta se to dešava.

A pao sam na neverovantom mestu. Svuda je put suv, temperatura danima preko 35 stepeni. A j a pao na delu puta gde se izliva neka voda. Sve mislim da nije kanalizacija jer nije smrdela. Uspeo sam da se odbacim nekako sa motora u zadnjem trenutku u desnu stranu i da se docekam na ruke. Nisam mogao u kolut jer nije bilo mesta, imao sam ranac pozadi na ledjima, uzbrdica.

Sreća, sve se dobro zavšilo. Verujem da sam poslednjih nekoliko sekudi balansiranja uspeo da smanjim brzinu pre samog pada. Uzbrdica mi je išla na ruku. Šiblje pored puta i rastinje takodje je ublažilo moj pad. Voda je skvasila deo na kom sam pao pa nije bilo toliko tvrdo. Sve u svemu, sreća!

Povredio sam obe noge. Imam hematome i na levoj i na desnoj nozi i držim hladne obloge. Izgrebana mi je desna ruka koja je završila u šiblju sa trnovima u nekoj živici…Mnogo me boli lakat leve ruke.

Gareroba haos. Sve je prljavo od zemlje, blata, rizle, i mokro od vode. Motor oštečen kod prednjeg blatobrana i malo na boku zadnjem. Sve je ok…

Brzo sam se pribrao, podigao motor i jedva ga pomerio par metara unazad na suvo kako bih promenio točak. Vespa ima treći tačnije rezervni točak i posle zamene i slikanja, krenuh dalje.

Medjutim, nisam mogao onako prljav da idem na posao. Bolovi u rukama i nogama su me naterali da promenim pravac i vratim se kući.

Sve ovo pišem jer želim da svoje iskustvo podelim sa svima koji voze Vespice. Želim da im kažem da vode računa o ispravnosti motora, kočionog sistema i pneumatika. Moje gume su nove, od prošle godine, ali je verovatno razlog defekta prednje gume neki ekser ili staklo koje je pocepalo ili izušilo unutrašnju gumu.

Vespa je predivna za vožnju ali sa njom nema šale i iživljavanja. Vespu voze ozbiljni ljudi, odgovorni i savesni vozaći.

Moj apel nije upučen samo vesparošima, nego svim vozačima skutera i motora sa malim prečnikom guma: vodite računa, dovoljno je nekoliko sekundi da vam se desi pad. Posledice mogu biti katastrofalne i zato budite pažljivi, ne jurcajte.

Neka vas motor služi i neka vam svaka voznja bude pravo zadovoljstvo kao sto je i meni u proteklih osam godina. Verujem da cu jos dugo voziti bez problema.

Pad se može desiti svima i u svakom trenutku. Ne trebate stalno misliti o tome, ali u trenucima kada ste najopušteniji, tada se setite ove priče i slika pa usporite i dajte sebi par sekundi prednosti!!!

Ljubav, muzika i sve nešto lepo…#Vespa

ps. zahvaljujem se svim prijateljima s Twittera na divnim rečima podrške i zbog zabrinutosti. Divni ste, volim vas puno!!!