Objavljeno na BlogOpen.rs, dana 07.10.2011.godine, autor Mirjana Djuričić
Što se druželjubivosti i društvenosti uopšte tiče, za mene nema razlike. Mislim da su DedaUp-ovi dokaz da moj stav prema ljudima i životu privlači veliki broj meni sličnih.
Kada pre pomislite na njega: kada se pomene Deda ili kada se kaže “sve nešto lepo…” ? U oba znate svi vrlo dobro o kome je reč. Vladimir Stanković aka Deda koji je prošle godine, takođe bio predavač na BO i ove se pojavljuje kao keynote speaker. Čovek koji je u svet blogova uneo dobro raspoloženje, jedan od onih koji se trude da se na internet nebu upišu kao osobe prepoznatljive po blogovima na koje odete da se razveselite,čak i kada je napolju tmurno i kiša pada, kod njega možete pronaći barem po neki zrak sunca. Piše na http://www.dedabor.com/ ihttp://www.lepiprimeri.com/.Deka nam je, u svom maniru, rekao još po nešto.
BO: Ti si jedan od najpopularnijih blogera danas.Postoji li recept za popularnost na Internetu, i da li se društvenost na mrežama razlikuje od druželjubivosti u realnom života.
Vladimir: Recept za popularnost je iskreno blogovanje, poštovanje i uvažavanje tuđeg mišljenja, traženje lepog i u nečem manje lepom. Ljudi to poštuju. Što se druželjubivosti i društvenosti uopšte tiče, za mene nema razlike. Mislim da su DedaUp-ovi dokaz da moj stav prema ljudima i životu privlači veliki broj meni sličnih. Fenomen je DedaUp Beograd na kome je bilo oko 120 ljudi. Definitivno, ljudi vole i žele da se druže, internet je samo sredstvo za upoznavanje, zbližavanje i komunikaciju
BO: Krilatica “… i sve nešto lepo”, podseća na naivnost dečije mudrosti iz “Olovka piše srcem”. Odakle je ona ispala? Šta misliš, kako se dogodilo da je postala opšteprihvaćena fraza kojom se karakterišu dobre stvari na Mreži?
Vladimir: Kad su mi prvi put na Internetu zatraženi podaci koji me ukratko opisuju, nastala je “ljubav, muzika i sve nešto lepo.” Vremenom su ljudi počeli po njoj da me prepoznaju, a onda i da je koriste za njima drage i posebne trenutke. Mene to rad
BO: Blogovanje je, očigledno, obogatilo tvoj lični život. Da li je nekada uticalo na tvoj profesionalni, posebno imajući u vidu da se baviš prosvetom, što mnogi razumeju kao osetljivo polje delatnosti.
Vladimir: Blog mi je doneo mnogo novih prijatelja i time me načinio beskrajno bogatim čovekom. Otvorio mi je mnoga vrata i učinio me poznatim u nekim krugovima. Profesionalno, nikada nije zasmetao, jer teme kojima se bavim nemaju dodirnih tačaka sa prosvetom.
BO: Da li te čitaju učenici? Roditelji đaka?
Vladimir: Čitaju i jedni i drugi. I vozači đačkog autobusa. J
BO: Poznat si kao čovek koji pleni optimizmom. Da li se optimizam može iscrpeti?
Vladimir: Naravno. U tim trenucima se povučem, nekoliko dana ništa ne objavljujem, čekam da prođe i bude bolje. A uvek bude, jer moja je priroda optimistična i trenutni padovi me nikad ne obeshrabre. Trudim se da idem dalje i iz najgoreg izvučem nešto pozitivno, vodeći se onom narodnom “ko zna zašto je to dobro.
BO: Ponovo si predavač na BlogOpenu. Šta se promenilo za ovih godinu dana u blogosferi?
Vladimir: Povećao se broj ljudi koji svakodnevno koriste Internet, nastali su novi blogovi, iz kvantiteta se može izvući više kvaliteta. Ja konkretno imam i neke nove čitaoce, što mi daje elana da i dalje blogujem. Pojedine kompanije počele su da prepoznaju upornost, dugotrajnost i dobre vibracije kao mogućnost ulaganja u sopstvenu reklamu, na obostrano zadovoljstvo.
Promene su definitivno pozitivne.
Čast mi je što sam i ove godine pozvan kao predavač i to me svakako obavezuje da nekim mladim ljudima koji tek ulaze u ovu priču, probam da prenesem svoja iskustva i, nadam se, budem dobar primer.
************************
Zahvaljujem se predivnoj Mirjani, Mooshemi i Marku.
Ljubav, muzika i sve nešto lepo…
