Nisam bio nesto narocito dobar fudbaler, ali sam ga dugo igrao u okvirima nizerazrednih klubova. Ambicije nisam ni imao za neki veci klub, iz prostog razloga sto su mi devojke ( na prvom mestu ) a zatim provod, drustvo i razne skole bile ispred fudbala. Cak i neki drugi sportovi su mi i danas ispred fudbala. Boks na prvom mestu. Iako nisam ni pomisljao da se bavim tim sportom, dao sam sebi oduska i diplomirao bas na temi vezanoj za boks.
Kad razmisljam o fudbalu, gledam ove danasnje fudbalere i u razgovoru sa drugima na tu temu, obavezno moram da napomenem da vecina danasnjih fudbalera jedva da koristi jednu nogu, dok im druga sluzi za penjanje uz stepenice i sl.Retki su koji se dobro sluze obema nogama podjednako, iz prostog razloga sto se danas skole fudbala definitivno preskacu, individualno se postize odredjena granica bez pomisli oko usavrsavanja nedostataka u tehnici.
Ako bi se pogledala statistika, mali je procenat fudbalera iz velikih gradova a najvecu zelju za fudbalom pokazuju deca iz socijalno losih sredina, deca koja kroz fudbal vide izlaz u materijanom…To je svuda u svetu, a ne samo kod nas.
Poslednjih par godina definitivno sam prestao da pratim nasu ligu. Od stranih liga na prvom mestu mi je italijanska, pa spanska, pa engleska. Nemce ne mogu da gledam, umaraju me kao i Englezi. O nasoj reprezentaciji ne zelim ni da mislim a kamoli da ih gledam. Razlog je vrlo prost- cuvam svoje zivce. Ako slucajno uzmem novinu od predhodnog dana kada je i utakmica igrana, slatko se ismejem naslovima i izjavama kako trenera , tako i vrlih nam igraca.
ps. nastavicu se po ovoj temi, jer ne mogu duge tekstove da smislim…
Objavljeno: 30. 08. 2007. u 17:01
Svrstano u: Tu sam... | 0 komentara
Ključnih reči nema
