#DedaBor srećan i mnogo bogat, a vi kako te

Reading Time: 3 minutes

 


Prošlo je par sekundi pre nego sam došao sebi i dok nisam shvatio šta mi se desilo.

Udarac je bio jak, brz a posledice, u tom trenutku nesagledive.

Ležao sam na stomaku i uspeo da vidim sitnice poput slomljenih naocala, otvorene brazletne sata, deliće plastike i zabrinuta lica ljudi. Video sam veliki broj taksista sa suprotne strane ulice kako pokazuju rukom u mom pravcu, nisam razumeo ko sta prica, osim jedog glasa koji je pokusavao da pozove hitnu.

Od tog trenutka počinje borba sa bolovima, sa činjenicom da imam prelome i da sve pada u vodu, da su se mnoge domine i karte urušile u sekundi. U stvari: najveći bol je borba u glavi da je sve planirano sada u nekom drugom planu i da je jedina priča usmerena upravo na to: da – živ sam, da – dobro je, podižem glavu, mrdam prstima, odvajam gornji deo tela od tla, da – noga mi je ok i da – ne pomeraj drugu nogu dok ne dodje hitna. Mudra odluka.

I da ne davim previše, od imobilizacije, prevoza do trija

že, slikanja na renegenu i kompletnog pregleda, do smeštaja u bolnički krevet na ortopediji, od potpunog šoka, preko agresivnog i nedoličnog ponašanja prema svima oko mene, do plakanja i depresivnog stanja prošlo je nekih 12 sati.

A onda još malo plakanja ali od sreće. Jer je granulo sunce, novi dan, bolovi koji su postali beznačajni spoznajom da je to bol koji osečam i koji će proći.

20140703_165703Dva puta na rengenu i jednom skener, prelom na desnoj nozi ispod potkolenice na dva mesta, femoris ok, i najvažnije – potvrda sa skenera da je kuk ok i da se vidi povreda od ranije.

Prvi dan posle udesa, preko sto poziva  i isto toliko poseta. Sjatili se PRIJATELJI da se nadju i da pomognu. Samo sam još jednom zaplakao, ali kako rekoh – od sreće. A kako da ne budem srećan kada iz onakvog udesa izadjem sa povredom koja je skoro bezazlena naspram onoga što je moglo da se desi. Kaciga glavu čuva, a telo u kondiciji i zdrav mozak sve ostalo. A onda, kako da ne budem srećan čovek kada vidim da se svi oko mene izlomiše da mi učine sve po volji, da mi smanje bolove, da me spreme i pripreme, da daju krv za operaciju i da mi budu pravi prijatelji u nevolji.

O sms porukama da ne govorim. Neverovatno kako loša vest ume da bude u kratkom roku distribuirana, podeljena medj’ ljude. A ljudi, osim znatiželje u ovom slućaju, pokazali su pravo lice željom da pomognu.

Moje kolege s posla, veliki broj kolega iz grada, prijatelji, poznanici ali i ljudi koji me ne poznaju a koji su ponudili svoju pomoć. Za neverovati koliko se njih ponudilo da da krv.

A o zdravstvenim radnicima da ne govorim. Pored svih koje poznajem, sada sam imao priliku da upoznam i ostale a da od svih budem mažen, pažen i pravovremeno i profesionalno uslužen. Ako bih bilo koga medju njima izdvojio, stvarno bih bio nepravedan. Od pomoćnih radnika, preko sestara, do najboljih lekara i direkotora, sve LJUDi koji su na neki način povezani sa mnom. Od mojih školskih drugara, do roditelja mojih učenika, supruga mojih prijatelja, prijatelja moje supruge, ljudi iz mog okruženja sa kojima saradjujem po raznim osnovama godinama. A sada su se svi našli tu oko mene i pokazali da su ljudi i veliki profesionalci.

Moj fizički oporavak trajaće dugo, ali se manje brinem jer znam da imam ljude oko sebe koji će mi u svakom trenutku pomoći.Srećan sam i bogat.

Volim svoju porodicu, moju familiju i sve najmilije, skoro isto kao i sve prave prijatelje. Pravi prijatelji znaju kad treba da budu na pravom mestu.

Voli vas Deka!

#ljubav, muzika i sve nesto lepo…

 

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

9 Comments:

  1. Druze, zelim ti brz i uspesan oporavak od srca.
    P.S Nisam imao pojma do sada da si imao saobracajku 🙁

  2. Drug moj brz oporavak ti zelim!!!

  3. Aj bre Deda, nemo se brukaš, skrišio se sa bajsa i skrckao papak.. Štake u ruke i marš napolje! Motor moš da voziš i za slomljenom nogom, a dovoljno si uticajan da mogu i da te voze 😛 Nema vremena za ležanje u krevetu ,pravac Bgd, na lekoviti spanać! 😉 Drž se i oporavljaj, probaj onog sibirskog pacova Mumio, pomoglo je jednom značajno skršenijem jaranu, pogolemo pomoglo, raspitaj se, baš ubrzava zarastanje i oporavak. A žao mi je što nema snimak Mašinog lomljenja ruke, da se svi mi muškarci dobrano zapitamo i postidimo, do te mere je cool bila, da sad kad se namršti ja misilm ispala joj creva.

  4. Kad si ti stigao blog da napišeš 😉
    Uz svu tvoju pozitivnu energiju i podršku svih koji te vole i cene, brzo ćeš ti na noge 😉 Sve najbolje ti želim 🙂 (I ne znadoh šta ti se dogodilo :-/)

  5. Деда, пре пар сати стигао сам из иностранства, где сам провео 12 дана и након пар интернет страница, посетио сам и твој блог, јер је то једно од места где се човек може напунити позитивном енергијом пред сутрашњи одлазак на (очекивано напоран, прековремени) посао. Емитујеш позитивну енергију и кад теби није добро. Свака ти част и што бржи опоравак ти желим.

  6. Samo da te podsetim:
    http://www.dedabor.com/tu-sam/refleksi/
    “Cika doktor proverava reflekse, pogledajte kao to izgleda uz sjajnu reklamu za nemam pojma sta… Mislim, tacnije znam: kad se skine gips, nema sanse da dlake ne budu pola metra, ali ovo je odlicna reklama. Valja je pogledati vise puta. Meni je romantocna, nista ne boli… Zar ne?”

  7. Seoska uciteljica

    Poštovani,

    Sve što nam se dešava u životu, dešava se sa nekim razlogom. Najvažnije je ostati i biti junak i ako to od nas ne očekuju. Pokazali ste veliku hrabrost, a optimizam zrači iz svake Vaše reči! BOL? Boli, ali i to se da izdržati,, jer .dokazali ste da ste čovek s dušom , a o tome svedoče svi pozivi i ponude za pomoć Vaših prijatelja.I za kraj….. ,ostaje mi samo da Vam uz stihove koje cete razumeti sve reci…;;Moje srce nastaviće dalje….Svake noći u mojim snovima, vidim te, , osećam da postojiš.. Blizu…daleko, gde god da si verujem da to srce nastavlja da kuca, još jače ,još hrabrije,,,,NASTAVLJA!!!!!!

  8. Hvala vam divni ljudi.
    Brzo cu j na noge lagane, a onda se ponovo druzimo u realu. Do tada, pored strpljenja, ostaje mi mnogo vezbanja, ali i pracenja vas preko drustvenih mreza. Radujem se vasim radovanjima i uspesima.

    Lako cu ja sa takvim prijateljima.
    Voli vas Deka <3

  9. E Vladimire, Vladimire, šta to bi? Kanda nas je istog dana ( ja u 13:45h) neka sudbina opomenula da ne žurimo 🙂
    Ja se srtmeknula na stepenice, mermer po hotelima je gadan bez podnih obloga, prvi dan u kampu i sad još nosim longetu na desnoj ruci…Ti si vidim prošao mnogo gore, mnogo mi je žao.
    Da usporimo ritam i ne dozvolimo da nas tempo života povede u bestraga 😉

    Topli zagrljaji iz Srema
    od Rade 🙂
    + pozdrav divnoj ti porodici <3

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *