Skoro sam zamolio prijatelje na FB da glasaju za moju #pozitiv fotografiju.
Lepa nagradna igra u kojoj ima i specijalna nagrada za najloajkovaniju fotografiju. Do sada najlajkovanija fotka ima 299 lajka.
Imam preko 2000 prijatelja na Fejsu. Moja očekivanja su bila da njih 300 lajkuje moju fotku i da tako udjem u formu za najbolju? Ali avaj, osim nekolicine njih koji redovno prate moj nalog, nigde nikoga ni od korova.
Pravi prijatelji došli, lajkovali, komentarisali, i sami se uključili.
Da li se ovako gleda prijateljstvo? Da li su mi svi pravi prijatelji?
Pitanja je mnogo, ali su činjenice nešto sasvim drugo.
Elem, ovo je samo jedna lepa igrica kao i ostalih 1000 koje dnevno propratimo na zidu FB. Igrice nisu toliko bitne u našim životima.
Ali kada je život u pitanju, pravih prijatelja ima i to se pokazalo pre mesec dana kada sam molio da se jave svi koji mogu i hoće da daju krv za jednog našeg prijatelja.
Zahvaljujući prijateljima iz realnog života i prijatelja sa FB, naš prijatelj je dobio preko potrebnu krv i to je NAJBITNIJE!!!
Sigurno je da medju mojih 2000 prijatelja na Fejsu ima onih koji samo nešto traže kao i ja ovim prilikama. Ali je zato i divnih, humanih i pravih prijatelja koji daju najdragocenije. U pravom trenutku, kada je je najpotrebnije i kada se na muci poznaju junaci ali i prjatelji.
Zbog takvih ljudi volim sve moje prijatelje na društvenim mrežama koje koristim.
Ali i zbog svih onih sa kojima redovno komuniciram, sa kojima se redovno smejem, razmenjujem muziku, razmišljanja, linkove…ponekad i svadjam.
Eto, ja iskoriščavam svoje prijatelje. Družim se sa njima. Smejemo se i tugujemo. Delimo isti prostor.
Radujem se zato sto smo zajedno tu, zato što smo PRIJATELJI.
Šta vi mislite?
Čemu vama služe prijatelji na FB? Da li ih i vi iskoriščavate? Da li odgovarate na njihove zahteve, ili samo lajkujete njihove statuse?
Da li se družite u stvarnom svetu sa njima?
Jasno je da nam je FB omogučio odličnu povezanost i komunikaciju sa dragim nam prijateljima ma gde bili.
Hvala mu na tome.
Moj nalog na FB možete pratiti klikom na Vlada Deda, a nalog na Twiteru klikom na @DedaBor.
Ljubav, muzika i sve nešto lepo…
Skoro sam na fakultetu upoznao koleginicu koja nema Facebook. Bilo mi je malo čudno, pa sam krenuo da je prozivam, a ona mi je kratko i jasno rekla: “nemam facebook, jer mislim da ne bih mogla da odgovorim svima koji me nešto pitaju. A kad je već tako, onda nema smisla.”
Od tog trenutka je više nisam smarao, jer to i jeste zapravo suština. Iako je lepo biti u kontaktu sa ljudima na društvenim mrežama, za većinu stvari koje traže nekakvu akciju/pomoć/podršku nećemo ispoštovati jedni druge. Zato možda prave prijatelje i treba tražiti offline, a ove virtuelne koristiti za ljubav, muziku i sve nešto lepo. 🙂
Ovo tvoje pitanje i mene muči ovih dana. Možda ja nisam dovoljno vešt, ali što je veća brojka “prijatelja” (na fb, twitteru, ili bilo gde – svejedno) “dubina” kontakata je sve manja. Bukvalno za neke ljude se pitam da li su još uvek tu. Npr. da sam video tvoj poziv ranije nikakav mi problem nebi bio da stisnem jedno dugme – ali prosto nisam. Sve češće mi se dešava da cunjam po mrežama, čini mi se bez ikakvog efekta, i što je najgore – sve manje poznatih ljudi srećem. Kao da sam iz neke male kafanice uskočio na neki veliki sajam – svi su (možda) tu, ali kao i da nisu…
A što se krvi tiče – za važne stvari jedino vredi lični/ful kontak, oči u oči.
Je li vam uopste palo na pamet pitanje svidja li se njima vasa fotografija? Boze, dragi!
TAkodje, ne znam da li se ste vi autor, ali vidim da se pojavio i novi monstrum termin – najloajkovanije. Morao sam copy/paste, tesko je napisati iz prve.
Krsto
Socijalizacija je kada dozvolis prijateljima da te smaraju i obrnuto, zar ne?
Miodrag
Mislim da je obojici jasno da postoji krug prijatelja i ostalih. Jaz je sa ovim drugim.
Aleksandar
Odlicno zapazanje, moram priznati.
Monstrum termin je najlajkovaniji, a ova izvedba je moja, naravno.
Volim kada me citaju sa paznjom, hvala ti Aco. 😛
Ima tu još jedan problem – ja ti ne lajkam ništa gdje moram instalirati neku aplikaciju (kao što je ovdje slučaj). Mada mi se u principu FB sveo na komuniciranje sa jednom grupom ljudi koju inače poznajem i koju viđam i u offline životu, te za praćenje malo udaljenije (fizički) familije. I uz sve to osjećam neku vrstu prezasićenja društvenim mrežama. Nekako me sada više paše da čitam blogove, a sve ih manje ljudi piše 🙁
Miodrag lepo reče da što je broj prijatelja veći, dubina kontakta sa njima je manja. Rado se odazovem pozivima “prijatelja”, lajkujem, komentarišem, ali stvari koje vidim. Ne visim na fb po ceo dan, svratim na 10-ak min u dan ili dva i reagujem na najnovije postove, linkove i sl. Nemam vremena da listam istoriju u nedogled, pa mi dosta stvari i promakne. To ne znači da sam nešto zanemario, nego ga jednostavno nisam video.
A kad imaš veći/veliki broj prijatelja, mnogo je više stvari koje izadju na zidu, pa time i mnogo onih koje propustim.
P.S. termin “najlajkovaniji” je sasvim legitimna kovanica u današnjoj kominikaciji, ništa čudno, ništa novo, ništa loše!
Na FB veoma malo vremena provodim, odnosno samo onoliko koliko moram, jer vodim par naloga. Dosta toga i propustim, mada zbog toga ne bi trebala da se hvalim 🙂 Ali često svoje tviter prijatelje zamolim za pojedine akcije kao što je recimo bila #ZajednoZaZvezdanu
Znam kako se osećaš, ja sam bio u sličnoj situaciji kada sam preko oko 6 meseci tražio pomoć za rešenje jedne privatne situacije, koja je bila priličan problem za mene i moju devojku. Na moje više puta ponovljene upite i na FB i na TW dobio sam samo par odgovora, od ljudi sa kojima se i inače privatno družim i smatram istinskim prijateljima, i od ljudi koji me poznaju po nekoj privatnoj liniji, i koji uopšte nisu aktivni na društvenih mrežama. Od brda domaćih “uticajnih” sam dobio jedno veliko – ništa. Malo je reći da sam bio razočaran.
Osobno mišljenje da sve preko 20-30 ljudi uključujući rodbinu samo pretražuju druge profile i pokušavaju svoj izlog (profil) idealizirati i teško je nešto korisno dobiti od takvih fb prijatelja.
Svaki komentar je priča za sebe.
Svakome od vas mogu samo potvrditi, nemam sta dodati.
U svakom slučaju, mnoge stvari iz realnog života sse preslikavaju i u online svet.
Prijatelja je MNOGO ali je malo onih pravih.
Takodje, a kao posebna tema nameće se pitanje interesa?
Ali o tom pitanju drugom prilikom,lol.
Hvala Vam što ste komentarisali.:P
Preozbiljno shvatas face,igraj poker i budi srecan:)
nije vazan broj prijatelja na FB ,vec sa kojima si u kontaktu.imam 8. prijatelja ,na drugim mrezama manje ,ali sam sa njima u kontaktu. Malo,ali ima se o cemu ,,preglabati”razgovarati ,po potrebi i videti se.imam i virtualne prijatelje ali retki su kontakti ili dopisivanja.pozdrav svima.