Grad Bor, o čemu niko ne priča a svi znaju

Pre nekoliko godina, RTS je uradio emisiju o dva grada, tačnije dve opštine: “Kikinda i Bor, gradovi koji to nisu”. Ne poznajem Kikindu toliko da bih mogao da komentarišem, ali prilog o Boru pokazao je sve probleme sa kojima se susrećemo, objektivno i realno. Je l’ moglo da bude lepše, idealistično i našminkano? Sugurno, ali  onda to ne bi bio Bor i ne bi bilo izazova sa kojim se nekoliko decenija borimo.

Postoje divne stvari po kojima su naš grad i okolina poznati, prirodne i turističke atrakcije u kojima uživaju svi koji nas posete i oduševljeno prepričavaju, ali to nije svrha ovog teksta.

Razmišljam o tome kako se desilo da  Kikinda i još neke opštine u Srbiji dobiju status grada, a Bor ne.

Zašto? Bor je definitvno ekonomski i industrijski centar Timočke krajine i Istočne Srbije. Bio i ostao.

U zlatno vreme rudarenja, velika sredstva su odavde odlazila za finansiranje svih mogućih projekata širom stare Jugoslavije, od Velenja, Sarajeva i Olimpijade, preko Beograda, Niša, Podgorice do Skoplja i Đevđelije.

Poslednjih šest, sedam  godina, Bor ulaže u sebe, u čistije nebo, vazduh, prirodu. Daleko je od sivila koje je godinama vladalo i sve to stoji, vidi se.

Ali ja bih da se osvrnem na ono o čemu niko ne priča, a svi znaju. Nezameranje, “politička korektnost” i često lični interesi su ispred prioriteta zbog kojih Bor nije u prvom planu. Ako grešim, budite korektni pa me ispravite.

Postoje Borski i Zaječarski okrug. I republičke institucije unutar njih, tačnije sve su u Zaječaru. Čak i Privredna komora, gle apsurda, a malopre sam rekao da je Bor ekonomski i industrijski centar regiona. U Boru je samo par republičkih inspekcija. I da, načelnik Borskog okruga je poslednji put bio iz Bora – kad ono? Kazuje li vam ovo nešto?

Zaposleni u opštinskim upravama grada imaju i po desetak hiljada veće plate od zaposlenih u opštinskim upravama opština! Da, jasno je da su Borani zaposleni u opštinskim organima siromašniji sveke godine za preko 1000 evra, nije teško izračunati. Da, o tome se ne priča! To se u Boru prihvata.

Bor ima osnovni sud i osnovno javno tužilaštvo. I tu je kraj.

Ali zato Negotin i Zaječar imaju više instance i sve odluke se donose u Zaječaru gde su viši sud i više javno tužilaštvo. Pa kada su i postavljenja sudija u Boru, zaječarci se pitaju, tačnije oni daju svoju ocenu ovima u Beogradu.

I za mnoga druga radna mesta pitaju se u Negotinu negotinci, u Zaječaru zaječarci, a u Boru negotinci ili zajčarci, u zavisnosti ko rukovodi u tom trenutku. Ali ne i Borani! Ne! Jer kada neko u Boru dobije otkaz ili ode u penziju, posao dobije neko u Zaječaru i time se popuni kvota. Da, o tome se ne priča! To se u Boru prihvata.

Činjenica je da tek od pre godinu , dve imamo rukovodeći kadar u borskom zdravstvu. Činjenica je da u Boru radi veliki broj zdravstvenih radnika iz Zaječara, a da u Zaječaru nema niti jednog zdravstvenog radnika iz Bora. Da, i o tome se ne priča! To se u Boru prihvata.

Činjenica je da je školska uprava u Zaječaru i da tamo decenijama nema niti jednog prosvetnog radnika iz Bora, baš kao što nema niti jednog prosvetnog radnika u zaječarskim školama. Naravno da iz Zaječara svakodnevno putuje u Bor na desetine prosvetnih radnika. Poslednji boranin koji je radio pri Ministarstvu prosvete kao republički prosvetni inpspektor otišao je u penziju pre 15 godina. O svim nepravilnostima u borskim školama brinu ljudi iz Zaječara. NIKADA načelnik školske uprave u Zaječaru nije bio neko iz Bora, nikada. Da, i o tome se ne priča! To se u Boru prihvata.

I da ne bude zabune, naravno da prihvatam sve ove činjenice i da se radujem kolegama iz Zaječara, i sam sam zaposlio par njih dok sam radio kao direktor, ali ne mogu da prihvatim činjenicu da Bor i Borani ne mogu da se izbore za osnovne stvari i da uvek neko umesto njih ima mogučnost odlučivanja. Ne mogu da prihvatim činjenicu da nismo dobili status grada pre mnogih gradova za koje je Bor u pravom smislu Kalifornija!

Da li će konačno da se priča na ovu temu i da li ćemo imati snage da se izborimo sa ovim problemom? Smatram da je ovo problem jer kao opština gubimo mnogo toga što gradovi po difoltu imaju.

Pa da li Bor zaista neme uslova da bude grad? Na koji način su dobili drugi gradovi status grada?

Da li je moguće da Bor sa ovakvom infrastrukturom, resursima i svim potrebnim uslovima ne dobije status grada? Ko je kriv za to? Da li se glas iz Bora ne čuje dovoljno glasno, ili ga nema uopšte?