Hejt, izmedju sreće i iskrenosti

Apsolutno razumem vašu potrebu da kritikujete sve i svašta i svakoga.
Iskreno, puno puta mi pravite veliku pozitivnu reklamu kada neargumentovano napadate moja razmišljanja, moj blog, moje tvitovanje i sve nešto lepo…

Kada ste argumentovani, onda mi dajete veliku snagu da nastavim dalje i ispravim sve greške koje pravim. A pravim greške iz prostog razloga: puno radim, dešavaju mi se greške. Onda vi tu stupate na scenu da vidite gde grešim i da mi to jasno stavite do znanja poentirajući i zadovoljavajući vašu potrebu za hejtom tog dana.
A kada je neko vidljiv poput mene, onda mi je još jasnije zašto mi se kače totalni anonimusi.
Postoje ljudi koji kvalitetno hejtuju, koji su predugo na internetu i čije mi mišljenje itekako znači. Medjutim, oni ne ulaze tek tako u hejt. Ne spotiču se više oko slovne greške, oko pravopisne greške ili oko nebitnih stvari. Oni hejtuju stavove, pravce, politička i druga opredeljenja, i tako dalje.

U poslednje vreme izbegavam hejt jer sam postao totalno neiskren prema drugima. Birajući izmedju sreće i iskrenosti, izabrao sam sreću.

Sreća je kada se lepo obratite drugome, kada kroz komunikaciju sa drugima dajete impute ematije i kada vaši komplimenti utiču na druge da budu srećni u svojim delima, u svom okruženju, u svojim nastojanjima i razmišljanjima.

Istina i iskrenost često nisu valjani subjekti koji idu uz ruku drugima, a kasnije ni nama samima. Kada iskreno kažete svoje mišljenje, uvek se nadje neko kome to ne odgovara, koga to može uvrediti, kome to nije u prilogu niti uz političko opredeljenje i da ne nabrajam.

Jednostavno: koliko ljudi toliko čudi.

Ranije, bio sam isključivo iskren i posle nekog vremena video da pojedini ljudi do kojih mi je stalo “pate” zbog moje izrečene iskrenosti. Da li su banalne stvari poput odabira neke boje ili drugačije mišljenje oko vrlo ozbiljnih stvari kao što su bolest, opredeljenja, u svakom slučaju, iskrenost je puno puta bolna.

A kada je bolna, ili ume da bude formulisana na takav način da nam ne ostavlja prostora za dalju komunikaciju u normalnim okvirima, onda s iskustvom i kroz vreme dodjete do zaključka da je bolje biti srećan i činiti druge srečnim.

To puno puta nije u redu, mnogi to odmah iz aviona vide, gubite kredibilitet, ali zadrzavate poziciju da se osmehujete ( lažno ili kako god…), ostajete u komunikaciji i nastavljate vašu povračku tamo vamo, uzimala davala.

I sam se gadim od ove druge varijante, ali me tako manje boli. Ne pričinjavam bol drugima, samo sebi. Zato se sve više povlačim, zato sve manje tvitujem, okrečem se blogovanju po ko zna koji put i izbacujem sve iz sebe na svom parčetu livade. Pa ko dodje da podeli ovu ispašu sa mnom, dobrodošao je. Samo morate da znate, da nisam ovca, da vi niste ovce i da dobra ispaša ne znači uvek i zadovoljenje svih potreba.

Elem, sada kada smo svi svesni da nema iskrenosti, da su osmesi kiseli i da znam da znate kako znam kako me gledate i šta mislite o meni, onda da nastavimo dalje.

Ja ću da se laktam, odavde, daleko od izvorišta, da tražim nemoguće kako bih dobio na kašičicu a vi ćete posle skidanja kajmaka da prežalite to što ću i ja malko da srkenem. Mora da vam uzmem malo pa nek crknu dušmani.

I da znate da je to moje malo meni veliko kao svemir, ako ništa drugo, onda kao zadovoljenje nekih mojih psihičkih potreba. Baš kao i hejterima upad na nepoznato sa poentiranjem kada se najmanje nadaju.

Redovno ću da se reklamiram kako znam i umem. Stalno ću da naglašavam sve ono što vam bode oči i svima ću jasno da pokazujem kako sam lep, pametan, jak, uspešan.

I jesam takav, a vama preostaje da smislite način da me demantujete i budete glasniji od mene.

Do tada, “Ljubav, muzika i sve nešto lepo…” putuje iznad naših glava i šalje poruku sreće, iskrenosti ili one slike koju vi budete stvorili u vašim glavama.

Voli vas Deka 😛

ps. ko ne traži nikada i ne dobije!

–slike preuzete sa sajta Lepota i Zdravlje