Sta je bitnije : kvalitet ili kvantitet?
Neko iz kvantiteta dolazi do kvaliteta a neko iz kvaliteta nikad u kvantitet. AKo kvantitetom zelimo kvlaitet, nece se svi sloziti da je kvalitet kvantitet, ali ce vecina imati sta da probere i da nadje kvalitet.
Ako idemo na kvalitet, mali broj ljudi ce primetiti kvalitet jer osim sto su ukusi razliciti, kada je izrazen samo kvalitet, nema izbora iz kvantiteta.
Ako pokusamo sa kvalitetom i kvantitetom, definitivno ulazimo u problem jer kvantitetom gubimo kvalitet koji bi imali samo kvalitetom, pa kvantitet dovodi do smanjenja kvaliteta, ali i povecanje broja onih koji mogu da biraju.
Kvalitet se definitivno dobija konstantom i kvalitetom, a kvantitet moze da zigubi svaki smisao ukoliko se forsira.
I tako u nedogled bi mogao da vrtim i da nista odredjenije ne kazem na ovu temu a samo je jedno istina.
NIKADA ne moze i kvalitet i kvantitet. Mora se izabrati. Ako se izabere kvalitet, kvantitet ispada iz varijante, a ako se izabere kvantitet , kvalitet definitivno dobija drugu ulogu.
Kako se ovo reflektuje u odredjenim granama ili kako je primenjivo u nekim segmentima svakodnevnog? Ako pogledamo web nebo i uporedimo blogove, forume, agregate, drustvene mreze, portale i sajtove koji se svakodnevno azuriraju mozemo da primetimo sledece:
-forumi gube svaki smisao osim par koji su strucni, tacnije usko opredeljeni na jednu oblast i pod uslovom da nemaju mnogo clanova. Sto je veci broj clanova, gubi se na kvalitetu a dobija se kvantitet.
-blogovi koji imaju kvalitet nemaju dovoljan broj posetioca a blogovi koji imaju kvantitet, tacnije veliki broj unosa imaju i veci broj posetioca, ali im se msanjuje kvalitet. Malo je blogova koji imaju i jedno i drugo i uglavnom su to usko strucni blogovi ili oni koji vec imaju blog “brend name”…
-agregati su izgubili svaki kvalitet, ali su dobili na kvantitetu
-drustvene mreze imaju kvantitet i iz njega se moze probrati i doci do kvaliteta, mada zbog prevelikog “suma” ( spamovanje i neinventivnosti vecine, a ne i zainteresovanosti mnogih okolo), dolazi do smora i prezasicenja. Potrebno je bas puno vremena dok se probere, ili da se odmah prave grupe koje cemo pratiti. I u grupama ima spama, a ici od jedne do druge zna da bude opterecujuce
-portali moraju imati kvantitet, ali pre svega kvalitet, jer samo kvalitetom mogu da dobiju odredjene posetioce .
-sajtovi koji se dnevno azuriraju definitivno mogu imati i jedno i drugo, medjutim zbog uredjivacke politike pojedinaca kvalitet moze biti diskutabilan
I do kog zakljucka mogu doci ako pazljivo procitam ovaj post:
Doci ili dobiti kvalitet je mnogo teze nego imati kvantitet. Kvalitet zavisi od odredjenih interesnih grupa, od pojedinaca , od trenutka, od srece.
Za kvalitet se moramo pomuciti, potruditi, biti uporni i STRPLJIVI.
Moramo prihvatiti sve kritike, sugestije. Moramo pratiti one koji su u vrhu i od njih uciti na svoj nacin i na onaj koji nam se nudi s njihove strane.
I tako dalje, i tako dalje.
Ili je prejako receno ovo “moramo” ? Ma nista ne moramo.
Zna se sta mora. Ali ako vec koristimo sve ove stvari na netu, mogli bi biti korektni prema drugima i prema sebi a svakim pojavljivanjem gradimo svoj digitalni indentitet i tezimo svom kvalitetnijem prikazivanju.
Mozda bi u komentarima neko mogao da da i bolje odgovore od mojih, strpljivo cu sacekati par minuta a zatim zatvaram ovaj post i otvaram novu stranicu sa nekim novim vicem. Zaboga, zasto bi se neko opterecivao ovim kad moze da procita vic, mozda se nasmeje i ode dalje. Kratak je dan, vreme je dragoceno, a svi mi negde zurimo jer imamo i previse obaveza … 😛
Moje skromno mišljenje: Zato postoje “blog networks” da bi se prikupio kvantitet a što manje žrtvovao kvalitet. I mogli bi da jači domaći (exYU) blogeri da naprave jedan ozbiljan blog network kad smo već kod toga…
NikiBGD
Postoje nekoliko takvih blog networka i na njima ljudi odlicno pisu.
Pitanje je koliko su poseceni i pored kvaliteta kojeg definitivno imaju.
Znam neke blogove koji su mnogo vise poseceni od takvih blog networka ali nemu ni priblizno kvaliteta, pa se postavlja pitanje:
Sta je to sto ljudi zele na netu???
pa, mislim, da, da, kad bas razmislim dolazim do zakljucka da je tacno.
Super je post, odlicna tema za razmisljanje ljudima koji pisu blogove.
pozdrav
Pingback: Tweets that mention Kvalitet ili kvantitet | D E D A B O R -- Topsy.com
Toliko je kvantiteta da se do kvaliteta jako teško dolazi.
čovek mora prosto da se “otkači” da bi se odmorio i razmislio šta je ono što mu na netu treba.
Jedino tako će doći do kvaliteta.
😉
p.s. šta misliš u kojoj sam fazi? 😉
Mislim da je poželjno imati uvid i u kvalitet i u kvantitet blogova /bloga i razmišljati i na način na koji si ti to u ovom postu učinio. Dakle, sagledavati Blogolandiju i iz tog ugla koji bi nam pomogao da je unapredimo, tako što ćemo imati što više podataka i analiza o njoj.
Ali kad je reč o pojedinačnom blogu, moja neka ideja vodilja je da pišem ono što jednostavno traži put da izađe iz moje suštine kao čoveka. Dakle, ništa to nije novo, ali blog je dobar onoliko koliko je bloger zreo, ostvaren kao ličnost, ležeran i nepretenciozan, kompetentan i sa stavom.
Kad se tako radi, već se pojavi i publika koja ima želju i prija joj da prati takve blogove.
Ako se ispostavi da taj kvalitet ne nailazi na odgovarajući kvantitet, dakle broj posetilaca – pa šta? Dobar, iskren, pravo bloger u času kad dostiže blogersku zrelost postaje uticajan – pa makar ga čitalo samo njih deset.
Ukratko, ja pišem za druge da bih što više mogao da budem svoj.
Plus za temu!! :))Ima tu još mesta za raspravu…
Nemam običaj da komentarišem al bih smeo da napomenem da je tema primerena ovom trenutku ili kako živeti: s krizom ili od krize. Kvantitetno ili kvalitetno. Mada, kad se udubimo u ovu tematiku zapravo se vraćamo >>Kapitalu<< Karla Marksa koga baš nešto nisam gotivio ..
Vihor
Jos kad bi svima rekao da nisi ni procitao ovoliki post,lol 😛
Dezareo
Mislim da je tema odlicna za sve na netu, i za one koji nemaju blog, nego samo citaju blogove, forume i ostalo…
Suske
Tvoja faza traje malo duze nego sto bi ja i veliki broj ljudi voleo, samo sto ti i dalje kuliras,lol.
Nemam pojma u kojoj si fazi. Mozda uzivas u zivotu? U stvari, najbolje da to odgovoris postom kod tebe, a ako hoces, mozes i kod mene… 😛
Dragan Radovic NP
Da bi imali uvid, potrebno je puno vremena.
Ako je neko vezan za posao koji mu ne dozvoljava kompijuter i odredjeno vreme na njemu , onda mu preostaje zaista malo vreemena za pregled.
Ovo ti pricam iz iskustva. Prvo sam koristio malo, pa malo vise, pa sam dosao u fazu da ceo dan sedim uz komp, pa sam sebe uhvatio da bi tako mogao danima…
Imam puno obaveza i profesionalnih i priovatnih, pa vreme za pregled je suzen za razliku od ljudi koji se bave poslovima vezanim za kompove, koji imaju mogucnost da redovno putuju, ili pak studenti koji imaju materijalnih mogucnosti … Pogledaj malo ljude na netu i sve ce ti bitri jasnije, mislim, ovo sto sada pricam.
Kada bi ja imao takvih mogucnosti, cepao bi samo kvalitet i ne bi mario ni za sta drugo. O kvalitetu bi razmisljao samo kao portal ili neki sajt koji bi azurirao sto puta dnevno ne vodeci racuna o kvalitetu. Sadrzaj, sadrzaj i samo sadrzaj.
Ovako, mislim da kombinujem i jedno i drugo, pa ko voli nek izvoli.
Ja sam zadovoljan, sto pokrece pitanje: sta bi smo to zeleli da radimo? Sta nas zadovoljava? I slicna pitanja, ali o njima drugi put, mada sam neka vec elaborirao…
Aleksandar
Nemas obicaj da komentarises, ali moram priznati da mi se svidja tvoj komentar. Tu je po meni vec kvalitet izrazen, a mozda se nekima koji procitaju isti, ne svidja. LOL 😛
U tom facking Kapitalu ima dobrih stvari, voleli ga ili ne… 😛
Blog.. do koga je meni stalo nije obaveza, takav blog nije izvor nikakve koristi, pa ni zelje za priznanjem tzv kvaliteta.
Cime bi se to uopste merilo?
Citat: “..pišem ono što jednostavno traži put da izađe iz moje suštine kao čoveka..”
Potpis… i jos jedan potpis…
Moze to po nekom kriterijumu da bude i potpuni trash.. Glavni kvalitet toga je sto je moj, neprepisan ili prepisan sa prilozenim stavom… mojim… i to je jedini kvalitet o kom sam mislio .. dok sam pisao..
Postoji knjiga… Znakovi pored puta… sasvim je svjedno dal’ takve knjizice imaju 10, 100 ili 1000 strana. Svejedno dal su njene istine stampane, stavljene na sajt, blog, napisane sprejem u liftu… dal’ se vide na Google-u svevisnjem… nebitno je kome pare donose..
Izmami mi osmeh @Deda 😉
Drnch
Komentarom kod Dragane Djermanovic iznedrio si ovo moje razmisljanje.
Mozda nisam dorecen kao i obicno, ali moram naglastiti da se slazem sa tobom u nekim stvarima.
Sa ovim zadnjim sto si napisao se apsolutno slazem i saglasan sam jer kad pogledam svoj blog, skoro i da nema pametnijih postova ( ali ima kvalitetnijih) od ovaga sto si naveo.
Ne bih se slozio oko para i zarade od blogova. Kod nas u Srbijici nema blogera koji moze da zivi od blogovanja niti da zaradjuje neke besne pare.
Uglavnom su blogovi tu da promovisu svoje autore i mozda pomognu za po koju tezgu. Drugih prihoda nema i ono sto natrci je besmisleno smesno.
Medjutim, i ta strana me interesuje i ne bezim od toga, pa ne retko samim naslovom i totalnim sranjem od posta pokusavam da dodjem do novih posetioca, sto verujem da rade i mnogi drugi. Ne verujem da zele da priznaju ovako kao ja, ali to je manje vazno.
Niko nije gadljiv na pare, a ti si u ovom gornjem komentaru kod mene, naveo korist do blogovanja i priznavanje kvaliteta. U tom smislu, jos vremena ce proci dok stignemo da kvaliteta.
A odmah zatim navodis i licne primere i ogradjujes se od potrage za kvalitetom. Svako do nas ima svoje kriterijume i ponovio bih se kad bih ponovo pisao, a ima toga u mom postu.
Znaci, saglasan sam sa tobom i hvala ti sto si me inspirisao da napisem ovaj post, meni jako vazan iako nije nesto posebno kvalitetan i nema nikakav poseban znacaj. Bitno mi je da sam razumeo sta pises i kako razmisljas, a izuzetno uvazavam tvoje misljenje, mada znas da preteras po nekad. Cak mi se u pojedinim momentima cini da jedino sto priznajes je kvalitetno utroseno vreme u kolicini zaradjenog novca?
Bitno mi je i sto pratis moj blog, pa sam uspeo da iznedrim tvoj komentar. Znam da te ineteresuje ova tema i ocekivao sam tvoj komentar.
U mnogim postovima u kojima nema kvaliteta, ne retko ima u komentarima i previse kvaliteta, a to volim vise nego hlebac da jedem.
A priznajem i da volim da te provociram!
Uvek dobijem jos nesto lepo posle toga od tebe,lol 😛
I sada ce neko pomisliti kako sam pokvaren, ali nisam. Do kvaliteta se dolazi i na ovakav nacin, a ko ne veruje nek proba. He, ne mora da provocira Drncha za komentar, ostavice ga on i ovako kad bude hteo, ali nek nadje sebi nekoga koga postuje kao ja Drncha pa neka ga izmedju ostalog i provocira.
😛 😀
Meni je, opet, drago da si napisao svoje, licno razmisljanje. I to je sav kvalitet koji ja ocekujem od necijeg bloga.
Pored toga, tvoj blog generalno nudi pozitivnu energiju a to nije malo.
Kod Dragane me, pre svega povukao g.Wilcox-ov stav o brendiranju, kojim se, nesvesno ali kulturno da izvines, po*isao na sve visoko-sminkerske rasprave o tome kako PR-om da pozicioniraju zemlju (!!!???!?) i kazao im gde lezi zec.
Ako ne veruju nekima od nas koji se dva’es godina bavimo time kako da nesto uradimo po svetu sa ovom razbucanom ponudom koja se nakrpi iz razmontirane privrede, onda nek plate njega da im to isto kaze.
Malo ih zulja sto je mator i ne bas lep a uci ih o PUBLIC RELATIONS, al’ sta ces.. 😉
I vidim, da je nastao muk. Nemam pojma zasto. 😆
Pingback: uberVU - social comments
Znas sta, Deda… ja sam razmisljao (zamisli!! 😆 ).
Dakle, me marim ni za kvalitet ni za kvantitet… moj konacan odgovor bi bio – kredibilitet! 🙂
Kredibilitet, indentitet, dignitet….
Drncah, volim te i kad razmisljas i kad si opusten.
Ovo razmisljanje je slag na tortu svega sto zelimo reci.
Radujem se sto ce ovaj post da procita veliki broj ljudi i sto iz njega i komentara mogu da nauce nesto lepo…
EKSTRA ti je ovo razmisljanje.
Jedan blog kao što je moj, jednostavno ne može da ima kvalitet, naročito ako ja na kvalitetu ne insistiram. Što se kvantiteta tiče, ni njega nema, jer se bavim poslom koji iziskuje da mu se mnogo posvetim, da bih se održao na površini. Sve u svemu, mislim da je iznošenje istine o političkim dešavanjima i mahinacijama nešto, što može da izrodi samo kvantitet iz koga će posetioci kvalitetno moći da se opasulje i dozovu pameti. Da li smo u tome uspeli, videćemo na narednim izborima?
odlično razmišljanje, i bilo bi super kada bi(smo) se svi bavili prvenstveno kvalitetom – u svim poljima!
kvantitet je nešto što dođe, mislim, vremenom. kada se “uhodaš” u tome što radiš, bilo da je blogovanje, čišćenje ulice ili spremanje zimnice.
japan je poznat po TQM, gde greške i falševi nisu dozvoljeni, jer svaka karika u lancu pregleda ono što je uradila prethodna i tek onda pristupa svom poslu.
kada bi svaki bloger i sam pročitao ono što napiše pre nego klikne POSTUJ, došli bismo, valjda, i do višeg kvaliteta.
Sandra Snajderaj
Joj, carski kako si se setila TQM i Japana. Upravljanje kvalitetom je super oblast,a mi u Srbiji smo daleko 300 godina od nekih stvari i pored uvedenih sertifikata i odlicnih zakona…
Hvala ti!
Nekadasnji blog na jednom bh. agregatu mi je sluzio cisto kao mjesto gdje mogu zapisati nesto sto mi je tog trena palo na pamet, sto sam htjela podijeliti sa ostatkom svijeta ali sam isuvise zakomplikovala zivot pa nisam mogla bas na tolike kafe ici i svima to pricati.
Sluzio mi je kao sredstvo jednosmjerne komunikacije prema javnim osobama (uglavnom politicarima) jer sam osjecala potrebu da im se “nagovorim” povremeno. Nisam ga nikad pisala radi “publike”, klikova i slicno.
Ko je htio da cita, mogao je. Da li su tekstovi bili kvalitetni ili ne, ne znam. Nisam tu da necijim prohtjevima udovoljavam.
Padom agregata na par sati, visestrukim upadima nekih tzv hackera napustam taj vid komunikacije. Nestao je kvalitet. Kvantitet ostao.
FB bio divan kad smo svi odjednom zajahali. Pocelo smaranje. Silne notifikacije. Kvantitet je ubio kvalitet. I to sam napustila. Ne znam koji me djavo natjera na twitter da se registrujem. Ali jesam. I sad mi nije krivo. Jer mi twitter daje kvalitet koji mi treba, mogu da biram koga da pratim, nema notifikacija, igrica, sarenih popup prozora, debilnih grupa. Citam koga zelim, i uzivam. I mnogo manje imam ljudi koje pratim nego “frendova sa kojima se lajkam na FB”. I ovaj put je pobijedio kvalitet!
I postovani Deda, ja napisah svasta, u sustini nista, samo sam htjela reci zasto mi se twitter kao sredstvo komunikacije svidja-daje taj ugrozeni i svuda trazeni kvalitet.
Eto, izvini na ponovnom padobranskom upadu, pozdrav.
Masheenka
Bez potrebe da se izvinjavas, naprotiv, dobrodosla si u uvek mi je drago kada vidim ovako iskren i odlican komentar.
Zaista je twitter iskocio kao alat sa najvise kvaliteta. Ono jes da iz kvantiteta mozemo u kvalitet, ali kada imamo kvalitet konstantno, onda moramo biti zadovoljni time.
Pozdrav veliki za tebe!
nema na čemu 🙂 TQM je nešto na čemu ja uvek težim i što se trudim da bude srž mog Šnajderaja.
zadovoljan kupac je najbolji guerrilla marketing asistent 🙂
Ne znam na koje si blogove mislio, ali oni koji su licni, gde ljudi pisu o nekim svojim trenutnim ili uopstenim osecanjima, razmisljanjima, po meni ne treba reklamirati. Tacnije, ja ne volim da se moji postovi linkuju na twiteru ili fb-u, to mi lici kao da nekome bodem oci; ‘citaj me, citaj me’. Neka sve bude spontano, ko dosao i procitao me, sam je nasao put, nisam nikome bola oci.
I ne mislim da je nesto kvalitetan, ali je moj, odnosno deo mene.
A strucnim blogovima treba reklama i linkovanje, posebno ako to donosi neki profit i tu je po meni potreban kvalitet da bi se stiglo i do kvantiteta.
I kud se upetljah u ove ozbiljne teme kod tebe bre 😀
Stvarno Zelena, ko da ja ne volim kad se upetljas u ozbiljne stvari.
Pravo si me i prijatno iznenadila.
A ne bih se slozio sa tobom, ja redovno teram ljude da citaju moj blog i bodem im oci…Strucni blogovi imaju svoju ciljnu grupu. Koja je moja ciljna grupa, ili tvoja? Zasto ne bismo zvali razne ljude na nase blogove?
I sam cesto postujem najlicnije stvari, pa opet nudim druge da to procitaju.
Vremenom sam mislio da treba drugi da me reklamiraju, ali sam kasnije shvatio da to moram sam ako hocu da dam ljudima nesto svoje.
Svojevremeno sam prodavao neku robu i redovno sam prodavao ono sto najvise nudim ljudima, cak i kada im to nije bilo potrebno, kupovali su jer im je bilo pred ocima i na ruci, dostupno. Nisu mi trazili, nisu gubili vreme…
Tako i sa blogovima. Odredimo cilj sta hocemo i usmerimo se na to.
Jedina razlika je u tome sto ja pored jednog cilja, zaista uzivam u blogovanju…za razliku od nekih kojima to shvataju na drugacije nacine…
Odlican post. Hvala sto ste podelili sa nama. jA sam za manje ali kvalitetni je informacije.
Pingback: Bandar togel Gajahtoto