Srbija bez PISA testova, država nije dala novac i MOLBA ministru Obradoviću
Ovo je deo teksta iz Blica.
Na prvu loptu, toliko me je sramota da ne mogu to da opišem.
Ove godine se navršava 20 godina kako radim, a 10 godina kao direktor u osnovnoj skoli u Krivelju, selu pored Bora. Smatram da sam relevantan da diskutujem o PISA testovima i ovim pitanjima iz prostog razloga što godinama pratim ova testiranja i rezultate i oni su za mene najmerodavniji pokazatelj svega onoga što radimo u školama u Srbiji.
Mali napredak je bio prošli put, ali nedovoljno da bi se bilo šta bitnije promenilo. Sada najverovatnije nećemo učestvovati na testiranjima i moja bojazan da smo ovog puta poptuno omašili je više nego opravdana.
Sumnjam da je odluka više politička nego tehnčka jer imamo para za svašta nešto, pa bi i za ovo testiranje MORALO da se nadje u kasi Vlade. Neću da spominjem Kovačevica, Vuk Jeremića, Crvenu Zvezdu i kojekakve kasice u koje smo bacali novce do sada. Jednostavno, za PISA testiranja mora biti sredstava.
Šta meni rezultati PISA testiranja jasno pokazuju?
Gde je Srbija u svetu, gde su naši učenici u uporedjenju sa drugim vršnjacima iz sveta, gde smo mi prosvetni radnici i naša srpska prosveta u celoj priči?
Nekoliko ključnih pitanja.
Iz predhodnih testiranja sam izvuko par zaključaka:
– pored svih pojedinačnih slučajava uspešnih učenika koji su doneli razne nagrade sa matematičkih, ili takmičenja iz fizike i prirodnih nauka, sve ostaje na pojedinačnim slučajevima,
– naš sistem je zastareo, mi decu ne učimo logičnim stvarima nego im nudimo osnove u kojima oni imaju potrebu da naštrebuju a ne da nauče i zadrže.
Na časovima se bavimo zacrtanim programom i tačno znamo šta ćemo raditi bilo kog datuma u godini, iz bilo kog predmeta. Ne nudimo deci ništa novo ili trend objašnjenja tipa: bio je zemljotres, hajde da o tome porazgovaramo, damo ključne informacije u jednom delu časa. NE, mi se držimo plana i programa koji preopterećuje učenike i obimom i brojem.
Šta sada?
Sada ćemo progutati ovu, za mene neprihvatljivu činjenicu, kao i mnogo veće probleme koje smo podvukli pod tepih i nastaviti dalje. Idemo kao ovce na posao, s proleća se šišamo, na leto tražimo ladovinu, preko zime izvor toplote a tokom cele godine primamo plate i živimo srećni kao u bajci. Zaboga, imamo posao! Mnogi ga nemaju. Zato ćutimo, pljeskamo rukama i smeškamo se pred učenicima kojima smo odavno dosadni i koji odavno sve ono što mi pričamo oni već znaju ili su videli na Internetu.
Zato i imamo situaciju da nam odlični učenici prave najviše izostanaka jer im je smrtno dosadno da sede na času i slušaju daveže koji se drže plana i programa. Isti ti učenici kada se uporede sa svojim vršnjacima iz drugih zemalja preko PISA testova budu na nekom 57 mestu. Logika im je kod Pokojne Mileve, ili nisu ni čuli za istu. Ne mislim na Milevu nego na logično rasudjivanje i mogučnosti da odredjeni zadatak može da se reši na nekoliko načina.
Ministar prosvete u Vladi Srbije Željko Obradović
Ovim putem molim ministra Obradovića da radi svoj posao i da ne dozvoli ovakvu bruku. Molim ga da ne dozvoli da ga molim za nešto što se podrazumeva. Molim ga da kad naša deca sa 59 skoče na 57 mesto na PISA testiranju, ne hvališe se time kao prošli put, nego da razmotri probleme koje imamo u sistemu i ponudi rešenja.
Imam još jednu molbu: poštovani ministre, moj šefe, moj nadredjeni: molim Vas da nas kolektivno ne brukate ovakvim nedelovanjem!
Mene je sramota.
Hvala.
A hvala i svima vama koji godinama kritikujete kao stručnjaci, kao roditelji, kao kolege. Vaše kritike su osnovane i imaju potporu u celom okruženju osim u osloncu koji čini srpski prosvetni sistem na čelu sa Obradovićem, ali i sa mnom kao bitnom karikom tog sistema. Na mene računajte kao i do sada. Opet, pojedinačni slučajevi su u manjini nad kolektivnom odgovornošču svih koji primamo platu iz budzeta namenjenog prosveti u Srbiji.
Ukoliko se neko uključi komentarom, neću odgovarati na prozivke koje budu upućene MPS i čelniku. Odgovriću samo na kritike koje budete uputili meni.
Neću da diskutujem o šefu, ali već nekoliko poteza našeg ministarstva govori da se kaiš steže na obrazovanje. Pre nekoliko nedelja je bila priča o članarini u CERN-u, i da su nas odande izbacili, da naši naučnici ne mogu više da idu tamo da rade. Bilo je neko gostovanj na TV-u i ne znam dokle se stoglo sa taim.
Sada ukidanje PISA istraživanja … očigledano je da se štedi na obrazovanju. Ako je sada katastrofa, jer su stručnjaci sa 30+ godina završavali fakultete 90-ih godnia, šta li će biti kada dođu ove generacije koje se školuju od 2005. godine.
… ne znam
Evo i dopuna … 🙂
http://www.mojedete.rs/15094-PETNICA-Drzava-nema-novca-za-talentovane-djake.html
Treba dići galamu i pisati/praviti proteste…za početak! Uključiti medije…Ae, vidimo se u subotu pa ćemo pričati.
Verovatno su prosli testovi pokazali da je sistem los, pa su resili da vise ne rade testove kako bi lakse sebe i druge uverili da je sistem dobar.
Zasto sad prosvetari lepo ne strajkuju za ovo, nego samo kada su njihove plate u pitanju. Verovatno zato sto ti testovi pokazuju i kvalitet njihovog rada, pa im odgovara da testova nema.
Nase skolstvo je odavno propalo, to se vidi najbolje kada se proba zaposliti strucan radnik, ova deca iz skola izlaze nepismena, neobrazovana i potpuno zatupljena, neobucena da misle. To je teska sramota.
Pingback: Када се критичко мишљење примени на свакодневни живот | Био-блог
U srednjoj školi (akademiji čak), za kožni dizajn u Beogradu, učenica prvog razreda na pitanje, šta je Sunce, zvezda ili planeta? – odgovorila je: Nemam pojma. Na pitanje šta je kosmos, odgovor je bio isti.
Apsolutno sam sigurna da je ista učenica znala da lajkuje, hejtuje na facu, ko je učesnik Farme ili Velikog brata, što dovoljno govori o tome kakav nam je sistem obrazovanja i kakvo znanje nam deca prihvataju i imaju. Rešenje je da se kako oni koji edukuju, tako i roditelji, a i država dogovore, SVI, kakav program treba usvojiti da se ovo stanje onepismenjavanja i zaglupljivanja prekine SAD ili ODMAH, jer ako tog ne bude, onda nam nikakvi PISA testovi, a i drugi, neće trebati, nikad.
Hvala svima na komentarima koje ste ostavili, svi su od velikog znacaja.
Koliko iz istih moze da se izvuku pouke ili da se daju pravci, sasvim je jasno bilo kome ko bude citao tekst i komentare. Da li cemo nesto uspeti ovim, verujem da DA. AKo nista drugo, izacicemo iz gomile i dati svima na znanje da razmisljamo u pravom smeru. A kad razmisljamo, sigurno je da i da delamo.
Hvala vam!