Demis Roussos odpeva predivnu pesmu, a ja po ko zna koji put razmisljam o sto stvari odjednom. U mislima mi se preplicu razne teme, dogadjaji, ljudi, mesta.
Jucerasnji dan bio je prepun iznenadjenja, naravno prijatnih. Pocelo je jos tokom noci, da bi uz jutarnju kafu video post ,,Danas,, koji je Suske ubacila sama na moj blog. Naravno da me je iznenadila tim postom i da ga nisam video, iako ona misli da jesam. Nema veze, uspela je u svojoj nameri da mi tim gestom ucini veliko zadovoljasvo uz prvu jutarnju kafu.
Baba Sanja i decica, kako ih neki nazivaju ,,mladuncad,, imali su svoj show jos vece pre toga da bi sa jutrom nastavili sa ispoljavanjem svojih emocija, sto je meni prijalo, jer su me i navikli na prelepe stvari za moj rodjendan. Kad kazem stvari, ne mislim na materijalne, vec na emocionalne, kao i paznju koju mi poklanjaju.
Nastavak je usledio kroz bezbroj mejlova sa cestikama . Sa raznih strana ali od onih koji znaju kad mi je rodjendan i koji ne propustaju priliku da mi pozele sve najlepse .
Baterija na mobilnom juce nije izdrzala. Tokom celog dana stizale su poruke, a zadnji poziv bio je u pola jedanaest , naravno cestike, zelje i dobre vibracije.
Deo borskih blogera mi je jos vece pre 11.09. dao do znanja da znaju sta ce sutra biti, a jedino sto sam mogao: je da narucim jos jednu turu pica.
Kako imam bezbroj obaveza na poslu morao sam da radim a sam dolazak i utrcavanje u kancelariju ( mislio sam da se pravim blesav, ali mi nije uspelo) , me je preokrenuo za 360 stepeni, jer mi je na radnom stolu stajao poklon od nekoliko kolega. Ponovo iznenadjenje, osmeh na licu i pozitivne emocije. Istog dana je rodjendan i mojoj koleginici pa smo se telefonom culi i razmenili cestitke.
Mislio sam da iznenadim Babu , pa sam izasao ranije sa posla i otisao da zavrsim glupave obaveze po gradu a zatim odjurio kuci, al avaj, Baba je mene iznenadila. Uvek je korak isped mene. Sve ono sto sam hteo da uradim, ona je vec uradila, a meni je ostalo samo da uzivam.
To uzivanje je potrajalo do kasno u noc, jer prijatelji koji su dosli znaju prave stvari, a to je zivot u pravom smislu te reci. Smeha nikad dosta, odlicna klopa i pice po zelji, opustanje uz dobru muziku. Uzitak samo takav.
Kad su svi otisli ponovo sam pogledao mejlove i ostao sam zatecen ! Toliko prelepih i iskrenih poruka mnogobrojnih blogera, prijatelja iz celog sveta, prijatelja iz okruzenja. Bas mi je trebalo vremena da procitam sve mejlove.
Ako ponovo pogledam sta sam sve gore napisao, prvo sto mi pada na pamet je da sam ja najbogatiji covek na ovom svetu, a o tome sam nekoliko puta pisao. Kako i ne bi bio, kad toliko ljudi u jednom danu pomisli na mene ?! Sta mi je potrebno jos?
Na moju veliku zalost, ovo je prvi put od kad slavim ili ne slavim svoje rodjendane ,da je izostala jedna cestitka. Ceo dan sam je cekao, znajuci da od nje nema nista, ni traga, ni glasa.
Nikada na blogu nisam pisao o privatnim stvarima, …………………………………………., jer bi na taj nacin mozda rastuzio nekoga, a dovoljno je sto sam ja s vremena na vreme tuzan odkad nema tog pogleda, glasa, emocije.
Znam da su svi navikli da je Deda uvek nasmejan, vedar i spreman za razmenu pozitivne energije, ali u ovom trenutku, osecam potrebu da spomenem nekoga , zbog koga je Deda takav kakvog ga svi poznaju.
Poziv je izostao od nasmejane zene koja je zauvek otisla pre nepunih sest meseci . Njenih poziva vise nece biti, ali cemo mi zato uvek biti zajedno…
……………………………………………..
