Sedim tako dokona, pa mi pade na pamet jedan (nemio) dogadjaj od prošlog leta i sad se mislim šta da odaberem kao sledeći korak. Da l da teram mak na konac, il da pustim govna da idu.
Naime, prošlog leta naše malo dete (mislim, imamo i veliko) ogrebe oko na trn ruže. Plače, ja gledam – lepo se vidi povreda.
Ogrebala baš oko, ne kapak. Mi, uspaničeni, brže – bolje spakujemo dete i krenemo kod lekara. Kako je prošlo 20 h, procedura je sledeća: hitna pomoć, pregled, uput za trijažno odeljenje, čekanje do uvenuća, pregled i ljubazno: “sačekajte, sad će doktor” (očni, naravno).
Čekamo 45 – 50 minuta, oni nas ljubazno uveravaju da ” doktor samo što nije, sad je bio tu…”
Posle sat vremena šalju nas na očno odeljenje, mi srećni, konačno, odnesemo dete tamo, kad…
U hodniku sedi sestra, puši i kaže: “A to je devojčica, pa gde ste vi, čekam vas od kad?”
Mi se zbunjeno pravdamo – pa rekli nam da sedimo na trijažnom, saĆe doktor, nismo znali, tek nam sad rekli da dodjemo ovde, bla, bla, bla.
Sestrica ljubazno kaže: “Nek sedne dete ovde da joj dam terapiju”.
!? Kakvu terapiju ženo, pa niko je nije pogledao!?
“Pa ja moram da dam terapiju, tako mi je reko doktor”.
Da vam sad ne prepričavam sve, uglavnom nakon natezanja od pola sata hoće li ona da pozove doktora, kaže ne sme, mi insistiramo, ona ćuti, kaže nam da je doktor KOD KUĆE, U PRIPRAVNOSTI I DA JOJ JE TELEFONOM REKO koju terapiju da da detetu. I da sutra tačno u 7 h budemo tu da doktor može da je pogleda kad dodje da preda smenu. Ma nije moguće!? Nadjosmo se pred dilemom da li detetu dati terapiju na nevidjeno, ili ostaviti oko onako, pošto nam je stoti put objasnila da teorije nema da doktor dodje “samo zbog toga”. Pa pobogu, nije ne daj bože ostala bez oka.
Sutradan odemo kod druge lekarke, ona prepiše terapiju koju je primala dve nedelje, jer povreda nije uopšte bila naivna i revoltirani postupkom lekara (koji je, uzgred, uzeo pare za dežurstvo te noći) odemo kod nadležnih da prijavimo slučaj. Nadležni, bog zna kako, zgranut, kaže da obavezno napišemo i predamo njihovoj pravnoj službi da bi mogli da reaguju i da ćemo dobiti odgovor na kućnu adresu. Od tada je prošlo skoro godinu dana, odgovora, naravno, nema, a dotični doktor i dalje opušteno radi šta hoće, uživajući u plodovima svoga ” rada”.
I eto mene sad pred nedoumicom šta dalje. Znam da je prošlo, završilo se dobro, oko je zaraslo, ali šta da nije bilo tako i šta ako neko drugo dete doživi isto, ili još gore? Treba li pustiti da im prolaze takvi bezobrazluci ili terati mak na konac?
Više glava pametnije misli, posavetujte.
Naravno da treba da se čuje ime tog lekara.
Ako dozvoliš, i ja bih preneo ovaj tekst, ali sa imenom i prezimenom dotičnog idiota.
Obično, kad nešto počnem, trudim se i da ga završim. Znam da je tema škakljiva, da je opasno izgovoriti nekome nešto, što sa sigurnošću znaš da neće da mu prija, ali … treba bar pitati za odgovor. Kod nadležnih službi naravno …
RainDog,
ja nemam ništa protiv, al pošto ovo nije moj blog, nego Dedin nećeš se ljutiti da sačekamo do popodne?
Suske,
tema je škakljiva jer, na žalost, svi razmišljaju “ne daj bože, možda će da mi treba”, ali moja dosadašnja iskustva sa lekarima teraju me da isterujem pravdu, jer mi je već dosta njihovog nonšalantnog stava prema tudjim životima. I ja sam mišljenja da treba pitati nadležne, zato sam ovo i napisala posle 9 meseci.
Naravno, ima i onih koji časno rade svoj posao i koje ne treba svrstavati u isti koš, kao na pr. Dr.Slavica Vučković kojoj dugujemo u sto navrata i koja se UVEK maksimalno potrudila oko naše dece.
To što kažeš da svi razmišljaju “možda mi zatreba” je tačno. Zato valjda ćute. Moja iskustva govore drugačije. Kad god sam otvorila usta, na licu mesta, NIKADA više nisam sa istom osobom imala isti problem. Jednostavna stvar, neće čovek da neko talasa o njegovom lošem radu. I ne samo kad su u pitanju lekari, već o bilo kome ko ima neku funkciju i neku moć.
Nemam problem da se posvadjam na licu mesta, niti da pričam nekome o tome, bez obzira na posledice, a i je sa druge strane jako teško “ponuditi nekome kao rešenje” takav pristup. Ko dokle može i hoće, zna uglavnom sam. Zato su moji odgovori, kada se o tome radi, uglavnom politički.
Slavica Vučković, je jedini pedijatar vredan pomena sa moje strane. Osoba na koju treba da se ugledaju SVI lekari, i ne samo lekari.
Lekari koji rade na trijažnom odeljenju, i kojima ne retko pristižu polumrtvi ljudi, kojima uglavnom treba hitna i stručna pomoć, uglavnom NE SMEJU da uznemiravaju specijaliste, kad spavaju. Sami moraju da se snalaze kako će pacijenta da održe u životu. Neki ih i pored upozorenja pozovu, svesni da će otrpeti dranje, ali znaju da su spasili ljudski život.
Odnos lekara prema pacijentima, je sve čašće, odnos ćate prema papiru. Papir trpi sve!
Nema odstupanja,ja bi terao dalje jer nije sala igrati se sa necijim vidom. Sve izneti na videlo pa ce najzad da se nesto pokrene.
Suske,
ma nemam ni ja taj problem, ali prvo smo čekali da stigne odgovor, a onda je došlo hiljadu drugih stvari, sve danas-sutra i vreme prodje. Ja se samo pitam da li je glupo potezati to ponovo posle toliko vremena ili nije.
A ovo što si rekla za doktore sa trijaže, sto posto si u pravu. To me i nervira, jebote dežura, a spava i ne daj bože da ga neko uznemiri.
Baš tako-papir i ćata. Al meni je moje dete jedno jedino i najvažnije, iako je njima samo broj na papiru.
Zmaje,
I ja se nadam da se više neće dogadjati slične stvari, iako iskreno sumnjam u to. Znaš kako ljudi kažu – nadam se ali ne verujem… 🙁
Naravno da čekamo gazdu.
Btw, što ti on lepo u admin panelu ne dodeli status “autora” pa da lepo tekstovi koje ti pišeš budu potpisani tvojim nickom?
Pojma ti ja nemam o tome, majke mi, sve što se tiče tehnike i ostalog pitaj Dedu
Admin panel!? I on se razume ko Marica, al tu ste ti i Šušketava, vidim da vas stalno smara. Ja idem na poso popodne, al ako Deda da slobodno objavi. Pozdrav 😛
možda da pitate: izvin’te, gde je odgovor?
Zihernadla
Najverovatnije mozda da pitamo, u pravu si !
Pingback: Važno je da smo u pripravnosti | Opština Bor
Ja se sa tim “ne daj Boze mozda ce da mi treba” nikako ne slazem. Dok se tako razmislja stvari se nece promeniti. Ako budes rekla sve sto imas, doktor ce sledeci put da dotrci na poso, ne zato sto te voli, nego da vise ne bi pricala.
Kakva velika odgovornost i kakva nonsalantnost.Treba istjerati cara do duvara.Nije mozda jednostavno,ali principa radi i davanja do znanja da se takve stvari ne treba da se tolerisu.Biti doktor je humano zanimanje i kao takvo bi i trebalo i da funkcionise.
More samo da ne moramo da idemo kod njih…ti su ti posebna sorta…
neznam koliko vam je poznato, a nije, da moj Ilija ima dioptriju -10 i -8,5… naočare je počeo da nosi sa godinu ipo, a operisao je okice sa dve godine…nebitno to toliko, koliko ono kada smo saznali kolika mu je dioptrija, i kada smo pojurili da vidimo gde da ga šaljemo dalje, šta da radimo..i odemo kod tada nazovi nabolje naše očne doktorice, onako mladi roditelji, uplašeni, ma izbezumljeni.. ona nam kaže, evo baš ovim rečima ( nikada to neću da zaboravim)
– Šta je bre, šta ste digli toliku dreku, jel znate vi koliko sam ja dece videla sa tolikom dioptrijom!!!!
Aaaaaaaaaa!!!!!
Stvarno nas je utešila, stvarno, toliko da smo momentalno dete odveli prvo u Ćupriju, pa posle za Novi Sad, a kada smo posle svega ipak morali da odemo ponovo kod nje da upiše u karton podatke, i tad nas je napravila na ništa- NAS? Kao- eto oni ne valjaju, pa idemo kod drugih.
Pa ne valjaš , ne valjaš, da valjaš ti se nebi obratila onako…. i ne bi rekla da dođemo za šest meseci da vidimo šta da radimo..a njemu dioptrija vrtoglavo raste.
Eto…ja se opet izduvala…. nadam se da ne smaram.
More isterala bih ja mak na konac…. joj koliko sam ja besna na te lekare, em ništa ne rade, em nemaju pojma.
Walter,
na zalost, kad moras silom da ih teras da ispravno postupaju, onda…
no coment
afroditta,
nije ni tesko, samo treba resiti, a meni je sad lakse kad vidim da smo svi uglavnom istog misljenja
Gaga,
za vaseg Iliju znam, secam se kad se rodio jer mi je pricala Darkova i moja skolska drugarica.
Stvarno, ima li ista gore od toga kad dobijes prvo dete, pa onako neiskusan se suocis sa takvim strahom. Mogu samo da zamislim kroz sta ste prosli. 🙁 A oni koji treba prvi da pomognu i priskoce u pomoc, naprave te budalom i jos se uvrede, bogati, kako trazis tudje misljenje. Uzas! Vazno je da je to proslo i da je Ilija ok, al razumem da si i dalje besna kad se setis svega. I naravno da ne smaras.
Jbte ja sam iz dana u dan sve tuplja, a mislila sam da je više nemoguće. 🙁
Šta vama problem? Da l da javno kažete (na blogu) ime lekara? Kao, zatrebaće ne daj Bože opet, pa će biti baš on, je l’ to? A je l’ vi ‘oćete nešto da slažete ili izmislite? Ako nećete, ne vidim u čemu je problem, pa da vas svaki dan do kraja života, daleko bilo, baš on prima i pregleda.
Meni se dogodilo da doktorka nije htela da mi obradi predmet za izlazak na invalidsku komisiju za skraćeno radno vreme, sa obrazloženjem da prethodnog puta nisam dolazila kod nje (što je istina, jer je bila na tromesečnom bolovanju, a izlasci su na dve godine, a ne na OKO dve godine). Podsetim je da je bila na bolovanju, a ona kaže “Ma ne zanima me. Ima još sedam lekara u smeni, ja neću!”
Ha!
Ma bre odmarširala sam u kancelariju direktora, pa kad su mi rekli dima grip, otišla sam mu na vrata. Pa sam mu rekla da ću docrnim i njega i nju i celu ustanovu, a sve to najvulgarnijim rečima kojih sam mogla da se setim. Pa joj on telefoniro i reko da nemo da se pravi luda nego neka odma uzme dobrađuje predmet, saće dođe pacijent, i neka skine tablu, za danas više nema rada. Pa sam se vratila kod nje, i bez reči joj tutnula one ćage na sto i sela u fotelju. Majke mi. Popunjava ona formulare, i pita me kad sam rođena, a ja kažem “Sve tu piše!”
Drhtale joj ruke i brada, mislila sam da će se šlogira.
Al’ sve mi uradila ko matora.
Inače, ranije sam joj za to isto nosila sitne poklončiće i zasmejavala je i češkala po tabanima i divila joj se frizuri i cipelama.
Hoću da vam kažem da je bolje biti bezobrazan nego vaspitan. Sa takvima.
Ni kod nas ne postoje dežurstva na pojedinim odeljenjima, nego takođe pripravnost. Dešava se da težak neurološki slučaj primi očni lekar, ali i da psihijatar gleda povredu oka. Mislim, ljudi, o čemu vi razmišljate? Ako čekate da neko umesto vas to pokrene i pita šta bi sa tim i tim, bojim se da ćete se načekati, a u međuvremenu će još ko zna koliko njih biti (neiz)lečeno preko telefona. 😕
off;
A stvarno, što BABA nije BABA, kad već može. Avatar ne verujem da će moći da koristi drugi, ali nick svakako da. 🙄
Draga moji…
Dacu sebi slobodu da napisem par reci na Babin post. Elem:
-prijavu smo zajedno potpisali kao roditelji Baba i ja, gde smo ostavili komplet nase generalije, te istu licno predali kod osobe koja i nije morala da nas primi, obzirom da imaju neke kutije gde smo mogli da ostavimo prijavu protiv doticnog doktora, ali smo insistirali na licnoj predaji..
-kod Rain Doga je objavljen kompletan tekst koji je Baba napisala uz dodatak o kome se radi, zbog Borana koji redovno prate Rainov blog. Skoro ceo Bor prvo procita sta ima kod njega na blogu pa tek onda pije prvu jutarnju …
-nisam bio prisutan kad je Baba objavila post, ali ne vidim sta bi to promenilo kod nasih citalaca da procitaju ime i prezime doktora…
I najgore od svega je sto Deda ne zaboravlja, a dobro je sto nije zlopamtilo…. ( ovo nije upuceno blogerima koji citaju ovo, vec onima koji citaju a ne oglasavaju se… i tako danima…)
Eto pozdrav svima, po mom dobrom starom obicaju.
Da je mom detetu davao terapiju telefonskim putem, oblepio bih svaku banderu, svaki zid i ogradu u Beogradu njegovim imenom i slikom ❗
Nazalost u Boru ima mnogo “doktora” koji su zavrsili u Rumuniji, nista oni neznaju, a izigravaju naucnike, nema neka komisija da dodje da procisti to, na kraju krajeva, kakva vam je drzava takvo vam je i zdravsto, mozda im je opet mala plata?????
IME JAVNO! NEK SE ZNA! BRUKA!
Da su se stalno objavljivala imena onih koji zajebu stvar, ne bi bili ovde gde jesmo!
VIHOR WAS HERE
Atajlo,
ma nije problem da se javno kaze, vec je i receno, samo nije bilo potrebe da smaram imenom doktora one koji nisu iz Bora i bas im nista ne znaci. Ja sam se samo pitala ima li svrhe posle toliko vremena pokretati ponovo celu pricu. Mozda nas pitaju “de ste bili do sad”.
yaniciye,
😈
de se ne javih ranije, sjajna ideja – nek visi na banderi!
Vihore de si brate slatki!? Kd ce se gledamo? 8)
Kako Baba gde ste bili? Pa čekali odgovor, a pošto je prošlo dosta vremena, informišete se šta je po toj žalbi učinjeno 🙄
zihernadla,
Draga Saveta, stvarno si nezamenjLJiva 😛
pa jes, i to sto kazes
Ču da l’ zanima one koji nisu iz Bora?
Pa neka ih i ne zanima, naći će se već neko ko će pročitati i reći mu “Ej kaž dragička, eno te kod babe & dede na blogu!”
Ne znam baš da l’ će se obraduje.
Ja sam uvek za to. PUNO IME I PREZIME, šta ti meni tu inicijale ili “jedan”, “jedna”, “neki”.
Što se tiče “gde ste bili do sad”, lepo ti @zici reče.
Čekali ste odgovor.
Nema ga godinu dana i zato – dobar dan, dobar dan, tako i tako zbog toga i toga.
Radila sam u zdravstvu ali daleko od zemlje Srbije….i znam da bi taj sada ovde bio na ulici….(.kod nas postoji advokat koji zastupa pacijente…..)
no u ovom slucaju to ne bi bilo potrebno, bio bi pre isteka dezurstva vec na ulici sa debelom kaznom…i bez licence jedno par godina….
ovde ne smeju ni da zucnu a ako se usude lepo im uz osmeh spomenes novine i njihovu slikicu i da vidis kako su mili i dragi…samo ostro….!!!!
pogotovo sam na klince osetljiva 🙁 …..mogla bih svasta ….
atajlo,
shvatila sve, nema brige
sarahstory,
e…to je tako tamo negde i svuda gde drzava normalno funkcionise, a ovde je, naravno,sve naopacke. Unakaze nekog i jos kao kako se usudio da se zali 😥
Ma to ti je haos, kakvi su to ljudi kad ostavljaju tako dete? 👿
Bufke,
to su ljudi uljuljkani visegodisnjim takvim ponasanjem bez posledica, pa valjda im to dodje normalno. Pri tom neodgovorni, neprofesionalni i sve ne… 😐 Nadam se da ce se neke stvari promeniti dok 😛 ti malo porastes, pa se neces susretati sa tim
Bufke,
sorry, greska u niku
Takve idiote treba proganjati do sudnjeg dana. Ja bar tako radim, ukoliko im se ne desi da prvo dobiju batine. A i tu kozu od sestre bih prvo pocupala pa onda je udostojila price. Uf. Poludim na ovakve stvari.
Jos malo pa cu da razaznam ko je ko…baba ili deda. Vazno da napredujem. 😉
electrasdreams,
I ja osecam od prilike isto.
A ovo drugo nemoj da te brine, ni ja se sama ne snalazim ko sam