Kalkulacija: jedan artikl – jedna kesa, ili krizna situacija

Šta je veća šteta: biti menadzerski proaktivan i dobiti otkaz, ili biti marioneta i izgubiti gomilu klijenata?

U istom danu, na istom mestu sa par sati razlike dva kupca u Idea marketu u Boru, sa istim problemom:

TwitLonger — When you talk too much for Twitter

Vihor  BranislavV  on Twitter

 

 

Bio sam sa @poklopcic na istom mestu, u istom trenutku, uzeo punu korpu od nje ( htela je da vrati svaki artikl na svoje mesto), ostavio je pored kase i ljubazno zamolio kasirku da oni to urade umesto nas. Bila je izuzetno ljubazna i rekla da nema problema i da ce oni vratiti artikle.

To da je njoj bilo neprijatno, da je nama bilo neprijatno, da je još nekoliko ljudi učinilo isto je totalno nebitna stvar u ovoj priči.

Retko kada pišem loše o kompanijama, ljudima ili dogadjajima. Smatram da je potrebno napisati par reči na ovu temu ali iz drugačijeg ugla. Iz ugla menadzmenta i jednog slučaja koji može drugima da pokaže da postoji rešenje.

Pitanje je šta radi menadzer marketa u ovakvim situacijama?

Nemoguće je da ne zna da nema kesa na kasama! Ako zna, gde je on u celoj priči?

Kasirka je rekla kako nisu dobili kese iz centrale? Ko je kriv? Menadzer koji nije naručio ranije kese nego je ušao u par dana bez istih, centrala koja nije dostavila kese na vreme iz bilo kojeg razloga?

Po meni, kriv je menadzer marketa!

Ako se desilo da je ostao bez kesa, mogao je da skoči do pijace i kupi par hiljada običnih kesa, novcem iz svog dzepa, recimo? Ali ako centrala nalaze da se roba pakuje isključivo u kesama sa logoom kompanijskog brenda, onda je jasno da menadzer nema dozvolu da radi bilo šta što nije u skladu sa internim pravilima kompanije.

Ako nema prava da to uradi, šta mu preostaje? Da prepusti kasirkama mogučnost da par dana crvene umesto njega, umesto njegovih nadredjenih iz centrale? Gde je on fizički kada ima kriznu situaciju sa svakim kupcem ponaosob?

Ili pored kase ili na ulazu u market gde bi ON lično svakome saopštio istu vest, ili da recimo odštampa vest, postavi je na ulazu u market, a onda pored kasa, umesto kasirki usmeno uz izvinjenje svakom kupcu kaže da nije greška do njih nego do centrale, recimo?

idea

Izvinjenje prihvatam više nego činjenicu da robu nosim u rukama, ili kupim kesu za 52 dinara koju nisam planirao. Nametanje ovog rešenja stvara revolt, neplanirani revolt, zar ne?

I tako u nedogled.

Ovako, menadzer je pasivan, marioneta, kukavica koja ostavlja svoje koleginice na cedilu, neko ko nema petlju, ideju, inicijativu da napravi korak napred i izbegne problem i rezultate istog.

Ako moraš da progutaš žabu, učini to što pre.

Verujem da će ljudi iz IDEA kompanije rešiti ovaj mali malecni problem zbog kojeg su izgubili gomilu kupaca, dobili kritike u medijima kakve su društvena mreža Twitter i putem ovog bloga.

Učinite nešto kako bi se svi osećali prijatnije, hvala.

ps. ne znam ko je menadzer ovog marketa. Ko god da je, voleo bih da pročita ovaj tekst, ili da uz kaficu popričamo. Nisam ga kontaktirao, nisam ušao u problem kao novinar.  Opravdanje za ovakvu situaciju ne postoji, ni za njih, ni za mene. Ako oni mogu dva ili više dana da budu bez kesa, mogu i ja bez njihovog obrazloženja ovog problema da izadjem u javnost i iznesem svoje vidjenje. Smatram da je ono što je kasirka rekla dovoljno. IDEA, menadzment iste i menadzer marketa u Boru su prepustili sve jednoj kasirki.

 (o ovome se komuniciralo na Twitteru sa ljudima iz Srbije i okruženja, sa ljudima koji imaju 5k+ pratioca, a ovaj blog čita milion ljudi godišnje)

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

10 Comments:

  1. Prilično sam šokirana time da njihova velika kesa košta 52 dinara!

    O ostalom sam već sa Aleksandrom polemisala na Twitteru, mislim da se ta kompanije određuje prema klijenteli, odnosno, oni procene ko im je važna klijentela a ko manje važna pa se tako i ponašaju. Nedopustivo je koliko su im različito opremljeni objekti, koliko u jednom, u kome sam bila, smrdi zbog hrane koju pripremaju a nemaju dobru ventilaciju, koliko je različita roba u tim objektima.

    Ako pročita još neko sem menadžera iz Bora 🙂

  2. Mahlat,

    Znam da si komunicirala na Twitteru, da se u istu komunikaciju ukljucilo jos nekoliko ljudi iz razlicitih krajeva Srbije i da cu mozda morati da prenesem i te skrinove ukoliko se jave ljudi iz Idea, recimo. Nadam se da oni imaju kadrove koji znaju da isprate mensne iz teksta, nickove i vide kakvi su komentari i koji su problemi u drugim njihovim radnjama, te iz cele price da izuvuku korist i rese te neke probleme koje imaju, definitivno.

    Kesa kosta 50 dinara, ali je Branislav i za nju pustio karticu, pa je racunica indirektna da kosta 52 dinara. A moze da kosta i celih dva, ovde se radi o principu iz naslova gde svaki trgovac u cenu artikla MORA da ukalkulise kesu jer se to PODRAZUMEVA.
    Problem je sto IDEA ima katastrofalno lose kese i kada ih ima. Desilo mi se jednom prilikom da su mi artikli proleteli kroz istu jos na kasi.

  3. Deda, jedno glupo pitanje : A jesi siguran da uopste postoji menadzer prodavnice? Koliko poznajem uslove poslovanja slicnih kompanija, iskreno, ne bi me cudilo da uopste ne postoji menadzer nego da se mukice same organizuju i snalaze. Ili postoji neki recimo regionalni mendzer koji ne zna gde mu glava. Ne opravdavam, samo kazem.

  4. DjurovskiM
    Naprotiv, pitanje je sasvim logicno.
    Ne znam odgovor, na kraju teksta sam napsiao da nisam odradio profesionalno sve kao pravi novinar i nemam nikavih odgovora sa njihove strane jer sam i sam bio zatecen, a kako su oni sve prepustili kasirki tako sam se i ja prepustio nagadjanju.
    Neka se jave i neka demnatuju, neka daju odgovore.
    Oni su vec izgubili MNOGO!
    Zao mi je, ali oni su u problemu, neka ga resavaju!

  5. Ma to da sam polemisala na Twiteru napomenuh samo da bih rekla da sam ispratila stvar 🙂 još dok se Aleksandra nervirala

  6. 😀 Deda ja sam u razne IDEA-e u Beogradu ušao možda nekih 5 puta, od tih 5, 3x sam izašao po istom principu kao i ti. Pokušao da saznam koji im je i na kojim su drogama, rekoše da su plate nikakve, pa i neredovne, da ih Centrala ne xebe ni 5%, te da je kad se zbroje svi faktori, došlo do potpunog raspada sistema. Te jednostavno izbegavam taj lanac, uđem tu da kupim nešto samo kada nemam gde drugo.

  7. Nemojte kupovati u IDEI… To je hrvatska firma… Ni oni ne kupuju ništa naše… Verujte mi, jer tamo sam vrlo često (u Zagrebu)… I sem Jafa keksa, Plazma keksa i Eurokrema nećete naći NIŠTA što je odavde.
    I uz sve to treba da molim i slinavim nekome za kesu?!
    Ja odem dva kilometra dalje i kupujem u “Univereksportu” koji je 100% novosadska firma a snabdeven je, ako ne bolje, ono bar isto kao IdeJa.
    Nacionalista? Ma pričajte šta hoćete… Boli me uvo.
    Ali ako se neko zapita… DA JESAM!

    http://sindzinblog.blogspot.com/2011/11/puna-srbija-ideja.html

  8. Ne bih da dodajem ulje na vatru, ali citac kartica im ne radi na jednoj od kasa vise od DVA meseca pa kad placate karticom radnica odnese karticu na drugu kasu i kad trebate da unesete pin, prostate se, unesete pa vratite da pakujete u kese (ako ste poneli). Da je to neka firma kao sto nije ne bi smela da dopusti ovakv blam vec da deli te kese od 50 din besplatno. Ali Srbija je to, radi ko sta hoce. A kupci, kupci, PITAM GDE SU TU KUPCI!

  9. Ne mogu da odolim temi… Propusti se dešavaju svima, a siguran sam da “Idea” ima načina da ih lako sanira (dve-tri specijane “akcije”, i k’o rukom odneseno). Ali ono što meni bode oči je cena za PE-kesu od 50 dinara (?!?) Za taj novac može se nabaviti luksuzna butik papirna kesa, poput onih koje šetaju centrom Pariza. (Takve npr. radimo za čuveni francuski “Lidl”:
    http://sphotos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/578522_492876484069454_1187235598_n.jpg )
    Što se cene tiče, pogledajte ovde: http://deto.rs/ambalaza/luksuzne-kese/kese-380x250x80-mbx/ , i zamislite da ih pravimo u 20.000 komada…

  10. Celu priču o lošoj usluzi u Ideja prodavnicama potpisujem i ovde u NS! Zato kupujemo u Univerexportu i Roda megamarketu, nije reklama, već potreba nasušna. Ali moram da skrenem pažnju na nešto što meni bode oči, a to je: razmaženost i neosvešćenost savremenog kupca. Gde su se denule platnene i plastične korpe koje smo nosili nekad u samoposlugu? Zašto u veliku nabavku nebismo poneli nekoliko kartonskih kutija i tako spakovali pazar? Svaki put kada mi u prodavnici spakuju svaki artikal u jednu kesu, meni se prevrne želudac. Zamišljam one deponije i smeće koje se neće raspasti još 1000 godina! Ekologija na delu! Papirne kese su odlično rešenje, a još je i ekofriendly :)))

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *