Bajka o Crnom Andjelku

Bajka o Crnom Anjdelku je bila obavezno štivo kada sam ja išao u prvi ili drugi razred osnovne škole.

Motivaciona priča za decu da treba da pišu domaće zadatke i da vežbaju ili će ponavljati razred kao Crni Andjelko. On nije hteo da piše domaće i ponavljao je 100 puta.

Meni je ova priča zanimljiva iz drugog razloga i zato želim da je podelim sa vama.

Bajka o Crnom Andjelku – Aleksandar Popović

BAJKA O CRNOM ANĐELKU

Oh, crni Anđelko, ponavljao je razred sto puta, i to samo zbog domaćih zadataka, jer ih nikad nije pisao!
A strašno je to – ponavljati sto puta!
Kad je prvi put došao u školu, Anđelko je imao sedam godina, a sad ima sto sedam, i opet ide u prvi
razred!
Anđelko je učio s Mišom prvi razred i bili su najbolji drugovi. Pevali su:
Đače-đače,
kaša ti odskače!
I prošlo je mnogo godina…
Anđelko je učio prvi razred i s Mišinim sinom Glišom – i bili su najbolji drugovi. Stavljali su knjige pod
glavu kad bi uveče legli da spavaju.
I opet su mnoge godine prošle…
A onda je Anđelko opet učio prvi razred s Mišom i Miša mu je rekao:
– Tebe zna moj deda Miša!
A sve ostalo po starom…
Svi đaci dođu u školu na vreme, a Anđelko zakašnjava.
Naravno, Anđelko mora da svrati kod berberina da se obrije, jer u školu još niko nije došao s bradom!
Anđelko mora čučeći da korača, jer kad bi se uspravio, od učitelja bi onda za glavu bio viši, a to nije red!
A Anđelko mora da peva – da peva tužno, skoro da zaplače:
Ja u školu idem
i dobar sam đak…
Jadni crni Anđelko…
Anđelko je od upravitelja škole dobio potvrdu sledeće sadržine:

POTVRDA
Ova se potvrda izuzetno izdaje đaku crnom Anđelku, kojom mu se dozvoljava da za vreme časa drži kapu
na glavi, a iz razloga da njegova ćela ne bi zasenjivala oči ostalim učenicima.

UPRAVITELJ, svojeručno

Ah – ax, crni Anđelko!
A šta ti je to trebalo, crni Anđelko – samo da si uredno pisao domaće zadatke!
Anđelko je jedanput u đačkoj kuhinji pio mleko i rekao:
– Sve dede piju tursku kafu, samo ja moram da pijem mleko.

I Anđelko je jedanput sa štapom za poštapanje stajao na golu svoga razreda i rekao:
– Sve dede u parku čitaju novine, samo ja moram da branim gol.
I Anđelko je jedanput s ćurčijim perom na glavi bacao koplje na kauboje i rekao:
– Sve dede igraju domina, samo ja moram da se igram kauboja i Indijanaca.
I onda se Anđelko jedanput vozio tramvajem i rekao:
– Svim dedama deca u tramvaju ustupaju mesto, samo ja moram da stojim.
A deca su onda pogledala u Anđelkovu kapu. I tamo je pisalo: „Prvi razred“. I niko mu nije verovao da je
on deda.
I on je morao da stoji, a noge su ga jako bolele.
A kad je jedanput Anđelko hteo da čučne u trolejbusu – zato što su ga bolele noge – on nije mogao da
čučne, jer je stalno čučeći koračao i ZATO JE CRNI ANĐELKO KRENUO U SVET DA TRAŽI SPAS.
Crni Anđelko otputovao je čak u jednu daleku zemlju gde su svi našli ono što su tražili i pitao je plačnim
glasom:
– Ima li za mene spasa?
A deca iz čudne zemlje su mu uglas odgovorila:
– Ima! Uredno piši domaće zadatke i bićeš spasen, Anđelko!
Onda je Anđelko potražio na tavanu mastilo, držalju i pero, koje mu je mama kupila još pre sto godina, i
seo je za sto, i napisao je sve domaće zadatke…
Ali niko više nije verovao da je to onaj stari crni Anđelko…
I Anđelko je dobio sto petica!
Anđelko je položio sto razreda, i to samo zbog domaćih zadataka, jer ih je sve uredno pisao!
A lepo je to – imati sto petica i položiti sto razreda!
Ko ima sto petica i položi sto razreda, taj postaje najveći naučnik i putuje na Mesec kao od šale!
A Anđelko je za sto najednom položenih razreda najednom dobio sto knjiga, i tek onda je rekao svojim
drugovima, koji su bili jako tužni:
– Ne budite tužni, drugovi moji, ja sam vaš Anđelko!
I Anđelko je skinuo onu njegovu kapu s glave – ćela je zasijala.
Anđelko se uspravio i bio je za glavu viši od učitelja!
A onda je Anđelko razdelio svojih sto knjiga svojoj deci, i svi su se uverili da je to zaista crni Anđelko – i
svi su opet bili veseli!
A i Anđelko je bio veseo, jer Anđelko je položio sto razreda, a možda niko na svetu nije položio sto
razreda!
I zato Anđelko ne mora više da se brije.
Zato sad Anđelko ima bradu, i svi kažu:
– To je naučnik Anđelko, koji će kao od šale putovati na Mesec, i to samo zato što je sve domaće zadatke
pisao uredno!

Pre par godina me je kontaktirao prijatelj sa željom da mu nadjem ovu priču, jer kako je naglasio – njegov sin je rekako da on izmišlja i da ta bajka ne postoji i da neće da piše domaći. Seli su za komp i pregledali na netu i našli samo jedan trag u kojem sam ja sebe uporedio sa Crnim Andjelkom.

Ništa lakše rekoh, javljam za desetak minuta.

Odem u školsku biblioteku koja ima preko 10K naslova, ali nema bajke o Crnom Andjelku. Pretražim sve knjige koje imam u kućnoj biblioteci, ali nema. Pitam više desetina kolega prosvetnih radnika, ali nema niko.

Zamolim direktoricu narodne biblioteke da pogleda. Kaže nema. Kontaktirala druge kolege is Srbije, niko nema.

Onda se jedna devojka koja je tada radila na dečjem odeljenju Narodne biblioteke u Boru zainati i posle par meseci nadje jednog dečjeg pisca koji kaže da ima u svojoj biblioteci. Medjutim ni on ne nadje bajku. Onda on zamoli koleginicu koja je takodje dečji pisac i ona kaže kako ima  i kako će popodne da pošalje mejlom. Medjutim, hard disk na kojem je imala bajku nije hteo da proradi. Onda je hard nosila kod majstora i on je uspeo da izvuče podatke, izmedju ostalih i bajku o Crnom Andjelku. Poslala je svom kolegi, on bibliotekarki sa dečjeg odeljenja Narodne biblioteke u Boru, ona meni, a ja mom prijatelju.

Imao sam želju da napišem ovaj blog post, medjutim, bajku o Crnom Andjelku sam i sam stavio na eksterni hard disk pre nego mi se pokvario lap top na kome sam je čuvao, a onda mi se desilo da je i hard disk crko i sa njim svi moji podaci unazad deset godina, sve ono najbitnije što mi je trebalo, i naravno i bajka o Crnom Andjelku.

Iskopao sam fotke na kojima je bajka i evo delim je sa vama.

Imam utiska da je bilo najlakše da odem kod mog prijatelja kući i predstavim se njegovom sinu kao Crni Andjelko. Da li bi mi dete verovalo, ne znam.

Isto kao i sada – da li možete da verujete da sam zbog jedne bajke maltretirao sve ove ljude i da su se svi do jednog zauzeli i potrošili silne resurse kako bi našli bajku?

Hvala im do neba! Mislim da nije uzalud potrošeno vreme bilo koga, te da svako dete treba da dobije potvrdu svog roditelja, makar se radilo i o jednoj bajci o Crnom Andjelku.

#Ljubav, muzika i sve nešto lepo…