Jednog dana, na jezeru, sedimo na plazi i smaramo se kao i obicno. Nedaleko od nas stoji daska za jedrenje, Dedinog prijatelja Buce. Gleda Deda i kaze: “Odo ja malo da jedrim”. Ja osecam kako mi se vilica spusta u neverici – 15 minuta pre toga, covek koji jedri vec 30 godina ode u kafanu da pije pivo i kaze mom pametnom muzu da je vetar previse jak za jedrenje i da nema kontrolu nad daskom! Sad treba da napomenem da Deda nije NIKAD jedrio, ali je bas tog dana resio da je krajnje vreme da pocne…
Vetar sve jaci, on se sat i po muci na obali da digne jedro, pada sto miliona puta, mi se cepamo od smeha, ali ne odustaje. Jos se zezamo da pozovemo spasilacke ekipe, ako, ne daj Boze, zatreba. Konacno je digo ruke, seo da pusi i taman kad sam mislila da krenemo kuci, on kaze: “Idem ja jos jednom da probam”. 😯
Aj sad da ne duzim pricu, uspeo je da podigne jedro i krene. Vetar divlja, talasi ko na moru, ja vec malo nervozno gledam, al sve mislim vratice se. Dok je bio relativno blizu obale kazem: “Sidji sa daske i guraj je nazad, vidis da te nosi u suprotnom pravcu”. Jok. Nemam kom da pricam. I tako, malo po malo, stigne on do druge obale (za one koji znaju, pored brane), one u stenama, gde nama sanse da izadje, niti moze da se pridje kolima, nit da se pliva. Uhvati me vec panika, mislim ako padne i tresne ga ono jedro u glavu… Gledam, vidim tackicu u vodi i dasku sa spustenim jedrom, ne mrda. Znam da nema svrhe ni da mrda, nema vise ni snage da dize jedro, razvijam najgori scenario u glavi, a kao mirna sam zbog dece, da ih ne plasim. Doslo mi da ga zadavim! Il da ga ostavim tamo do sledece godine da ceka da se smiri vetar i da prikupi snagu.
Sta cu, posaljem sina u kafanu po cika Bucu, a on kaze: “Jel mozete da mi pomognete, moj tata ce da se udavi!” Posle smo se smejali ko ludi, al valjda detetu tako izgledalo tada.
Buca sedne u sandolinu (posto nema niceg drugog na jezeru cime bi mogao da ode), stigne nekako do njega i sad nastaje nova agonija. Njegova zena i ja sa obale gledamo, vidimo dve tacke, pa jednu, pa dve – kao dobro je, tu su obojica. Da samo znate kako je strasno kad gledate iz daleka, nista ne mozete, a ne znate ni sta se desava. Da vicemo nema svrhe, toliko je daleko da ne mogu da nas cuju. Mobilne, naravno, nemaju. Stigose posle nekih pola sata na trecu obalu, izadjose, ja odoh kolima po njih, polumrtva od brige, a oni se smeju! Bas dobra zabava!
A ovo na slici nije Deda i nije ta obala!
Malo se Baka zabavljala dok je pisala ovaj post, ali tada je bilo : nedaj boze sta ti zena ili majka misle !
A ni meni nije bilo sve jedno. Najblaze receno: Bog budalu cuva !!!
Sada mi je smesno, ali sam se bas iznervirao kad mi je sin rekao kako su pecarosi likovali i jos mu rekli kako sam se sigurno udavio… Tek da utese dete koje je izbezumljeno trcalo pored obale pokusavajuci da na bilo koji nacin ugleda svog oca tamo negde daleko…
Najgore od svega je sto , bas u trenutku kad sam ukapirao kako se jedri, vetar koji je bio najaci , zbaci me sa daske, a jedro pocne da se cepa… Posle toga pocinje moja prica, jednom rukom drzim jedro zaronjeno u vodi, a drugom dasku kako ih nebi spojio da se ne nastavi sa cepanjem jedra… A vetar i talasi i moja udaljenost od obale gde su bili moji, bila je dalja od one gde je brana. Kad je Buca stigao, uspeli smo da skinemo jedro i privezemo za dasku, a onda , uz velike teskose da pored brane odveslamo do druge obale prema Savaci( odmaraliste sa druge strane jezera), pa od ribara mobilni tek da kazemo da smo zivi i da neko dodje kolima po nas.
Sve ostalo je smesna strana zivota i naravno agonija Babina… Morao sam nekoliko dana da budem miran i dobar dok se nije malo oraspolozila.
Tako mi dodje s vremena na vreme da napravim neku glupost, tek da odrzim formu…
ma za batine si ti 🙂 ova priča me neodoljivo podseća na onda kad sam ja rešio da je krajnje vreme da naučim da skijam 🙂 naravno, gde je bolje početi nego od vrha 🙂
Ma da ti kažem Baba dobro si ti i smireno to napisala. Ja sam čula priču off-line, i mogu ti reći da je dobro prošao ako nije dobio batine.
Bogami kod mene ga batine ne bi mimioišle .. 😀
Strašno!
Dobro je da je na kraju sve ispalao kako treba, i da je nadam se 🙄 naučio nešto … (da jedri znamo sigurno da nije
)
Pogresila si sto ga nisi posteno izlemala 😛 Deda ako ti je za utehu ja sam jednom camcem presao sa jedne strane na drugu (boke kotorske) i tamo sam u neko selo zaglavio u kafanu 3 dana pa su moji mislili da sam mrtav.Stigoh kuci taman kad su me teli saranjivati :)))))))
Suske,
e draga moja, jel vis sta mi pati glava? Kakvo opamecivanje kod Dede, on jos planira da kupi dasku, da ima covek svoju! 👿 Al za to ce se pitamo, il sto bi rekla moja komsinka, za toj ce se obrise! 😀
Zmaje,
da znas da sam pogresila, al nije ni sad kasno 😛
a da sam bila na mestu tvoje zene onda bi te stvarno saranila kad si se pojavio
Ljudi, jesam za batine, priznajem.
A priznajem da bih jos koliko odmah- skocio iz aviona, poleteo paraglajderom, zaronio, vozio 220 na sat i jos mnogo onih stvari uradio koje mnogi smatraju strasnim, ludim ili kako god vec. Meni je to sve ok…
I opet sam za batine, priznajem… Ali tek psle ucinjenog.
Samo sto Baba mene mnogo voli i nece da me bije, a ja obecavam da cu da budem miran i dobar….do sledece prilike…lol
Moreeeeeee, Deda, dobro si proso. Ne mislim na vetar nego na Babu 😀
Stra lojze cuva 😀
Dođi Deda da se družimo, povedi i Babu, skoči, pa nek te posle bije. Mi ćemo samo u dupe da te šutiramo! 😆
Spartak
Vala da znas da sam dobro prosao…ovog puta…
Carolija
Ma mogu i ovde da skacem, tu je Fly iz Boljevca i Mazoni iz Bora… Sve je tu i spremno, ali Baba me ne pusta… Za nju bi to tek bio sok. Dovoljno je i ovako sto je stresiram s vremena na vreme…
😆 😆 😆 😆
ovde niko nije normalan hehehehehe
a tek zmajcek hahahahaha
nego, ovo me podseti na mog neleta kome isto pada na pamet da skace bandzi i sl. s tom razlikom sto bih ga ja posle sigurno isamarala 🙄 dete u dusi po mnogo cemu. BABA takvi su ti svi blogeri 😉
@Maco,fala za komplament LoooooooooooL
Deda, javljam se na duznost. Kad idemo da letimo?
Joj,nista me ne pitaj???
Znas i sam da imam otvoren poziv od Mazonija kad god hocu da letim, ali niako da se organizujem.
Hvala i tebi, javljam se kad me Sanja pusti, a to ce bude nikad…
Ili ako ne zbrisem,lol… 😛
Zbrisi!!!
Dodjemo ti u goste Mazoni i ja, pa skoknemo do Stola. Dok mi letimo, Rain ispece jagnjence, pa se posle druzimo.
Aj pisi malo, kad deda ode u setnju 😉
Gospođo 😆
poptuno Vas razumem. Moj je suprug, tako, kupio gumeni čamac, motor i vesla i pozvao me na vožnju po ludom Dunavu. Na moje pitanje da li zna da vozi čamac mrtav hladan je rekao: “pa ne znam, ali znaš šta je interesantno – nikad se nisam ni vozio u čamcu” ?!?!
Inače, tek sam sada pročitala sve što ste napisali od kada ste prvi put gostovali kod Dede… Bilo mi je zadovoljstvo. Lepo mislite i onako, poštenjački. Kao i Deda 😕 Hm. Loše vreme za dobre ljude.
🙁 Fly,
😉 😈
nije Baba od juce, he, he, he, sve fazone sam pohvatala, nema beganja!
Zelena,
kad da pisem zeno, ne moz se dodje na red od Dede
Salim se, nemam ja puno vremena, a ni volje, oglasim se ponekad kad poludim. 😆
Dragana,
jel ovo bila sala ili?! 😯 🙄 mislim ovo s gospodjom 😛
pa ovde nema oficijelnog obracanja, svi smo na TI! Lepse je i lakse.
Sto se muzeva tice – sve je jasno. Oni imaju neke drugacije mozgove u odnosu na nas, ko zna sta im je.
Vreme lose, sve losije…
Au, ovi smajlici poludeli, de odose boze mili!!!!!!!!!!!
Deda opet prckä, sto bi rekla Suske, ispod haube i NARAVNO brlja!!!
šala…
kanda loša 🙁
biće bolje 2. put!
Dragana,
ma ne opterecuj se covece, salim se, nego me ono “gospodjo” bacilo u ocaj! 🙄 Sve je OK! 😛
Reci dedi da proba nesto sa palaglajderom, da vidimo gde ce da stigne, UK,USA, Nigerija, Avganistan? Sledeci put GPS u gace i teraj!.
kako bese, palaglajder ili paraglajder 😳 ????
…slusaj Sanja…
Dobro jutro…
pa dobro zeno sto mi ne rece da svratim, da dojdem na kaficu i tako to….
pa draga moja pojma nisam imala da imas svoju stranu…. ja nista nisam videla ….
sad sve dok iscitam..
krecem danas, sad moram malkice da pospremim biro, pa cu kasnije opet da skoknem…
…evo jutros slucajno, ugledah ovo BABA…. 😀
pozz
Posto ga daska u vodi nije opaucila , trebala je to na suvom da uradi uz tvoju pomoc…
e, taki je i ovaj moj…. sve je to isto….
znaci razumemo se
Sara,
osamarila sam ga pogledom da se smrzo!
Nego, trebala sam daskom, mozda bi bilo delotvornije. 😈
Sto se onog drugog tice, nisi nista propustila, to sam ja samo u napadima besnila piskarala. 😉
Tek sad procitah ovo i umreh od smeha. Ja sam bre jednog vukla sa sve daskom sa pola Brackog kanala, postojala opasnost da se svi podavimo :)jedva se docepasmo obale.
mahlat,
sta da ti pricam, sve ti je jasno… 👿 😛 😛
Hahahaha,a meni kolega na poslu prica o liku koji je pao sto puta sa jedrilice dok je on na obali pecao,kad ono to si ti,ludilo!!!!!
I think that is one of the most significant information for me. And i am satisfied studying your article. But want to remark on some normal things, The website style is perfect, the articles is really nice : D. Excellent task, cheers
Extra priča svaka čast!
Branko
Hvala za komentar, drago mi je da ti se svidela.
Дедо, мени ово мирише на класичну кризу средњих година 🙂
А јеси ли можда размишљао , да се пре следећег екстремистичког(не мислим терористичког),подухвата посаветујеш и са представником Вишње силе на земљи,да ти дам неких финих реликвија за срећан пут и још СРЕЋНИЈИ повратак?
o.Milenko
HVALA puno, ti si uvek tu kada je najpotrebnije!
Prelepa prica svaka cast!