Ima se, moze se

Ako se razmislja o bogatstvu obicno svi odmah pomisle na materijalno bogatstvo.

Nista cudno ako se uzme u obzir vreme koje smo ostavili iza nas u kojem su na povrsinu isplivale sve one stvari I ljudi koji su bili marginalizovani. A bili su jer su neuki, nemoralni I da ne nabrajam sve one lose epitete kojima bih mogao da ih pocastim.

Jedan od uslova za razvijanje loseg je I demokratija koja je definitvno lose shvacena u glavama bez  iskrivljenih vijuga. Demokratija je jako pozitivna I dobar smer u drustvu gde moze nesmetano da se razvija a da se ne zloupotrebljava.

Kad politikanti I oni koji sebe nazivaju politicarima budu marginalizovani, ne popularni I nepoznati, nase drustvo ce tada moci da kaze kako je bogato. Do tada ostaje da stremimo kvalitetnijem  zivljenju I biramo one lepe stvari koje ce nas ispuniti a da smo svesni naseg sticanja bogatstva koje se ne zasniva iskljucivo na materijalnom.

Mozda me neko I pogresno shvati.

Naravno da potrebe kvalitenog zivota zahtevaju od nas da sebi i svojima priustimo osnovne potrepstine za zivot. Da trebamo imati sta da obucemo. Da trebamo procitati kvalitetnu knjigu. Da pogledamo pozorisnu predstavu ili film, koncert ili neko drugo kulturno desavanje. Da je potrebno odvesti decu na more ili planinu. Da im obezbedimo poljsku nastavu ili ekskurziju I sl.

Danas je potreba a ne luksuz da se ima savremeno pomagalo u komunikaciji, prevozu, ucenju. Do skora se podrazumevalo da samo dobrostojeci imaju telefon, automobil, kompijuter a sada se smatramo neukim I nepismenim ako ne umemo da koristimo kompijuter, ako ne znamo da komuniciramo, pisemo pisma I dopise, mobe I zahteve. Ako nemamo auto I nije neka greda, ali je kudi kamo lakse sa njim. Ako zelimo da ucimo, mozemo I starim dobrim I isprobanim metodama.

Medjutim, danasnje informacije su itekako dostupne ako ih na laksi nacin potrazimo. Pre svega mislim na koriscenje interneta. Potrebe za dobrim masinama koje ce nam sluziti na pravi nacin ( a ne da igramo igrice) su svakodnevne te se IT industrija razvija mnogo brze od ostalih, samo je potrebno obezbediti malo vise sredstava .

Opet se vracam na materijalno kroz neke od stavki koje sam nabrojao.

Kad  saberem I oduzmem, stavim na papir I pogledam isti, dobijem neke cifre koje iziskuju od mene da pored redovnog posla moram da radim dodatno kako bi sve realizovao. Ako nesto izbacim, tj. lisim sebe Ili porodicu, ostalo moze I da se obezbedi.

Problem je ako nista ne izbacim sa spiska racunajuci da je sve potreba a ne luksuz, kako sam vec jednom rekao. E , tu na scenu stupa zaduzivanje, kreditiranje i slicno.

Kad se udje u masinu tekso se izlazi a svako sledece je vece od predhodnog zaduzenja. Jedno vrzino kolo, gde treba biti dobar igrac, ko udje u kolo. U suprotnom, resenja za izlazak su neverovatna , ili ih nema. Ako je za utehu , tako je i u razvijenim zemljama od nase.

Samo su razlike u sledecem: njihova zaduzenja su veca ( uglavnom  su potrebe iste kao kod nas)  , ali su im i prilivi novca veci . Njihova prednost je u sigurnosti kod ulaganja a mi cemo morati da popricekamo dok se ti odnosi ne regulisu kod nas. Koliko? Izgleda ne bas dugo . Videcemo?

Zasto spominjem politikante i one koji sebe nazivaju politicarima? Zato sto je kod nas to N 1 , te sebe i predsednici kucnog saveta, te mesnih zajednica dozivljavaju kao neko veliko kure, dok o ovim vecim kuronjima i ne treba razmisljati . Oni su bogovi, nedodirljivi. U zemlji gde je materijalno iznad duhovnog, gde su sve norme normalnog iza onih nenormalnih ( a svako neka za sebe tumaci sta je normalno a sta nenormalno) , gde politicari vode glavnu rec i drze govnjivu motku u rukama- tu bogatsva nema.

Siromasni smo kao drustvo u celini. Siromasni smo kao pojedinci. Siromasni smo da vise nema kud, a opet nas neko razuveri I pokaze da ima mesta za jos.

Siromasni smo I gladni, zedni I umorni. Siromasni smo jer smo zeljni osnovnih stvari . Siromasni smo jer ucimo decu pogresnim knjigama, losim pesmama, glupavim vicevima, zatucanim serijama sa puno  reklama, I tako dalje, Itd, itd.- ova recenica nema kraja.

A bogati smo da placamo izbore, predizborne kampanje I hiljadu drugih gluposti. I za to cemo uvek imati para. Za to uvek imamo argumenate. Za to cemo uvek imati dovoljno vijuga da na svakom koraku I da sa svakim ramenimo svoja dubokoumna razmisljanja bez granica.

Ne znam za vas.  Za sebe znam da cu biti bogatiji kad :

-legnem uvece bez hiljadu problema,

-kad ustanem ujutro bez hiljadu i jednog problema,

-kad podjem na posao a da znam da me nece docekivati novoizabrani politikanti, koji bi eto da malo resavaju na svoj nacin probleme za koje nisu strucni,

-kad me ti isti ne budu zvali da im zaposlim tetku, komsinicu ili partiskog kamarata( jer ,za boga miloga, njihov posao je rudarski),

-kad mi ti isti ne budu odlucivali da li cu da radim i kako cu da radim, i ko ce uopste da radi.

-kad se budem vratio sa posla i ne zvoni mi sluzbeni telefon niti jednom vise u devet sati uvece ,

-kad platim sve rate na vreme za knjige i ekskurziju detetu,

-kad otvorim frizider i vidim da nije prazan,

-kad odem deset dana na more i vratim se odmoran i cio a pride imam koji dinar u dzepu i mogu da planiram zimski raspust,

-kad primim platu

Dobro ste procitali ovo zadnje ! Znaci: da primim neki dinar koji nece otici za kredite, racune, raznorazne dugove. Te da od iste mogu da odem sa zenom u pozoriste, ili u prodavnicu garderobe, obuce, tehnike….

I opet se svodi na materijalno. I opet je racunica da sam siromasan. E necu da budem siromasan.

I opet, po ko zna koji put, uveravacu sebe kako sam bogat. I jesam bogat, ali ne materijanim stvarima, vec duhovnim. A duhovno me ispunjava to sto imam divnu porodicu, zdravu I pametnu decu, sto puno citam I ucim, sto sam sposoban da radim I sto dobro radim.

Bogat sam jer mi je PROZOR sirom otvoren te vidim daleko, daleko. I nasiroko, sto mi je jako vazno ( uz daljinu).

Bogat sam jer imam predivne prijatelje. I zato sto ih imam puno. I zato sto sam i ja njima prijatelj.

Bogat sam jer imam optimizam koji me drzi vedrog I uspravnog I kad je najteze.

Bogat sam I zato sto ne bezim od problema nego im idem u susret I resavam ih.

Bogat sam jer znam da ce ovo sto pisem neko da procita I da mi se suprotstavi ili da potvrdi moja razmisljanja.