Komunikacija na netu

Reading Time: 2 minutes

Skoro sam po ko zna koji put video desavanja koja u biti jos vise zakomplikuju vec postojecu situaciju. Dovodeci u poziciju aktere desavanja u neprijatnu situaciju i srozavanje ugleda koji se gradi godinama na netu.

Elem: umesto da prihvate gresku greskicu , ljudi ulaze u neprijatne situcaije ne zeleci ni za trenutak da saviju ledjanca …

Komunikacija na netu je skoro pa najtezi oblik svakodnevnog komuniciranja. O vrstama i nacinima komunikacija postoje razne skole i predmeti iz kojih se ista uci, ali kad je net u pitanju, stvari su toliko nove da pojedinci definitivno imaju problem da se snadju.

Iskusniji net korisnici sigurno imaju odredjenih iskustava sa foruma, raznih chet pricaonica i slicnih alata, a trenutno su aktuelni blogovi vec nekoliko godina, kao i drustvene mreze. Net se razlikuje od reala jer se ovde ostavlja pisani trag. Kad je pisanje u pitanju, pisana rec moze biti jaca nego mnogo izgovorenih slozenih recenica. O dvosmislenom ili visesmislenom razumevanju reci i da ne govorim.

Osvrnucu se na najprostiji oblik. Neko napise jednu jedinu recenicu koju zatim procita par stotina ili hiljada ljudi. Svi ti ljudi koji su je procitali , razumeli su smisao napisane recenice na samo sebi svojstven nacin. Sve iza toga je razmena misljenja povodom te iste recenica a neretko i odstupanje ili krajnost koja nema nikakve veze sa istom. Primera je mnogo, a sustina je da se skoro pa svako “pronadje” na svoj nacin u prici !!!

Nekoga ubije sujeta, neko voli hejt, neko polemiku a neko voli sve to da isprati na stalozen i fin nacin i da da svoje misljenje o svemu tome. Neko voli da “raspali vatru” ili jednostavno da provocira iz raznih razloga, ali je malo onih koji ce sustinu napisane recenice da razumeju bas onako kako je autor zamislio.

Povrh svega toga, komunikacija gubi smisao kada se odstupa od teme.

Komunikacija ima ostre tonove kada proradi sujeta pojedinaca.

Komunikacija ide totalno off kada se pojedinci izgube ne shvatajuci sustinu. I tako dalje, itd…

Kao sto sam vec ranije napisao, o ovome se uci, postoje skole, predavaci, knjige… Ali retko ko zeli da prati iskusne net korisnike i da od njih uci. Retko ko zeli da prihvati sugestiju, kritiku, lekciju.

Zasto je to tako, verovatno ce svako znati odgovor za sebe. Ali nikada nece svi prihvatiti pravu rec kao dobronamernu. Postoje ljudi koji drugacije vide svet oko sebe, pa i njihova komunikacija ide u skladu sa njihovim obrazovanjem, vokabularom, iskustvom i mnogim drugim stvarima u nepreglednu kolicinu napisanih reci koje znaju da zabole mnogo vise od recimo onih koji su prosti i nekulturni. Ovi se iz prve okarakterisu, a ovi prvi se pokazu kad je najteze.

Najgore od svega sto nikada nece prihvatiti lepu rec kroz kritiku, sugestiju ili savet.

U zdravlje nam komunikacija i svaka napisana rec !!!

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

19 Comments:

  1. Pingback: Tweets that mention Komunikacija na netu | D E D A B O R -- Topsy.com

  2. Lepa reč je lepa reč, a pod kritikom se ovde skrivaju zajedljivost i sujeta….i to naravno ne ide zajedno. Ili si bos ili si hadžija.

    Kritika odnosno takozvani “savet i sugestija” su često na srpskom delu weba tako upakovani da mnooogo liče na uvredu 🙂 Potpuno se gubi i postaje nevidljiva (eventualna) dobra namera u “lekciji”.
    KRITIKA je takođe najčešće čist eufemizam za sve one patološke pojave koje se dešavaju u komunikaciji, na webu i više nego u svetu izvan monitora jer pitanje je koliko je ljudi spremno da takve gadosti saspe nekome gledajući ga u oči.

    Pogledaj Deda šta se sve pakuje pod “kritiku”….

    Ima još mnogo veliki Štrumpfe…MNOGO da se uči.

  3. Jelena
    Naveo sam te na razmisljanje a tebi je prva asocijacija “prihvatanje “KRITIKE””…
    Gledano uopsteno, to je samo delic nase komunikacije na netu.
    Slozio bih se sa tobom da je pred nama mnogo toga za nauciti !!! Pred svima nama !!!

  4. Da, naveo si me na razmišljanje o dobronamernosti i kako je to sve ređa (i sve cenjenija) osobina.
    Super post. Nadam se da će i druge navesti da razmisle šta, kada, kako i kome govore na webu 😉

  5. a o cemu se ovde radi, ima mnogo bre da se cita, jel moz nesto ukratko za nas prosti?!

    Da li Vam se svidja komentar? 0 0

  6. Ako nemam šta lepo i dobronamerno da kažem povodom nekog teksta, onda mislim da je pametnije da ništa i ne kažem.

    Sve ono što imam da kažem, kažem kod sebe na blogu, ko shvati, shvatio je, ko ne shvati, nisam mu ja kriva.

  7. Već sam u jednom svom postu citirao Getea: „Svako čuje ono što razume“. Svakome se slika sveta prelama kroz neku njegovu, ličnu prizmu. Ne vide svi sve boje isto. Čak ni bela nije uvek bela, već svetlije ili tamnije siva…

    A opet, ne znaju ljudi šta sve ne znaju. I ne vole svi ljudi da uče. Pri tom, sugestije se još najlakše prihvataju, ali se kritike obično shvataju kao negativne, dok lekcije niko ne voli. Savet bi trebalo uvek da bude koristan, ali kao što nas Cyber Bosanka lepo podseti na Charolijinom postu http://bit.ly/2K3zF3 – “savjet se daje samo u 2 slucaja. prvi je kad ti ga neko trazi, a drugi je kad se radi o spasavanju zivota.”

    Zato nemoj da te mnogo čudi (i žalosti) što ljudi ne žele/ne umeju da prihvate dobronamernost. Možda nisu navikli. A možda su samo ljudi… (Errare humanum est)

  8. Jelena
    Drago mi je da si pozitivno ocenila ovaj post.

    Vihor
    Mani da mlatis kad sam ozbiljan,lol 😛

    Carolija
    Napises nesto kod sebe, ja to procitam, ukljucim se komentarom i neko moj komentar lose protumaci. Onda ulazimo u raspravu i slicno. Ukoliko neko ima iskustva, lako izlazi na kraj u ovakavim situacijama, ukoliko nema zdrave pameti u tom trenutku, moze biti pogubno, i svasta jos nesto… O tome pricam. A da li ce neko da shvati ili ne, pa znas i sama da ni ja a ni mnogi drugi nisu time optereceni, bas zbog predugog staza, zbog opcije ignore, zbog crvenog kvadratica u gornjem desnom uglu i slicnih opcija 😛 😀

    Pedya
    Zaista volim da citam tvoje komentare, razmisljanja i tvoj blog. Preporucio bih i drugima da obrate paznju na tebe jer od tebe se moze uciti. Dovoljno je da ljudi to sebi priznaju i odu kod tebe na blog recimo…
    Vidis, ovakvo razmisljanje sada, tesko je u ovom nasem okruzenju naci. A razloga je mnogo. Ljudi nece da koriste blagodeti koje im neko pruza.
    Zahvaljujem se sto si se ukljucio svojim razmisljanjem i povezivanjem Getea sa ovom pricom, a nasao si i odlican primer u jos jednom razmisljanju od ranije.
    Ovo je odlican primer da si u komunikaciji na ovu temu odvojio odredjeno vreme kako bi usao kvalitetno u istu.

  9. Ni na jednom blogu nisam ostavio zlonameran komentar, niti sam ikada bilo kog uvredio. Na svom blogu dobio sam različite komentare, ali nijedan nisam obrisao izuzev onih koje je aksimetar automatski izbrisao tako da nisam ni uspeo da ih vidim i pročitam. Što se tiče mog pisanija, primetio sam da pojedini uopšte ne kontaju ili pogrešno kontaju ono što sam napisao ili pak ostavljaju komentare koji mi govore da post nisu ni pročitali. Ja to ne radim. Svaki post koji posetim pažljivo pročitam i tek onda ostavljam komentar. Ponekad ne znam šta da kažem pa onda ništa i ne kažem. Ako mi se nešto na nekom postu ne svidi ili se pak ne slažem sa iznetim, gledam da u krajnju ruku budem što tolerantniji, da ne vređam, provociram i ponižavam. Što se tiče nepoželjnih komentara na mom blogu tu uzvraćam istom merom. Ko mene kamenom ja njega plamenom. Mada ja blogovanje shvatam kao opuštanje i razbribrigu pa se tako se i ponašam. Trudim se da blogere koje pratim podržim i razumem. Sitna nezlonamerna čarkanja su neminovnost i od toga ne bežim. Ali, sve iznad toga ne tolerišem i ne radim. Tvoj blog redovno posećujem zato što uvek mogu pročitati nešto što će me opustiti i dan načiniti lepšim. A to mi itekako treba u ovim sumornim vremenima.

  10. Eh, Deda, hvala na lepim rečima 🙂 Ja sam među blogerima još u obdaništu, ali sam u offline svetu skoro frtalj duže od tebe 😉 pa valjda i te godine pomognu da se neke stvari drugačije sagledaju.

    Današnja mladost je zatrpana obiljem informacija, pa je (valjda i zbog toga) naučila da sve radi brzo (često i površno) pa informacije često “ne obradi” kako treba. Zato i dolazi do nerazumevanja. A i neki su ljudi jednostavno takvi…

  11. Lepo sročeno i potpuno tačno s tim što se ja ne bih složila da je ovo karakteristika weba već da je to karakteristika bilo koje komunikacije.
    Meni je potpuno normalno da budem i hvaljena i kritikovana, da se eneko sa mnom slaže ili ne slaže, o svakom komentaru koji dobijem debelo razmislim a sebe sam uhvatila u tome da sve manje imam želju da komentarišem druge jer, jebiga, jamoram da napišem ono što mislim a ne ono što se od mene očekuje a to nije baš pametno, ni dobro, i ne vodi nekoj daljoj komunikaciji, u principu moraš da s esložiš sa onim što je neko napisao i da ga pohvališ.
    Iznošenje suprotstavljenog mišljenja mnogi shvataju kao uvredu iako u tome nema ničeg uvredljivog, prosto nešto misliš i argumentuješ to svoje mišljenje koje opet ne mora biti prihvaćeno ali mogućnost komentarisanja dozvoljava da ga izneseš. I onda upadnemo u problem.
    Nikako se ne slažem sa ovim što je Čarobna rekla – ja napišem pa ko je shvatio – shvatio je. S jedne strane je u pravu – neki nikada neće shvatiti već shvataju onako kako je Pedya rekao – koliko očiju toliko pogleda, svaka stvar ima više lica, ali meni je važno da budem shvaćena isto onoliko koliko mi je važno da shvatim ono što su drugi hteli da kažu.
    A ono što mene dodatno izbezumljuje u vezi svega što si napisao je da će neko u vezi jedne stvari kod mene ostaviti jedan komentar a kod nekog drugog ko je pisao o istoj stvari ostaviti sasvim suprotan, sve zavisno od stava blogera čiji post čita. Prošetami prenerazim se, čekaj, bre, pa kod mene nisi ovo rekao/rekla. To smo mi.
    Sve je potpuno isto kao za kafanskim stolom, ovde gde svako treba i mora da kaže šta misli, gde sedi piše ili komentariše a da mu niko ne upada u reč, ima svu slobodu ovog sveta ispred monitora da kaže šta zaista misli a ne da se slaže ili ne slaže što postane suština komentarisanja.
    Sve manje komentarišem a isto čitam. I desi mi se da se deset puta vraćam nanešto što je neko napisao i tek deseti put ostavim komentar. Prethodno se krstim nad kprethodno ostavljenim komentarima – da l’ su svi pre mene pročitali ono što je napisano il’ sam ja blesava. I tako skoro svaki dan.

  12. I da, suejta je teška bolest i uzaludno je pokušavati nekoga da izlečiš od toga. Sujeta dozvoljava da ”kritikuješ” i da ne prihvataš kritiku, a što bi kad si potpuno u pravu a to već nema veze sa sujetom nego s sopstvenom ograničenošću da moraš da budeš i da jesi uvek u pravu.

    Uostalom, a zašto da bilo ko koga kritikuje da li nešto radi ispravno ili ne, prosto pustiš ljude da budu ono što su izabrali da budu i gotovo. Filtriraš kao u životu. Biraš. Odbacuješ. Prosto.

    Mene je ovo o čemu ti pišeš živaca koštalo. I ništa. Svaka moja kritika je shvaćena kao narušavanje idealnog interneta gde niko ništa ne misli već svi traže utehu od teškog i preteškog života, mazana sam blatom sve sa savetima o čemu na internetu treba da pišem a o čemu ne, kako da komentarišem, da ne bih narušavala tu idilu. I tako vremenom psotadoh kritičarka svega postojećeg 😆 I onda se maneš ćorava posla.

  13. Pedya
    “Brzina” je kljucna stvar u celoj prici. Zbog iste, svi pravimo greske i kad se najmanje nadamo, a rec kao mac, ostar i ubitacan!!!

    Mahlat
    Pricas o komentarima. Nema vise, ili je jako malo “iskrenih” komentara. Bas kao i u realu. U ostalom, niko od nas nema bas toliko vremena da posveti necemu sto ni sam autor ne prati, na zalost. To je itekako uvredljivo, ali posle odredjenog vremena, dodjes do zakljucka da je lakse iskulirati, skoloniti se, ne zameriti se i svasta nesto, nego biti temeljan, iskren i posten. Ako si takav, reci koje pisemo najcesce u komentarima kroz komunikaciju, bivaju precesto pogresno shvacene. Te iste reci znaju da ubiju na mesto, da udare sujetu, a retko da ce ih neko shvatiti u smislu da kritiku shvati na pravi nacin i da iz nje nauci nesto ili izvuce najbolje. A nije samo kritika u pitanju, cesto i sama razmena misljenja , najobicnija i na najopustenijim temama moze biti luda…
    Ovo drugo se odnosi na nase ponasanje na netu, a preslikava se u realu. Ako posvetis previse vremena necemu, dajes svoj maksimum a neko ti vraca povrsno, cak suprostavljeno samom sebi , dolazimo do zakljucka da takve osobe nisu vredne nase paznje. Ponekad i samog sebe uhvatim u povsnosti, ali mi nekad vreme ne dozvodljava vise od toga. Medjutim, ne retko u zadnje vreme ne radi se samo o mom vremenu, nego se radi i o tome da ima i smora, prezasicenja, da stalno trazim vece izazove , da me neke male stvari u odredjenim trenucima ne zadovoljavaju i slicno. Onda uhvatim sebe kako sam prema nekima nekorektan zbog ostaljenog komentar, ili ne ostavljneog bilo kakavog… Nije to korektno, lai me je vreme naucilo da ne mogu stalno da budem iskren i da dajem celog sebe u situacijama kad se pojedinci krijau iz nicka, ili pak ne zasluzuju moju iskrenost jer bi ih ubila na mesto. A zasto nekome da kvarim dan? Zasto sebe da dodovdim u neprijatnu situaciju da bi objasnio da sam dobronameran? Ne vide me svi kao dobronamernog, a vreme provedeno na netu me je naucilo da sa malo reci kazem neke stvari a ponekad sa hiljadu nista. Medjutim kad sa malo reci nastupam, onda obicno idem direktno i to zna da uvredi ljude. Zato sam poceo da vodim racuna, ili jednostavno da ne pricam nista pametno ili smisleno.
    Neka srednja situlacija :p je u pitanju.
    I tako svaki dan. Medjutim, i ti ja i smo okruzeni pravim ljudima, pa barem meni, kad vidim neki kontra komentar, vise me ne zesti toliko jer znam kako ko dise i da mu mozda nije dobar dan, ali , eto zeleci da da svoj doprinos svojim komentarom, ide u gresku a da nije ni svestan toga. Ne zameram previse.
    Drugo, meni ne pada na pamet da solim pamet tebi, Rainu, Suski, Elektri, Makaroni, Bubazlatici i jos mnogima od kojih godinama ucim i od kaojih definitivno ima sta da se cuje. Volim ponekad da zacnem, da zapodenem neku raspravicu, ali uglavnom se zezam sa svima vama. Medjutim ima puno nekih novih likova koji se ne ponasaju slicno meni, nego imaju previse ponosa da pitaju i da uce, pa idu glavom kroz zid i pokusavaju da se nametnu kao ljudi koji su najpametniji na svetu. Pride, njihova komunikacija je krajnje neprihvatljiva. Takodje, medju svima nama ima i zaista prepametnih i iskusnih, ali ne mmogu da shvatim da pojedinci mogu sebi da dozvole da u najobicnijoj komunaikaciji idu u greske. Nedopustivo je to, pogotovo od ljudi koji znaju oblast komunikacije, koji se time bave, a podlegnu trenutnoj afektivnoj situaciji ili izazovu u vidu bacene udice…
    Zato smatram komunikaciju na webu jako kompleksnom, jer napisana rec daje do znanja bas kao i slika, sa hiljadu drugih reci koje nisu napisane, pa svako do nas vidi i cita svoje misli..
    I daa, za kafanskim stolom pratis ili ispadas, a ovde se odmah vidi da li pratis ili ne, ali ne ispadas odmah jer su svi dobronamerni i imaju razumevanja, cak i previse nego u realu. Ili se meni to samo tako cini, ili ja imam i previse zivaca i volje da nekome razjasnim odredjene stvari??? Ko bi znao? 😛

  14. Mahlat
    Ovo sto si napisala je i meni problem.
    Dokle, verovatno za ceo zivot. Ali mi to nosimo znalacki i svesno.
    Da li ce neko nasu sugestiju , kritiku i slicno prihvatiti, na njima je, ali na nama je da probamo.
    Medjutim, ja umem da prihvatim kritiku. I ne samo da je prihvatim, nego da uspem posle toga da ispravim gresku ako sam je naparvio. Medjutim, neki ljudi to nece. E tu je problem.
    Onda i ja i ti i svi koji zelimo drugima dobro, ispadamo nevidjeni kreteni. Samo sto sam ja svestan toga, a verujem i ti isto. Znaci svesno idemo u neke price koje se ni nama ne svidjaju. Medjutim ovo je net, a ti, ja i jos neki nasi prijatelji imamo svi problema u realu zbog istog ponasanja.
    Ja sam mislio da je to ono u fazonu: sto na umu , to na drumu… medjutim, kako godine idu, vidim da sam u pravu za mnoge stvari. I sto je najgore, ne mogu bre vise da se uzdrzavam u realu, na netu cu da kuliram jos neko vreme…Nek ide zivot!!!

  15. Deda, mislim da je došlo neko vreme koje se možda može nazvati i zasićenjem na blogu ili tako nešto, a postoje i druge socijalne mreže, na kojima se može družiti i komunicirati, za mnogo manje utrošenog vremena saznati ono što te interesuje, ko zna? Ja volim blogging, iako imam naloge na drugim socijalnim mrežama. Ali trenutno pišem tri bloga, pa ne mogu tako često da se javljam na makarone.com, kao ranije kad sam samo na njemu pisala. Nekad kad nemam vremena nešto i crosspost-ujem, ali još uvek ne odustajem od bloga kog obožavam. U celoj priči najvažniji su komentari, bože zato smo tu da pričamo, ali u poslednje vreme mi se često desi da pratim “moje” blogere, a ne ostavim komentar, pa budem besna na sebe.
    Nepristojnosti, sujete, bezobrazluka ima na netu, kao i u realnom životu. S tim nemam baš puno iskustva, ne mogu da se setim, mislim da sam retko doživela i osetila neku zajedljivost, verovatno zato što se i ja ponašam pristojno. Volim da se šalim, nikad da vređam i upotrebljavam te pljuvačke “alatke”. Kritika mi je uvek dobrodošla, kad je dobronamerna, i odmah hoću da se “popravljam”, pa me drugarica zeza i kaže – prava si štreberka! :)))Dobar ti je post na ovu temu, hvala na pominjanju! (Sada ide onaj smajli :blash:)Kod mene si uvek rado viđen gost i komentator.

  16. -Критика је увек добродошла, када је добронамерна-
    Откуд ти знаш када критика није добронамерна ако је лепо упакована, ако није непристојна и увредљива? Поготово ако не знаш коментатора?
    Ваљда блог зато и постоји да, првенствено блогер, напише у оригиналу своја размишљања, без задршке (наравно пристојно), а онда да чује коментаре, исто без длаке на језику. Не знам сада, али верујем да си у почетку блоговања једва чекао да добијеш и прочиташ коментаре.
    Зато ја бирам чак и блогове које ћу да читам и једном сам ти рекла да пратим редовно Зеленин и твој ради доброг расположења, а остале (Махлат, Реминдер) како кад и то само преко твог и њеног блога. Драгану Ђермановић и остале из те бранше пратим другачије, то ме професионално интересује.
    Искрено, нисам до сада на твом блогу наишла на нешто што би требало толико да те повреди, како схватам из овог поста, али и твојих коментара. Биће да ти је неко усмено нешто рекао.
    Сада ћу да ти дам савет (мало сам старија): Немој само, молим те, да напустиш блоговање, јер би тек то било….
    Како ти оно кажеш лол…

  17. “Najgore od svega sto nikada nece prihvatiti lepu rec kroz kritiku, sugestiju ili savet.”

    Ovakvima web nije namenjen.
    Sistem ih spontano eliminiše.
    Samo je pitanje vremena…

  18. Makarone
    Zasicenje na blogovima nije, nego su ljudi vise okrenuti drustvenim mrezama na kojima sada prvenstveno vise komuniciraju nego na blogvima kao ranije, pa se stvara privid. Inace , blogvi nikad bolje nisu funkcionisali, barem se meni tako cini…

    Gaga St
    Ja znam kad je kritika lepo upakova a kad je skroz ogoljena. Imam odlicno iskusvo i dugogodisnji staz na netu da bi mogao iz prve da provalim ko i kako kritikuje i sa kavim namerama. Ali i pored toga, i sam znam da se nadjem u medju recenicama i van konteksta, pa da uvijam neke filmove u glavi. Stim sto sada retko kad natrcim na prvu loptu, nego sacekam, pa kad odstoji, trezven ponovo pogledam i vidim pravu sliku…
    Blogovanje necu napustiti jos dugo, veruj mi…

    Dragana Djermanovic
    Sa ovim se slazem i ne retko stalno ponavljam kako se losi mnogo brze eliminisu sami nego sto ih drustvo na netu eliminise. Selekcija iz odmah !!! 😛

  19. Slažem sa sa napisanim i na broj net korisnika koji se svakim danom povećava, nasledićemo “probleme” i situacije koje imaju mnogo razvijenije zemlje i s tim u vezi smatram da su nam potrebni net stručnjaci za one koji žele to znanje da usvoje. Ne vidim razlog sujete i ljubomore, ali kao što je i ovde rečeno, ona je kao i u stvarnom svetu – izuzetno prisutna i u virtuelnom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *