Zvezda
siroka livada u cvetu
spokojnim osmehom sja,
bezbrojno zvezda nezno je gleda.
Lagano putanjom idemo,
jedno za drugim: moj deda,
sestra mi mala i ja.
Tad iznenadno poglede nase
svetao zvezde skupi let.
Uzdahnu starac: “Kao zvezde pad
munjevito mine ovako
covekov zivot srecan i klet.
Kao da juce bejah mlad!”
Ja misljah: tvoje da l’ drage oci
u isti neba gledaju kut.
A skoro kroz plac pitase mala:
“Deda, da li ce koji put na nasu livadu zvezda pasti? ,,
-D.Maksimovic
