U zdravom telu zdrav duh

Fizičko vaspitanje – svaki dan bar jedan čas

Prvo se neko dosetio da časove fizičkog vaspitanja u trećem i četvrtom razredu uzme profesorima, što nije bilo najstrašnije, jer mnoge kolege učitelji korektno rade te časove, ne menjaju ga svi časom srpskog, matematike, odeljenskog starešinstva.

A onda se neko drugi dosetio da ukine treći čas fizičkog i preimenuje ga u sportske aktivnosti.

Sada prelažu da i on bude zamenjen informatikom, koja je, po mom mišljenju, preko potrebna kao obavezan, a ne izborni predmet. Ali to je neka druga i široka tema. Kažu, biće uvedena tri časa od po pola sata u danima kada po rasporedu učenici nemaju ona dva redovna.

Problem je u tome što u mnogih školama u Srbiji nastavnici fizičkog nemaju celu normu, rade u više škola, pa se dešava da i ta dva redovna časa budu blok nastava, što znači da su učenici fizički aktivni jednom nedeljno.

I da ne dužim više, ne slažem se sa ovim novim predlogom. I godinama unazad naglašavam kako je fizičko vaspitanje potrebno imati svakoga dana, bar jedan redovan čas.

Ako bi bilo ko od mojih kolega, profesora fizičkog,  izneo podatke merenja i rezultate, bilo bi jasno da danas više od 90% učenika ima najmanje jedan deformitet. Na žalost, mnoga deca imaju dva i više, što definitivno utiče na njihov fizički razvoj i kasnije, na profesionalnu orijentaciju, kao i na svakodnevni život.

Nedostatak fizičke aktivnosti, često i dugo sedenje za računarom, nezainteresovanost za sport i rekreaciju, svakodnevno korišćenje moderne tehnologije i prevoznih sredstava, današnju decu učinilo je tromom, bez kondicije i nevoljnom da učine bilo kakav fiziki napor.

A dugogodišnje bildovanje nastavnih predmeta i uvođenje novih u dnevni i nedeljni raspored, ne ostavlja prostora upravo onom što im je najpotrebnije.

Ako bi se, recimo, sadržaji građanskog vaspitanja i verske nastave integrisali u sadržaje drugih predmeta, bilo bi mesta za redovan čas informatike, a sa tim i fizičkog. Jedno pravi mesta drugom.

Postoji mnogo kombinacija i mogućnosti, ali ne mogu da shvatim da je u svakoj dosadašnjoj varijanti nastava fizičkog jedina trpela teret novina u obrazovnom sistemu.

Ne mogu ni da verujem da su svi gluvi i slepi za vapaje lekara i profesora fizičkog vaspitanja, koji su svedoci katastrofalnog stanja.

Nama trebaju zdrava deca. Jer zdav duh i zdravo telo mogu da se uhvate u koštac sa svakim izazovom.

Dragi roditelji, mislite o tome kada vam se dete vrati iz škole posle osam časova svega i svačega, savijeno pod teretom torbe od 7 – 8 kg, pa odmah posle ručka sedne za računar ili se zavali u krevet umorno i depresivno.

Drage kolege, znam da cenite svoj predmet i borite se kao vukovi za normu i posao, ali mislite o ovome i dajte predloge kako da  uskladimo i jedno i drugo. Kako da idemo napred, a ne nazad.

Poštovani ministre prosvete i svi vi koji odlučujete, naše društvo se oslanja na našu decu, njima ovaj svet treba da ostane i ne želimo da budu bolesni. Zato vas molim da ne donosite ishitrene odluke na štetu fizičkog vaspitanja i obrazovanja.