Stigao je kod nas iznenada i potpuno neplanirano. Drugarica mi pokazuje slike i kaže: “Uzeli smo ga danas.” Ja gledam u malog retrivera i već mi srce luduje. Pitam jel imaju još neko štene, kaže ima još jedno, malo. Zovem Dedu, sva euforična molim, obećavam kako ću sve ja da radim, on zatečen pristaje (i zato ga volim, što me učini srećnom iako zna da to nije uvek baš mnogo pametno 
), sedam u kola i odlazim po njega.
Zaljubila sam se čim sam ga videla. Ostao sam jer je bio najmanji, niko ga nije hteo. Veza se stvorila odmah. Vozim nazad za Bor, on sedi kod moje drugarice u krilu i cvili. Čim spustim ruku na njega, smiri se i drema. Ljubav.
Sad je već veliki, a opet beba. Lud k’o i ostali članovi porodice. Za pet nedelja puni godinu dana.
Pretraga
Poslednji komentari
Arhiva
Poslednji postovi
Najlipši pas na svitu 😀
Kao lutka je 🙂 ali je naš Baron lepši malčice (za onoliko koliko je naš) 😀
Su,
najlipsi 100%! 😛
Bebika,
Znam, tačno za toliko. 😛
Kako se snalazite? Pretpostavljam da si sad u fazi “šta mi je ovo trebalo,” ali videćeš za koju nedelju, kad sve legne na svoje mesto, nećeš se pokajati.
Kakav slatkiš 🙂
Nema nista lepse od umiljatog pogleda sasavog psa.U Leopoldovim ocima tacno se moze procitati kad je neko sranje napravio,kao sto se pre neki dan sapleo i umrsio u mrezu za susenje vesa sa sve vesom :)))
Presladak je. Vrlo rado bih da i mi imamo jednog ovakvog. 😀
Obozavam pse.Nas Ogi je bio tako cool pas…
Dejan,
jedan jedini, najsladji! 😛
Zmajček,
da znaš da tačno zna, ovaj naš napravi takvu facu da možeš samo da umreš od smeha, pa tako uvek prodje nekažnjeno. Razmažen je k’o pekmez. 😛
Charolija,
od srca ti preporučujem. Možda samo da sačekate da deca malo porastu, da bi vas bilo više za izvodjenje napolje. Kod nas jedino to ponekad (npr. sad po ovom minusu) dovede do teške bitke. 😛
kumo moja,
Ogija (iliti Bogija, znaš da Vladi uvek bio Bogi) i sada često pominjemo, lud pas, skroz sladak. Nije ni sada kasno, da vam šaljem jedno?
Imamo u komšiluku jazavičarku, pa kad bude…
Ukrascu ga, aha!
Coka maja!!! 🙂 Dobro, više ne tako “maja”, ali kućno mezimče nikada ne odraste. 🙂 Barem ne u našim očima! 🙂
elektra,
ukradi ga, tebi ionako dosadno, da ispuniš dan. Gde udeneš ostale, biće vremena i za Astora! 😛
Džejn,
baš tako, zato smo ga i razmazili do beskonačnosti. 😛
mazite ga i volite
to je neopisiva ljubav
naša Mala je već osedela na bradi, ali kad počne da luduje, igra se k’o da je tinejdžerka,
odagna mi tužne misli i strepnje, moje “unapred” strahove, o rastanku 😆
makarone,
bezuslovnu ljubav i radost koju ti pruže može da shvati samo onaj ko ima psa. 😛
trebo si da napises za pet nedelja ovo, pa da mu usput cestitamo rodjendan:-)))
vadi me iz spama!
Presladak je …. 😀
Mi smo imali Oskara, ne smem sad ovo klincima ni da pokazem, mislim da bi vec sutra morala ponovo po novog Oskara ….:D
NMB,
nema te u spamu, majke mi! Ajd ti ponovo. 😛
Sarah,
sladak i razmažen, al’ pošto ste to već prošli sve ti je jasno. 😛
Pokaži deci slobodno i podseti ih na šetanje, četkanje, čišćenje dlaka i ostale “čarolije,” možda ipak neće!
NMB,
i ja sam to pomislila, al’ sad mi nešto došlo. 😛
Sanja
nas dok je bio mali je cesto povracao, a ja imala u dnevnoj beli tepih… 😀
Slusaj rekla sam im dok ne mogu sami da se brinu o svemu ovome sto si nabrojala, nema sanse, jer ja sam dvoje vec izbacila iz pelena i nemam vise ni zivaca ,ni vremena za jos jednu bebu u vidu malog psa 😆
Astor je zlatni retriver 😀
Sarah,
), sad imam neki krem, ne mogu brate, pusto mi onako golo. 😛 Ovi novi čekaju neka bolja vremena.
ha, ha, slatko si me nasmejala. Ja sam posle mesec dana konačno odustala od tepiha ( a taman sam kupila nove, bordo, fino se vidi svaka dlaka
Zlatni, da.
He,he Deda ga baš voli 🙂
Prelep je!
I ja bih želela takvog!
divan je, pozrav
malabreskva,
Deda ga obožava, al’ ne bi priznao ni da je smak sveta! 😛
naopako,
hvala! 😛
Dekaro sjebo si se! Čim dođe proleće počinjem da navikavam Astora da jede sladoled i pije limunadu 😛 🙂 😛
Jugo,
kako je alav neće biti problema. Mislim, Astor.
Vidim, prelepi Astor je već toliko porastao da cuga i pivo! 😉
Predivan primerak zlaćanog! Imamo u zgradi “lujku” Astru, ima 7-8 meseci. Luduje po snegu, valja se, trči i ne mogu da je uvedu u stan. A toliko je mila, umiljata, neverovatno.
Znam i razumem tu ljubav jer, otkad znam za sebe, znam i za životinje, a naročito pse! 🙂
Dudo,
iako ga imamo već 10 meseci, meni još sve ovo sveže, pa sam prosto imala želju da podelim sa vama. Ti me razumeš, ko ponosni “roditelj.” 😛
Neko se stvarno rodi pod srećnom zvezdom – kao ovaj Astor koji je pripao divnim i dobrim ljudima koji ga vole.
Deda, fotografije su prekrasne.
A Astor… Posebna priča. 🙂