Okrutni svet

Ajd kad sam vec uzurpirala Dedin blog da napisem nesto sto me sad, po ko zna koji put, potreslo.

Dosao moj sin sa treninga, neraspolozen, sav jadan, vidim suze samo sto nisu. Pitam sta je, kaze nista.

Kako nista, a oklembesio obraze, usta podrhtavaju, oci mu se cakle. Progovori konacno o nanetoj mu nepravdi i ja se ponovo nadjoh u nedoumici koja me muci vec neko vreme.

Kako u danasnje, surovo i okrutno doba, vaspitavati svoje dete, koje je, uzgred budi receno, uzasno emotivno i osetljivo?

Ucismo ga od malena da se ne tuce, da ne vredja, da postuje sve ljude i decu jednako, da ne pravi razlike ni po kojoj osnovi, i sve tako redom, kako bi valjda i trebalo. A onda to i takvo dete dodje u situaciju da ga maltretira neka iskompleksirana budala koju su mama i tata drugacije ucili i da ne ume da vrati. U stvari ume, ali misli da ne treba, jer smo mi rekli – to ne nikako.

I sta sad?

Kako da naucis svoje dete necemu sto ni sam ne umes, a kasno je da se prevaspitavas?

Kako da ne bude povredjeno, a da ostane u dusi dobro, kao sto je sad?

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

20 Comments:

  1. Da budem iskren, mene su roditelji isto učili da se ne tučem, tj. da ne započinjem tuču ali da ako me neko maltretira branim sebe. I uvek sam bio miran, pristojan, fin… Jednom mi je jedan drug iz odeljenja opalio šamar i preko toga sam prešao – baš tako zbunjen, umeo sam da vratim ali sam mislio da ne treba. Majka mi je tad rekla da sledeći put ne prećutim. Sutradan je isti taj pokušao opet da me maltretira – i nije se lepo proveo. I osećaj je dobar, ne pretući drugog već odbraniti sebe. Ali bio sam dobro vaspitan i nisam to zloupotrebljavao. Kasnije sam došao u priliku da jedan siledžija u srednjoj školi iznudjuje novac. Ti, slabiji koji bi možda i umeli da vrate ali nisu smeli pristajali su na ucene. Ja, slabiji koji sam znao da moram da branim sebe nisam pristajao i dobro sam prošao. Na kraju ti iskompleksirani i nisu strašni koliko može da bude naš strah, finoća, nesnalažnjivost i nespremnost da stojimo iza svojih principa.
    Ja sam dobro ispao, uvek sam bio dobar djak, osoba za primer ali roditeljska muka nije baš tako laka i izvesna… 😉

  2. Eto… daj detetu da pročita Slavkov komentar i uživaj.

  3. I šta sad da ti kažem? Imam isti problem, bez rešenja.

    Ja sam vraćala, NIKAD ali nikada nisam prva počinjala, ni tuču, ni svađu, ni vredjanje … ali da se branim naučila sam, i ni ja nisam loše ispala.

    Dobro, de, moglo sam i bolja da budem, ali ni ovako nije strašno. I dalje se držim svojih principa.

    Probaj to da mu objasniš, mislim da će razumeti. Ne možeš baš uvek da se skloniš, jednom MORA da se vrati.

  4. Slavko
    Neznam sta ce Baka da odgovori na ovo tvoje razmisljanje, ali moram da se ubacim sa svojim:
    I mene su roditelji ucili da budem fin i dobar. Ali me ulica naucila nekim drugim stvarima. Da se nisam bavio sportom i da ga nisam zavoleo toliko da mi to bude opredeljenje za ceo zivot, na ovaj ili onaj nacin, mislim da bi bio najveci krimos ove nase zemlje. Ovako, neka nacela i postovanje drugih , sto kroz vaspitanje, obrazovanje i ostale stvari koje bitno uticu na jednu licnost, ipak me kao roditelja teraju na jednu ispravnu vaspitnu delatnost kod , ne samo moje dece, vec i kod druge, obzirom da radim u prosveti.
    Zao mi je mog deteta kao i sve ostale dece koja ,,moraju,, da prodju ovaj period. Da se susretnu sa nepravdom, jer stvarni svet je jako okrutan i u njemu ima ali bas svacega.
    Ja necu popustiti i uciti ga onome sto sam ja naucio u njegovim godinama , vac cu zajedno sa zenom pokusavati na svaki moguci nacin da mu kroz pricu i primere dam do znanja sa cime se ,, MORA ,, susresti.
    Mislim da ne gresim. Moja dusa je neiskvarena i trudicu se da mu prenesem deo mene.
    Nadam se da cu uspeti u tome, a vreme je pred svima nama , pokazace …

  5. Slavko,
    i ja se nadam istom, da ce dobro ispasti.
    Nije se ovde radilo o fizickom maltretiranju koje je resivo vracanjem istog(sto smo ga, uzgred, konacno naucili da primeni. Nikad prvi, ali vrati). Ovo ti je kad odrasla osoba povredi dete svojim neprincipijelnim ponasanjem i ignorisanjem nekih ociglednih stvari. Cime onda da uzvrati? Znam ja, ali kako da on to prezivi sto bezbolnije, a dozivece slicno jos ko zna koliko puta.

    RainDog,
    u pravu si, al malo mu tesko to u svojim godinam da shvati.

    Suske,
    dobra si ti ispala, sta ti fali 😀
    a detence ce jednog dana da shvati, nego treba da prezivimo i on i mi svaku novu situaciju. Pricam, pricam po stoti put isto, a on: “pa znam ja to mama, al…” Uvek mora da doda neko “ali”

  6. BABINE MUKE SU MI POZNATE JER SAM IH PROSLA MA KAKVI PROSLA TEK SADA SAM U NJIMA I TO DO GUSE.MOJI KLINCI SU NA VRATIMA PUBERTETA I DEBELO KUSAJU PRAVILA ULICE.SLAZEM SE SA DEDOM DA RODITELJI MORAJU DA PRICAJU,DAJU PRIMERE,IZVODE ZAKLJUCKE PA I NJIH DA ZVACU I PREZVACU KAKO BI TO USLO U MALE GLAVICE ALI ZAKON ULICE JE NESTO DRUGO OD PRICE . CESTO SE DESAVA DA SE NADJU U SITUACIJI O KOJOJ IM NISMO STIGLI ISPRICATI ILI SU ONI MISLILI DA TO MOZE DRUGACIJE DA SE RESI. MOZEMO IH ZASTITITI DONEKLE ,USMERITI,UPZORITI ALI NEKE STVARI DOK NE OSETE NA SVOJOJ KOZI NECE OCVRSNUTI.MORAJU SAMI DA OKUSAJU PRASINU ULICE.NORMALNO TO ZAVISI OD KARAKTERA DETETA JA IH IMAM DVOJE I ONI SU DVA SVETA.ISTO VASPITAVANA,USMERAVANA ALI JEDAN RAZMISLJA A DRUGI LETI SAMO SRCE OD NJEGA I U BASKETU ,I U DRUZENJU MA U SVEMU IDE SRCEM E TO GA JE DOVELO DO TOGA DA JE NEKE STVARU MNOGO RANO MORAO DA OSETI I DA OCVRSNE A IMAO JE VREMENA, PRIMERA JE BILO PUNO SAMO JE TREBAO ULOGE DA ZAMENI ALI TO JE TAJ KARAKTER.SRECNO BABI I DEDI A I MENI SA NASIM KLINCIMA.

  7. E Deda…znaš li da imamo ama baš isti problem 🙁
    i na kraju smo mu rekli- vrati sinko, ali da li mi veruješ da nezna srce moje..jednostavno nezna 🙁
    a deca ko deca, surova i okrutna i samo čekaju žrtvu i koliko sam ja primetila, gledajući decu koja ga maltretiraju, to su deca čiji su i roditelji sami po sebi na neki način agresivni i deca koja sa roditeljima provode malo vremena. Šta znam, ovo im valjda dođe kao neko dokazivanje da su neko i nešto, ali na pogrešan način nažalost.

  8. zivimo u okrutom svetu, i tu ne mozemo odmah promeniti sve stvari. recicu i jos nesto. Para vrti gde burgija nece. Nadam se da cete iz toga izvuci neki zakljucak 😉

  9. crvenkapa,
    nekada je i ulica bila nesto drugo.Karakter upravo razlog sto sve tako tragicno dozivljava, al ste cemo. Proci ce i to i sto rece – srecno nam bilo.

    Gaga,
    znam da ima puno nas sa istim problemom, zato sam to i napisala. Mozda se nadje neko sa pametnim savetom.Samo, moje je pitanje kako da se dete izbori sa nepravdom koju mu nanosi odrastao covek?

    misko,
    tacno, para vrti gde burgija nece, al ne pada mi NI U LUDILU na pamet tako da stitim svoje dete, il jos gore da ne daj boze pomisli da se tako resavaju problemi, pa makar ih nikad ne resio.

  10. naravno Deda 🙂

  11. Ne znam, nisam pametna, imali su i moji dečaci problema sa nevaspitanom i agresivnom decom, uporno im govorim i zube istupeh: ignoriši, probaj da nemaš posla sa takvima, ali ako neko napadne, brani se. Valjda će proći još dosta godina dok ne nauče kako sa kim treba da se ponašaju, mali su, ne razumeju još sve…nekad čak i umeju da budu vrlo grubi kad se neko našali sa njima, kažu: mama je rekla da smem da se branim 😕 Mislim da je ključ razgovor, razgovor i razgovor…

  12. zihernadla,
    pa bas da covek nije pametan sta da radi

  13. Eh,sad dok citam ovaj text i komentare sam tek svatio koliko sam bre ja mator 🙁 Moja deca su prerasla tu fazu ali mogu i ja dati neki savet. Nisam nikad bio neki roditelj tako ja bar smatram,svoju decu (u pitanju su zenska deca)sam odvracao od tuce ali sam im takodje skrenuo da mi iz skole ne dolaze uplakane i sa zalbom da ih neko tukao.Sad su odrasla deca i mislim da su mi zahvalne na te savete barem je to starija jednom priznala.

    Tesko je biti fin u okrutnom drustvu,to je ona rekla i jos kaze da bije za medalju,mada to ne koristi i nije koristila cesto,samo u samoodbrani.

    Ja sam shvatio da ako si suvise fin i dozvoljavas da ti danas neko dodeli packu,taj isti ce ti sutrra uvrtati usi,prekosutra udarice ti samar a kroz nedelju ili mesec dana bices njegova marioneta.Zato je bolje reagovati ali na nivou deteta.Znaci neka oni medjusobno rese a ne roditelji.

  14. To je problem sa mnogima…mislim ne kažem, da me ne shvatite pogrešno, da je problem kako ste vi vaspitali dete, već je problem što drugi to ne rade…i to je problem od vajkada…Teško je, ali sam malo grubog i bez roditeljkog iskustva mišljenja da dete treba naučiti da nikog ne dira, sve poštuje ali i da se brani!

  15. Zmajcek,
    blago tebi ka dste prosli tu fazu, naravno da dete to treba samo da resava, zato se nikad i ne mesamo, al ne moze u dusi da ti bude svejedno.

    Punky,
    pa sta cekas brate? Nije sve tako crno, u stvari nista nije crno, mnogo je lepo, vreme je za male punkyje, videces da ce ti se svideti. 😀
    A s onim ljubimcem finansijski si se obezbedio tri do cetri godine.

  16. electrasdreams

    Meni je pomagalo mnogo price i razumevanja. Sve se nauci od zivota, ali kroz lomove mora da se prodje ma koliko to roditeljima bilo tesko. A da se brani mora, to ih svakako treba nauciti.

  17. Eh Deda,doslo je takvo vrijeme gdje neki osnovni kodeksi pristojnog ponasanja ,ne vrijede u praksi.Znam veoma dobro o cemu govoris.Ma, u ostalom tako je bilo i prije.Ko je robustan i u stanju da zauzme veci prostor,sto fizicki,sto arogancijom i napuhanim egom,to mu je veca sansa da bude viden i da dode do izrazaja.A tek bezobrazluk…….to je prica za sebe.
    Ja i dalje mislim da mi treba da nastavimo da ih ucimo sta je ispravno,a sta ne.Zamisli da svi bace bijeli peskir u ring.:(
    Necu ni da pomislim.

  18. electrasdreams,
    Tacno, mora da prodje lomove i tu nema pomoci, sem podrske i ramena za plakanje

    afroditta,
    na zalost, svet je prepunih tih robusnih, arogantnih i slicnih. Slazem se da treba ispravno da ih ucimo, otud i problem – znas da ces i dalje da ga ucis isto, a ono nesposobno da se odbrani od raznih povredjivanja.
    Fizicka zacele caskom, al ona psihicka…

  19. Joj, ja sam i zapocinjao, i uzvracao, ali i ignorisao kad je trebalo. Sto Suske kaze ispao sam ovakak kakav sam, mada mogao sam i bolji ali i mnogo gori. Deda lepo zbori, da nije bilo sporta (za mene extremnix – snowboard, paradlajding…), da se praznim. Verovatno bih bio mnogo gori i ko zna odakle bih sada blogovao. Pre desetak godina, jednog jutra, probudio sam se i shvatio da sam prethodne noci bio na korak da ubijem nekog iz glupog besa. Sva sreca da je decko preziveo. Sada, mnogo godina posle toga, strah me je da izlazim po diskotekama i kaficima.
    Sport mi je puno pomogao da na stvari gledam iz drugog ugla. Naravno, treba razvijati “fair play”, ali nekad treba i reagovati.
    Mene su moji lepo vaspitavali, ali su mi i branili da se bavim nekim stvarima koje sam voleo. Onda me je nasla ulica, i tek kada sam se suprotstavio mojima, pa i po cenu da vise ne budemo u kontaktu, stavri su se promenile.

    Ne znam zasto sam vam ovo ispricao, al nema veze. Sigurno ne moze da skodi, a mozda moze nekom i da pomogne.

  20. Fly
    Ispricao si jer se osecas bolje posle ovoga, bas kao i ja sto se nekad otvorim…
    Da nije sporta bilo, postavljam cesto pitanje poput tvog: gde bi ja bio…
    Bem ti i ulicu i sve ono lose, a s druge strane hvala tom nepisanom fakultetu, ovo drustvo je neverovatno…
    I ja se plasim da izadjem na neka mesta, ale se plasim sebe…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *