Igre bez granica

Borba je bila do poslednjeg daha, do ostanka na cvrstim nogama. Borba u kojoj je zasigurno bilo puno nepravde, jer boriti se sam protiv svih, a pritom , na neki nacin , pobediti, tj. ostati na svojim nogama – nije mala stvar.

Uci u samu borbu je veliki rizik. Malo njih se odluci na takav korak. Korak koji vodi mnoge u ambis. Ali , i korak koji moze odvesti borca na stepenik vise.

U ovoj borbi nije presudna snaga , nekako vise odlucuje ludost. Kako drugacije razmisljati , kad samo lud covek moze sebi dozvoliti da se bori sam protiv svih.

Ono sto se moze iskoristiti u ovoj borbi je definitivno odlucnost, samoinicijativnost, hrabrost, inteligencija…

Takodje se moze iskoristiti i glupost suprotne strane, kao najveci moguci faktor zadrske protivnika, ukoliko i sami ne napravite isto sto i oni.

Znaci, utopiti se i ne ostati dosledan svojim principima i stavovima , po automatizmu padate na kolena.

Svako ko udje u borbu, mora imati na umu da ako izgubi istu, izgubio je sve sto nije ni sanjao. A dobija jos hiljadu svega onog loseg sto suprotna strana nosi pred sebe.

E dragi moji…. svima preporucujem da ne pomisljaju da udju u borbu u kojoj ce posle dobijene bitke nastaviti da vode rat. Ova borba nema granica tj. bilo kakvih ogranicenja.

Zato pamet u glavu i ako ste u mogucnosti, okrenite se i na samom startu zahvalite na ponudjenom.

Pametni ljudi gledaju sa strane ili pak , uopste i ne gledaju.

Budale vode svoju borbu, a medju njima sam i ja.

Mala mi je uteha da nisam jedini, a jos manja kad vidim neke koji gube rat. Utehe nema.

*********

Idem da skupljam snagu za jos……….