Ranijih godina kad objavimo nesto na blogu, bude i nekoliko desetina komentara. Necu da ulazim u kvalitet, hocu nesto drugo da napomenem:
…sada je privilegija dobiti komentar na neki post na blogu, pored twittera, fb i ostalih drustvenih mreza…
Razumem , prihvatam.
I moj zakljucak: moramo se debelo potruditi i biti kudi kamo kvalitetniji nego lani ako zelimo da dobijemo komentar nasih citaoca.
Veliki broj ljudi sada cita blogove, mnogo veci nego ranijih godina ( veci broj ljudi koristi net…) . Mnogi blogeri su prestali da pisu svoje blogove i trenutno su na drustvenim mrezama .
Komentarise se sve i svasta, nije bitan kvalitet. Sve sto se objavi sve ima komentar ili se “lajkuje” da se da do znanja kako smo bili tu…
Blogovi nemaju tu privilegiju.
Blogovi moraju da se bore za komentar. Autori moraju da budu deset puta interesantniji i idejniji .
RESPEKT
Respekt za blogere !!!
što ne znači da blog i ne čitamo 🙂
Serem vam se u ton film.
Blog je bog. Hebo ostale druztvene mreze na celu sa twitterom i FB.
Respect !!!
Pa vi ste svi lobirali za Twitter i vidim da tamo svi više vole da četuju nego da pišu i čitaju, šta se sad čudiš.
Živ bio Zmaju 😀
OOoooOO sta JA uradi ccc…. deda brisi moj komentar predhodni izvininjavam se 😉
“Mnogi blogeri su prestali da pisu svoje blogove i trenutno su na drustvenim mrezama .”
e to sam i ja deda primetio nazalost mnogi su odustali od bloga 🙁 tj.blogovanja
E Deda, obzirom da poezija nije laka niti zanimljiva vecini za komentare , kod mene je vremenom broj komentara rastao, a sada spao na 0 , i to vec duze vreme.
Nekako sam se navikla.
Zadnju pesmu koju sam objavaila po meni je kvalitetna, al eto 0 kao vrata 🙂
Dont vory 🙂
Nisu krive soc.mreže Deda.
Evo ti moj primer: NIŠTA, ali NIŠTA me ne košta da držim celi dan otvoren tweeter i fb i Gmail i MSN i Skype – i na SVE odgovaram, ali :
NAPRAVITI GRANICE- ne može za sve da se cima i za sve da se zove i zahteva ODMAH I SADA.
Najmanje u poslednje vreme komentarišem fb, iskreno, baš sam primetio. Broj blogova koji pratim raste (a za to je i tvoj blog odgovoran), pa ti razmisli i svi zajedno da promislimo:
1. Kako da se širimo i zdravo promovišemo blog?
2. Kako da tekstovi budu zanimljivi i interaktivni?
Moja iskrena pohvala za tebe – ti si jedan od jaaako retkih blogera koje vidim u skoro svim komentarima. Nije naša blogosfera u fazi kada treba autocenzurom da se pazi toliko šta se komentuje. Lako će izrasti i žito pored kukolja, samo kad zemlja krene da bude polodna…u asfaltu se ne sadi.
Poruka svima dakle, apel iz blogosfere ako smem i mogu da uputim : SLOBODNO komentarišite. Napišite makar “LAJK” da vidimo da ste tu i da niste “mrtvi” posmatrači. Ne pratite više od prosečnih 20ak blogova koji pišu jedan tekst na nedelju dana – dakle jedno LAJK/BLJAK na dan, nije mnogo, a malo li je ljudima koji pišu.
SVAKA ČAST DEDA, još jednom!
samo sam na blogu i to jedva postizem 😀
da, odlicno zapazanje, nazalost
Svuda iste ikonice, iste stranice, blogorolovi, tagovi… igrice za decu, sareni pokloni za rodjendane…
Net komunikacija ubrzano kliza u Mekdonalds filozofiju. Sto brze, globalno, ukalupljeno i u sto vecem broju… pokazi slike, tvitni, lajkuj/ne lajkuj (gospode boze, izraza!) i jurcaj dalje!
U pocetku blog bese sadrzajan i dinamican, viseslojni medij. Danas, najcenjeniji blogovi vrse besomucnu kampanju za sopstveno isposcavanje i rasplinjavanje ono malo pismene komunikacije na sve strane.
Od pet komentara, tri budu obavestenja da je neko bacio na Twitter nesto.
Pa sta?
Pa nabacio ti je klikove, zaboga! Voli ga, obozavaj ga!
Posle je neko te klikove prodao za pare, tvoje pare koje placas za to mesto. I on sad ima pare a ti imas – klik!
Sreca, sreca, radost! A gde nestade pamet??!?
Drveni Advokat
Naravno da se citaju, mozda i vise nego lanije. Ima vise i ulaza sa pretrazivaca…
Zmajcek
Ima da crknemo ko zadnji ,lol :)))
RedDevil
Respekt na m2 😛
Mahlat
Pa zato sto volimo i twitter, kad su vec svi tamo, ajd i mali Mujo..
To je taj rad !
Gordan
Nazalost moju jer volim da citam. Neke sam izuzetne blogere odavno uklonio iz blogrolla jer nisu aktivni, a imam ih jos koji nisu nista pisali dugo, dugo…
Doslo neko ludo vreme…
Jelenaartpoezija
Nisam ja klonuo duhom, naprotiv… Znas mene.
A i ja znam da ni ti neces jer blogujes iz uzivanja.
I pored svega toga, ipak su komentari pokretaci i elanisti…ZNACE…
No , idemo dalje za iste pare,lol :))) 😛
Fatespiner
Fora je u tome sto se ljudi lakse odlucuju da komentarisu na drustvenim mrezama bas kao i ranije na forumima nego na blogovima.
Ovde je vise od jednog jebanog klika, vise od 140 karaktera, vise od pukog glupiranja ili LAJKA, ovde je ipak potrebno upotrebiti mozak i prste kako bi ostavio trag ali smisleni…
BLOG je CUDO
Idemo dok ne popadamo 🙂
Stvar generacije. Mi malo stariji koji smo počinjali kada nije bilo društvenih mreža znamo šta je blog i to više poštujemo. Ovi mlađi danas počinju s FB i njima je blog malo stran koncept, a i nemaju dovoljno vremena za njega.
Pozdrav.
Trenutno nemam inspiraciju ni za šta. Nemi posmatrač svega što se dešava. Komentare volim da ostavim, a kad baš nemam šta da kažem ćutim ili bar namignem. Znači ljudima da ostavimo bar trag posete.
Blogove mnogo više volim nego Twitter i Fb zajedno. U Boru je blog scena jaka baš zahvaljujući vama, prvim i pravim blogerima, koji su i zarazili sve nas ostale. Ovim putem upućujem respect i najdublje se klanjam svima vama! RainDog, Suske, Deda, Bane, Gaga, Walter, Miloš, Lightman, Kulić, MilanM, Miff… HVALA VAM!!! Da nije bilo vas, ne bi bilo ni mene u svetu blogera, ni mog bloga.
Ne verujem televiziji, radiu, ni novinama, blogovi su zakon, mi nemamo dlake na jeziku!!!
Deda,uvatila me živkica i ne drži me mesto od svog haosa nakupljenog u moždanim vijugama,od besmisla nerealnosti, ljigavosti…Pa ne da nemam vremena za komentare već dolazim do zaključka da su nekada suvišni jer je sve već rečeno a ako i nije ne vredi bilo šta reći jer… Ma zezem se super je sve pozdrav, vila…
@Armagedon Izrekao je samu suštinu postojanja bloga svojom zadnjom rečenicom.
Ljudi, imamo sve: medijume, alate, marketinške gurue, web gurue i što je najvažnije – publiku. OSEĆAM da nam nedostaje jedino organizacija. Umesto 10,50 ili 100 blogova koje Varaga zove “pikila-kakila” u koje računam i sopstveni dajmo jedan, a ubitacan! Fali nam blogerski Lari King, fali nam jedna Opra Vinfri. Za svu našu decu koja neće da slušaju režimski RTS i njihove komentare, za sve nas kojima je preko glave Granda, sapunica i bljuntavih izgovora. Na blogerima leži velika odgovornost da se organizuju i svoje evidentno nemerljive kvalitete udruže i zajedničkim snagama poguraju ono što inače guraju svako pojedinačno.
Broj komentara u tom slučaju prestaje da bude važan i biva potisnut samim smislom akcije ka kojoj je usmeren sam blog. Zarad naše dece kojoj se jedino tako i možemo obratiti, zarad Petnice, studenata koji štrajkuju, dece koja se smrzavaju, radnika koji spavaju na prugama. Naš medujum nas čeka, vreme je da svi zajedno nešto učinimo.
Btw. nije moj blog “pikila-kakila” zato što je dnevničkog karaktera, već što je njegov značaj opšti značaj upravo na toj razini. Na vama, dragi moji, je da prosudite koliko ste vi odmakli od toga stupnja…
Cim se pojave Blog-Opra i Blog-Larry, gasim sve idem na kiosk, da diskutujem pikila-kakila sa babama sto dolaze po ‘leba, Crnotravcima sa “Jelen”-om u plastici i ostalim realnim likovima. 🙂
Opra i Larry, nit’ kake nit pike! Ne se druzim s takvi(ma)! 😉
I ja kazem ziv bio zmaju!
Jeb’o vas twitter i FB!
Da, čudno je da neke teme u koje čovek može da se zakune ne izazovu ni jedan komentar, dok druge mame iste. Doduše, čudno i kad na ulici neko bude u nevolji, napadnu ga huligani ili običan džeparoš, a prolaznici ne reaguju, samo prodju, ili još gore, stanu i gledaju!
Takav je naš narod, nema naviku ili motivaciju da reaguje. Isto mu dodje i na blogu!
Što se socijalnih mreža tiče, ne koristim ni jednu, ali sam primetio nekoliko puta da kada neko linkuje neku temu sa mog bloga na FB, posećenost naglo skoči u narednih nekoliko sati.
Možemo da ih ne volimo, ali ne možemo da ih izbegnemo!
Sarah
Nisam samo na blogu…pokusavam da budem svugde gde su mladi,lol 😛
ALi previse je to mesta i potrebnog vremena da bi se stiglo.. Nek ide zivot i ova modernizacija…LOL
Drnch
I na kraju, navuceni smo na net i sve lajkave sarenise…
Nemam pojma ko skuplja kajmak, ja nisam taj… samo klikcem ko lud i na takmicenju… 😛
Jelenaart
Idemo naravno. Necu tek tako da se predam !!
Dekonstrukcija
Pozdrav i tebi. Fora je sto mlade bas briga za blogove. Lakse im je da isprate sav kic na fb nego na nekom blogu. Zaboga, na blogu imaju mogucnost da koriste mozak malo vise nego tamo negde. Izgleda da je to opterecucujuci faktor?? 😛
Carolija
Pa naravno da svako od nas ima dane kad mu nije ni do cega. ALi klikom ostaviti trag a ne ukljuciti mozak ni malo, to mi malko bljak. Doduse, mozemo i mi na blogovima da preskocimo ponekad nesto, ali se ipak malo potrudimo… 😛
Armagedon
Ni ja ne verujem ali i ne gledam vise tv. Radio volim da slusam, ali samo muziku..
Ali zato blog. Pa to je posebna prica koju bi stalno mogao da pricam.
Repostovanje tebi !!
Vila
Kao sto rekoh Caroliji, svi mi imamo ponekad ludilo , ostavimo sve po strani.
Ali upravo blogovi i komentari nasih prijatelja su ti koji znaju da nas podignu i usmere pozitivno…
MMiljana
Skoro i da ne pratim strucne blogove vise.
A ne pratim ih jer su presli u kategoriju pikila kakila. LOL
Mislim da nam nije potrebno izdvajanje jer smo teski ko ljudi sto se pokazalo u predhodnim nedeljama …
Za razliku od Drncha ja necu da gasim nista nego cu da se ukljucim u sve to i da uzivam koliko mogu i dok mogu. Kad mi ne bude uzivanje, odo u prirodu,lol.. 😛
Elektra
Imali smo jedan divan forum jedno vreme gde smo se zezali do mile volje. Sve posle toga su pokusaji. Sada je twitter tu. Meni barem, ali sa vise ljudi nego lanije. Puno puta i sam kazem to sto i ti i Zmajcek, ali ipak ne bezim od gomile.
Ma nemam pojma vise,osim sto se drzim bloga ko pijan plota…:P
Marjan Milanov
Ponekad mi se cini da bez samopromocije necemo nista ni uspeti. Recimo: sada linkujem razne gluposti koje su ranije ljudi izbegavali a sada im se rado odazivaju. Ili neke leppe stvari, ali sve to uz pomoc gerila marketnga, kako ga nazivaju ovi klinci danas. Znaci , o-ruk pa teraj dalje, inace te niko i ne pogleda…
Takvi smo ljudi !!! 😛
Evo gledišta jednog ne-blogera…
Zašto ne blogujem?
Zato što nemam vremena, niti mislim da imam dovoljno toga da kažem širem krugu ljudi. Ali volim da čitam, i uvek se slatko ismejem ovde na Dedinom blogu, isprobavam recepte sa Gaginog bloga, i uživam čitajući tekstove koje piše Mahlat.
Zašto ostavljam komentare na FB-u, a ne na blogovima?
Zato što na FB-u održavam kontakt sa ljudima koje lično poznajem, znam lica i ljude koji ih čitaju. Verujem da se vremenom oko svakog bloga oformi grupa ljudi koji ga prate i koji se na taj način i upoznaju. No blog ostaje javno mesto. Toliko često vidim na mestima gde su komentari javni da od nekog sasvim bezazlenog komentara krene svađa, psovanje, vređanje,… Toliko je ljudi gnevnih na sve i svašta, da koriste svaku priliku da potegnu nacionalne, rasne, verske, i kakve god sukobe. Meni se prosto ne mili da se natežem sa takvima. Ne mislim da se to dešava na blogovima koje sam pomenula, to ja više onako uopšteno.
Drugi razlog je (za koji ću verovatno dobti oštru kritiku) je da blog doživljavam kao jednosmernu komunikaciju. Prosto, dok nisam pročitala ovu diskusiju, nisam ni pomislila da se od mene očekuje da ostavim komentar. Autor teksta je imao nešto da kaže svetu, a moje mišljenje, koje je jedno od desetina ili stotina, nije mnogo bitno u tom kontekstu. Može biti isto ili različito, ali na meni je da nađem svoj način da kažem ono što imam. Nije u pitanju lenjost, nego viđenje stvari.
Što se tiče onog “lajk”.. (Prosto ne mogu da verujem da je ta reč zaživela u srpskom jeziku!) Nema tu ništa lično i bezlično, naprosto ako neko ima nešto smisleno da kaže, svakako treba da napiše komentar. Ako je komentar “sviđa mi se”, i tako dvadeset puta, ko će onda da kuca i čita takve komentare?
Eto, toliko od mene. Radite to što radite zbog sebe i zato što uživate u tome, a ne zbog drugih. Onda se prirodno okupe oko vas ljudi koji su na istoj talasnoj dužini. I imajte na umu da su ljudi različiti, prosto je tako, i da tu nema ničeg ličnog uperenog protiv bilo koga. Bilo koja vrsta isključivosti, tipa “samo blog, ništa drugo” donosi više štete nego koristi.
Vesna
–to kod Deke nema niti ce biti. A da ima, verujem da ne bih ni tvoj komentar osvanuo ovde.
Ovde se osecas prijatno, opusteno i znas da ces svojim komentarom dati doprinos ..
–nisi ni svesna koliko gresis !!!
Upravo tvoj komentar je jako bitan, verovala ili ne?!
Svojim komentarom doprinosis da razmena misljenja bude smislenija, kvalitetnija a ne retko da ukazes, uputis i navedes druge na bitne stvari, pravce….
Svojim komentarom upucujes jasnu sliku onoga sto zelis reci i na taj nacin siris energiju u skladu sa svojim trenutnim raspolozenjem, misljenjem, i svim onim sto te tog trenutak okupira na bilo koji nacin…
Onaj ko je lenj, lakse ce kliknuti i nastaviti dalje trazeci informacije koje se smenjuju u mili sekundama, ne ostavljajuci jasan trag iza sebe.
Na blogu je mogucnost veca obzirom da nije ogranicen na 140 karaktera, da nema raznog suma okolo i pod uslovom da se ne ide oftopic
–sa ovim se slazem 100% i potpisujem.
Zato i koristim ostale drustvene i kojekave mreze, dok na “tnjiteru” provodim veci deo vremena , bas kao i pojedinci na fb…
Uzgred, Vesna , hvala ti za komentar na blogu. Verujem da si svesna koliko nasih prijeatelja procita info samo preko FB i nema nikakvu nameru da svrati ovde ili na neki drugi blog, a kad vec kazes kako citas Mahlat, koristis Gagu, siguran sam da ti blogovanje predstavlja zadovoljstvo
bez obzira sto nemas svoj blog.
Samo da znas da sam tako i ja krenuo, par godina citanja, cak pisanja kod drugih, komentarisanja pa tek onda otvaranje sopstvenog bloga.
I da: sasvim sam siguran da imas sta da kazes i da bi to radila na fenomenalan nacin.
SRECNO !!!
Deda, uvek mi je zadovoljstvo da budem u krugu dobrih, pametnih i duhovitih ljudi. Način komunikacije je nebitan: blog, Facebook, Twitter, ili stari dobri odlazak na kaficu 🙂
I samo još jedna zanimljivost, kako sam došla do vaših blogova: preko FBa i drugarice sa fakulteta koja nikada nije bila u Boru. Prilično zaobilazan put, ali potvrđuje devizu “Svi putevi vode do dobrog bloga” 🙂
Gotovo po pravilu vise komentara i “lajkova” dobijem na socijalnim mrezama nego na samom blogu. No, to mi ne smeta i razumljivo mi je takvo ponasanje.
Postoje, po mom misljenju, dva razloga: 1)cist pragmatizam (lakse je udariti “like” ili napisati recenicu-dve nego elaborirati stvar na samom blogu), i 2)fakat da je komentar ostavljen na Twitter-u ili FB-u znatno efemerniji nego komentar ostavljen na blogu.
Znaš moram ti reći, iako već to znaš da jako volim čitati, ali isto tako moram priznati da mi nije svejedno kad negde nešto komentarišem. Razlog je jednostavan, ja toliko (za sada bar), pišem iskreno, a do sada sam komentarisala samo kad mi se nešto posebno svidelo da ljudi mogu pogrešan utisak steći. Previše unosim osećaja pa nekom može delovati neiskreno, može protumačiti da se želim ulagivati, dodvoravati ili kako već. To je jedini razlog mog odustajanja od nekim većih komentara. A čak sam po prirodi i takva da ću uvek i kod svakog pronaći nešto lepo. Medjutim, isto tako znam koliko komentari mogu biti dobar podstrek za dalje pogotovo kod ljudi popum mene (mada sam ubedjena da niko nije imun na to). Kod tebe nisam izdržala i eto drugi moj komentar je ovde iako svaki dan i nečekajući da nam ti javiš da si nešto novo napisao ja trknem do tvog bloga.
Sve je relativno, pa i blogovi 🙂
Nekad napišem post jer me baš zanima šta ko o tome misli i jedva čekam komentar. Nekad postavim nešto za šta i ne očekujem komentar, čisto da ispucam svoju potrebu da nešto napišem…
Blogeri moraju nešto pisati, pa makar i u formi statusa na FB, pitanje je sa koliko vremena raspolažeš i šta hoćeš reći 🙂
Dešava mi se da ne ostavim komentar kada ne znam ni sama šta bih rekla, ne pišem nešto reda radi
Priznajme, mnogo čitam, malo komentarišem. Zašto? Ne znam. Verovatno nekad nemam šta da kažem, ili je neko drugi već rekao, ili ne stignem da se vratim, ili…ko će ga znati, ne tražim izgovore. Ali, da smo pospavali, jesmo.
Hvala Deda da nas podsećaš. 😀
I odo’ ja u spam. 🙁
Da, u pravu si to je baš interesantno.
Naravno, baš je dobro kada na samom blogu postujemo komentare… Međutim, kao što reče @drveni advokat blogove čitamo više nego ikada.
Vesna
Upravo tako kako si sama navela. DO dobrog sadrzaja se dolazi na razne nacine a svaki pu je pravi ako se nalazimo u odlicnom drustvu.
Uvek si dobrodosla kod Deke na blog. Osecaj se prirodno i opusteno !!!
Marko Selakovic
Necu se sloziti sa tvojom drugom tezom.
Ipak je komentar na blogu jaci od bilo kog komentara bilo gde. Videces vremenom zbog cega je tako…
Verkic
Vera, dok god budes unosila previse emocija bice ok, cim krenes bez njih, ode sve u propast… Ipak se sve to vidi izmedju redova… 😛
I mnogo znaci svim ljudima koji citaju !
Mala Breskva
Ipak imamo sta reci, da li kroz post ili kroz komentar.
Desava se da ne ostavimo komentar bez obzira sto imamo sta reci, ali je to retko jer tada ili neko ispred nas prica nase reci, ili jednostavno nije nas dan da bi ostavili kvalitetan trag iza sebe…
Saputalica
Ne trebam nikoga podsecati. Ipak svako do nas ima svoje zivote i niko nije vezan za blogove i ne znam sta. Kome sta godi to je.
Ja i dalje volim blogove i zalazem se za njih, ali je vecina presla na FB i ostale mreze i tamo uzivaju. Postujem to !
Nisi u spamu kod Deke nikad,lol 😛 😛
Dragana Djermanovic
Citamo, ali nismo bas voljni da ostavimo komentar… Lakse nam je da overimo to nekim klikom i da odemo dalje.
Mislim da je najveci krivac za takvo ponasanje real web i stalno informisanje iz sekunde u sekund, ne vise iz minuta u minut.
Ipak , kad malo razmislim, moram se prilagodjavati i postovati sve to.
Idemo dalje !!! 😛
Обично текст написан у коментару на блогу, користим као увод за RT на Твитеру.
Deda, ja samo da potvrdim joÅ¡ jednom da se slažem u potpunosti! ViÅ¡e puta smo to pominjali na Twitteru, ali nek’ ostane zabeleženo i ovde, će da drži duže 😉
Kod mene RT znači “sviđa mi se”, znači “OK je, idi pogledaj”. To je poruka za one koji još nisu bili na nekom blogu, da i oni svrate i pročitaju nešto što mi se svidelo. Komentar na blogu ima sasvim drugu funkciju – on je prvenstveno namenjen autoru, ili nekom ko je već ostavio svoj komentar. Dakle, RT i komentar su namenjeni potpuno različitim “ciljnim grupama”. I naravno, RT je jedan klik, a komentar zahteva i više vremena i više truda. Treba ga zaslužiti, k’o što ti i sam reče… 😉 Al’ zato je zadovoljstvo veće kad ga dobiješ. 😀
Vule
Retko ko to radi, vecina danas i ne pogleda post na blogu a udari RT. Ili pogleda , preleti preko njega i ne komentarise a na twiteru raspali ko lud…
NikiBG
Hvala ti za potvrdu ! 😀
Pedya
Zaista je zadovoljstvo i privilegija dobiri danas komentar na blogu.
Mada ima i blogera koji su izbacili opciju komentarisanja na svojim blogovima iz vise razloga, ali drugi put o tome… 😛 😀
Pingback: Hval’te me usta inace cu vas poderati | D E D A B O R
Pingback: uberVU - social comments