Pismo, again

PISMO, again

Znam da sam rekao da cu se javiti uskoro, pa evo posle godinu dana javljam se ponovo, iako mi  ni prosli put nisi odgovorio.
Cuo sam da imas puno posla i da si dobio unapredjenje, pa sada stalno putujes avionom s kontinenta na kontinent. Verovatno je to razlog sto se ne javljas, mada nisam siguran ni da si proslo pismo dobio, jer si opet menjao mesto prebivalista.
OK, bicu uporan i pisacu ti,  mozda mi nekad i odgovoris.
Kod nas nista novo. Bili neki izbori, sve je proslo mirno, neki su otisli, a neki dosli, neki se pocepali, neki se spojili, vise ni sam ne mogu da pohvatam ko je ko i ko je gde, a iskreno i nije mi posebno vazno.
Ne mogu da vodim racuna  o njima,  ne vode ni oni o meni.
Sve u svemu, nista posebno. Kredite placam za sada redovno, a kako ce biti u narednom periodu ne znam, samo znam da su u medjuvremenu jedan od kredita povecali, tj. kamatu ili nesto slicno, nisam dobro razumeo njihovo pismo, osim da sam kraci za nekih 630 eura na sve ono predjasnje!
Ma dobro, bitno je da smo zdravi, pa sad mogu da razmisljam o jos jednom, dodatnom poslu preko dana, kako bih namirio kucni budzet i sastavio kraj sa krajem. Nesto mi se nagomilali dugovi, pa ne vidim drugo resenje.
Pada mi na pamet da idem na gradjevinske poslove, dobro se placaju, a za njih mi i ne treba neka pamet, ima ko da razmislja umesto mene dok  ja fizikalisem i cutim. To mi inace odgovara, jer kad pricam stalno mi se obija o glavu. Izgleda da uvek ima pametnijih od mene, a ekstra sto ne umem da  pricam neistinu.
Sujeta je gadna stvar, zato cu da drzim jezik za zubima i da cutim i kad ne spavam.
Ove godine necemo da idemo na more, jer jos nismo isplatili ono od prosle godine, a bas nam je bilo lepo. Uzivali smo kao nikad ranije. Isli smo sa prijateljima i njihovom decom i nismo skrtarili, nismo nosili smrznutu hranu odavde i bili smo galantni. Pa moze nam se, sto da ne?
Imamo slike i neke video klipove pa cemo ove godine, ako se bas uzelimo mora, da pustamo filmove i slusamo onaj sum koji stvaraju talasi kad udaraju u obalu…
Video sam na Facebooku neke slike koje je postavila tvoja zena i moram priznati da izgledate super .  Obradovao sam se kao malo dete sto ste i vi tamo. Ja se slabo snalazim na tim mrezama, vise moja deca  nesto rade. A i plasim se, cuo sam od komsije da ima raznih manijaka po internetu, vise nego u mracnim ulicama.
I jos mi komsija rek’o da je to veca zaraza od igranja igrica, pa me strah da se i ja ne zarazim, plasim se tih epidemija. Moram da se cuvam, sto i tebi preporucujem!
Doslo nam prolece, a sa njim i laste na terasu, kao  svake godine. Kazu stariji ljudi da laste nece kod svakog da dodju, nego samo tamo gde im je lepo i gde osecaju sigurnost. To mi uliva nadu.
Ono jeste da je granulo sunce i da je pocelo da zeleni svuda oko mene, ali ja ne vidim beo dan radeci od jutra do mraka. Cekam neki odmor, kao ovaj  uskrsnji,  pa da sednem malo sa porodicom.  Da se malo i sa njima druzim.
Izgleda da ce i ove godine da bude susno vreme i da cemo imati problema, pa cemo morati opet da uvozimo hranu, a dosad su toliko poskupeli sve, da smo morali da svedemo na minimum nabavke. Vise ne idemo jednom nedeljno u pazar, nego bas kad moramo… Uzmemo par stvari i to  je to. Koliko para toliko muzike.
I dalje drzimo dijetu, samo sada nismo vise ni na vodi i hlebu. Presli smo na vazdusnu. Kazu da je to sada hit kod nas, pa da i mi budemo u trendu.
Uh, bas sam te udavi0, necu vise.
Ajd, pisacu ti uskoro opet…