…s ledja.
Danas sam skinuo ogroman teret s mojih krhkih leđanca. 
Moram da se zahvalim velikom broju twitteraša koji su imali strpljenje kada god mi je bila potrebna pomoć. Izdvojio bih Marinu Đorđević iz Beograda poznatiju kao @Makilele. Uz njene instrukcije i linkove sa tutorijalima uradio sam sve što mi je bilo potrebno a u rekordnom roku od skoro dva meseca unazad. Ako ima nekoga da nisam smorio, radi se o programu za statistiku i analizu SPSS.
Danas sam pre podne proveo na Tehnickom fakultetu u Boru sa asistentom Đorđem Nikolićem. Uz par objašnjenja i odličnim programom, kompletan moj trud je zaokružen u jednu celinu i ovih dana kamen koji nosim par godina, spustiću na zemlju, zameniti ga osmehom, opuštenim ponašanjem, letom, zasluženim odmorom….A početkom septembra, umesto reči, slike i video prilozi vrištace umesto mene !!!
Biću opširniji tada, a sada MORAM da se zahvalim ovim divnim mladim ljudima. RESPECT !!!
Objavljeno: 24. 06. 2010. u 21:25
Svrstano u: Moje pricice, Sve nesto lepo..., Tu sam... | 3 komentara
Tags: Deda, Dedini drugari, Sve nesto lepo..., Tehnicki fakultet Bor
25.06.2010 u 13:06
Tako je lepo i prija da se pročita ovakav post i zahvalnica!
))
Čestitke Deko, i još puno uspeha
Taj SPSS sam nešto čeprkala sa kemi studentima pre 6-7 godina i bio mi smaranje
Što god nema sliku ili zvuk , ja begam :I
Svaka čast !
25.06.2010 u 14:58
Konačno!
Već si nam jako nedostajao!!!
25.06.2010 u 18:59
Sva sreca pa nije potrefio palac