Istina o zagađenju i zdravlju u Boru: Šta kažu činjenice, a šta su urbani mitovi?

Grad Bor godinama nosi epitet jednog od najvećih industrijskih i rudarskih centara u ovom delu Evrope. Međutim, uz status rudarskog giganta, u javnosti se decenijama talože i brojni stereotipi. Kad god se u medijima ili svakodnevnom razgovoru spomene Bor, neminovno se potegnu priče o ekološkoj katastrofi, neizbežnim malignim oboljenjima i drastično skraćenom životu njegovih stanovnika.

Tvrdnje poput „Bor je prvi u Srbiji po broju obolelih od kancera“ ili „Ljudi u Boru žive 10 godina kraće nego u ostatku Srbije“ postale su opšte mesto u razgovorima širom zemlje. Ali, da li su ove tvrdnje zaista tačne ili predstavljaju plod neproverenih informacija i senzacionalizma?

Da bismo došli do istine, moramo ukrstiti zvanične zdravstvene podatke, rezultate monitoringa kvaliteta vazduha i nalaze nezavisnih stručnih organizacija.

Mitovi naspram statistike: Šta kažu zvanični podaci?

Kada se analiziraju podaci zvaničnih zdravstvenih ustanova — prvenstveno Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Republičkog zavoda za statistiku (RZS) — dobija se slika koja se značajno razlikuje od uobičajenih narativa.

1. Da li je Bor na prvom mestu u Srbiji po obolevanju od kancera?

Odgovor je: Ne.

Prema podacima nacionalnog Registra za rak, Bor i Borski okrug se ne nalaze na vrhu liste po stopama incidencije (broju novoobolelih) i mortaliteta od malignih tumora. Godinama unazad, najviše stope obolevanja od svih vrsta karcinoma u Srbiji kontinuirano se beleže na severu zemlje — u opštinama Zapadnobačkog, Severnobačkog i Severnobanatskog okruga, kao i u pojedinim delovima Šumadije i Podunavlja.

Maligne bolesti u strukturi ukupnog mortaliteta u Borskom okrugu učestvuju sa oko 20% do 23%, što u potpunosti odgovara nacionalnom proseku Republike Srbije (oko 21%). Dakle, tvrdnja da je Bor lider po broju obolelih od kancera jednostavno nije tačna.

2. Da li je životni vek u Boru kraći za 10 godina u odnosu na Srbiju?

Odgovor je: Ne.

Podatak o skraćenju životnog veka za čitavu deceniju predstavlja potpunu dezinformaciju. Očekivano trajanje života u Srbiji iznosi oko 76 godina (približno 73,7 godina za muškarce i 78,3 godine za žene). Razlike u prosečnom životnom veku između različitih okruga u Srbiji kreću se u rasponu od 1,5 do najviše 3 godine. Stanovnici Borskog okruga imaju očekivano trajanje života koje se kreće u neposrednoj blizini republičkog proseka.

Kakva je zaista struktura obolevanja i smrtnosti u Boru?

Iako zvanična statistika demantuje ekstremne tvrdnje, to ne znači da industrijsko zagađenje nema uticaja na zdravlje. Struktura mortaliteta u Borskom okrugu otkriva tačne tačke gde se uticaj okruženja primeti.

Uzrok smrti	Republika Srbija (%)	Borski okrug (%)	Specifičnost i opaska
Kardiovaskularne bolesti	~50%	~50%	Primarni uzrok smrti u celoj zemlji i u Boru
Maligni tumori (Neoplazme)	~21%	~22%	U okviru proseka; u Boru izraženiji udeo plućnih maligniteta
Bolesti disajnih organa	~6%	~8%	Blago povišeno usled HOBP-a, astme i aerozagađenja
Ostali uzroci	~23%	~20%	Dijabetes, povrede, bolesti digestivnog trakta

Kao što je vidljivo, vodeći uzroci smrtnosti u Boru prate opšti nacionalni trend — kardiovaskularna oboljenja čine polovinu svih smrtnih slučajeva. Međutim, ključna specifičnost Borskog okruga ogleda se u respiratornom sistemu:

• Postoji blago povišena stopa obolevanja od Hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) i astme (oko 8% u odnosu na 6% na nivou države).
• Unutar grupe malignih oboljenja, uočava se veći udeo karcinoma pluća i bronha, što stručnjaci dovode u direktnu vezu sa kombinacijom visoke stope pušenja i dugotrajnog uticaja specifičnog aerozagađenja.

Zagađenje vazduha u Boru: Između sumpora i arsena

Da bismo razumeli zdravstveni profil grada, moramo sagledati parametre zagađenja koji su specifični za rudarsko-metaluršku sredinu.

Koji su ključni polutanti?

1. Sumpor-dioksid (): Nastaje prženjem sulfitnih ruda bakra. Reaguje sa vlagom u disajnim putevima stvarajući kiselinu koja izaziva bronhospazam (grčenje bronhija), oštećuje trepljasti epitel i slabi prirodno čišćenje pluća. Zahvaljujući novim tehnološkim postrojenjima u topionici, ekstremne satne koncentracije  drastično su smanjene u odnosu na ranije decenije.
2. Suspendovane čestice ( i ): Prašina nastaje iz procesa miniranja, drobljenja rude, transporta i sa površinskih kopova i jalovišta, ali i iz gradskih ložišta i saobraćaja.
3. Arsen () u  česticama: Arsen predstavlja najkritičniji parametar zagađenja u Boru. Radi se o teškom metalu koji je Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikovala u Grupu 1 (dokazani kancerogen za ljude). Inorganski arsen izaziva oksidativni stres i ometa rad enzima koji popravljaju oštećenja na molekulu DNK, čime povećava rizik od malignih transformacija.

Sinergija zagađivača

Najveći rizik nastaje kada se ovi polutanti udruže:  oštećuje prvu liniju odbrane disajnih puteva, dok sitne  čestice unose arsen duboko u plućne alveole, stvara se sinergistički efekat koji višestruko opterećuje plućno tkivo.

Razlika između domaćih zakona i preporuka SZO

Često se u javnim raspravama nameće pitanje: „Ako Bor zadovoljava domaće zakonske norme, da li to znači da je vazduh potpuno bezbedan?“

Ovo nas dovodi do razlike između zakonskih normi i zdravstvenih smernica:

• Zakonske granične vrednosti u Srbiji (zasnovane na starijim direktivama EU) predstavljaju pravni kompromis između zaštite zdravlja, tehnološke izvodljivosti i ekonomskih mogućnosti.
• Smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2021. godine predstavljaju isključivo zdravstveno zasnovane preporuke koje definišu nivoe pri kojima su rizici po zdravlje svedeni na minimum.

Polutant	Period proseka	Zakonska granica u RS	Smernica SZO (2021)	Koliko je SZO stroža?
PM 2,5	Godišnji prosek	25 ng/m3	5 ng/m3	5 puta stroža
PM 10	Godišnji prosek	40 ng/m3	15 ng/m3	2,7 puta stroža
Arsen (As)	Godišnji prosek	6 ng/m3 (ciljna)	Bezbedna doza ne postoji	Fokus na potpunu redukciju

Izveštaji nezavisnih organizacija, poput RERI-ja (Regulatorna i ekološka inicijativa), ukazuju da bi po aršinima SZO-a najveći deo Srbije (uključujući Beograd, Niš, Valjevo, Smederevo i Bor) bio klasifikovan kao područje sa prekomerno zagađenim vazduhom. RERI takođe podseća na zvanične procene iz državnog Programa zaštite vazduha, prema kojima zagađenje česticama u Srbiji uzrokuje oko 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva godišnje na nivou cele zemlje.

Ipak, RERI u svojim analizama jasno potvrdjuje: zagađenje u Boru je specifično i ozbiljno zbog arsena i , ali zvanični podaci ne potvrđuju mitove o najvišoj stopi raka ili masovnom skraćenju života.

Kako se prati stanje i šta se preduzima?

Kvalitet vazduha u Boru prati se kroz dvostruku mrežu mernih stanica:

1. Državna mreža (SEPA): Automatske stanice na lokacijama Gradski park, Brezonik, Institut i Krivelj objavljuju podatke u realnom vremenu.
2. Lokalna mreža i inspekcijski nadzor (IRM Bor): Merne tačke poput Jugopetrola, Slatine i Oštrelja prate imisije na obodu industrijske zone i u pravcu dominantnih vetrova.

Dugoročne i kratkoročne mere predviđene lokalnim akcionim planovima obuhvataju:

• Tehnološku rekonstrukciju topionice: Ugradnju sistema za odsumporavanje i sekundarnih vrećastih filtera za hvatanje prašine bogate arsenom.
• Rudarsku sanaciju: Biorekultivaciju i pošumljavanje jalovišta, vlaženje internih puteva i stabilizaciju otvorenih površina radi sprečavanja raznošenja prašine vetrom.
• Komunalne mere: Širenje mreže daljinskog grejanja kako bi se eliminisala individualna ložišta na ugalj i mazut.

Zaključak: Kako odgovorno govoriti o Boru?

Kada sledeći put čujete tvrdnju da je Bor “na prvom mestu po obolelima od kancera” ili da se u njemu “živi 10 godina kraće”, pravi odgovor leži u činjenicama, a ne u krajnostima.

1. Bor nije epidemiološki izuzetak po ukupnom broju obolelih od raka niti po dužini života — parametri su u granicama proseka Republike Srbije i znatno bolji nego u pojedinim opštinama Vojvodine.
2. Zagađenje jeste stvaran zdravstveni izazov — uticaj arsena i  manifestuje se kroz povećan rizik od respiratornih oboljenja i specifičnih tumora pluća, što zahteva stalan inspekcijski nadzor i ulaganja u ekologiju.
3. Preuveličavanje škodi samim građanima Bora — stigmatizacija grada kroz urbane mitove ne pomaže rešavanju ekoloških problema, već stvara neopravdanu paniku i lošu sliku o zajednici koja zaslužuje i čist vazduh i istinito informisanje.

Bor nije grad-slučaj kakvim ga predstavljaju senzacionalistički naslovi, ali jeste sredina koja zahteva doslednu primenu ekoloških standarda i odgovorno izveštavanje zasnovano na nauci i podacima.

Prema zvaničnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) i nalazima iz Godišnjih izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, kvalitet vazduha se zvanično razvrstava u dve osnovne kategorije:

• Kategorija I (Čist ili neznatno zagađen vazduh): gde nisu prekoračene granične vrednosti ni za jednu zagađujuću materiju.
• Kategorija III (Prekomerno zagađen vazduh): gde su zabeležena prekoračenja graničnih i tolerantnih vrednosti (najčešće usled prekoračenja dnevnih/godišnjih koncentracija suspendovanih čestica  i , kao i specifičnih polutanata poput  ili arsena).

Ispod je pregled 20 gradova i opština u Srbiji u kojima se zvanično i najčešće uočava prekomerno zagađenje vazduha (Kategorija III), sa prikazom primarnih uzroka i dominantnih polutanata prema mernim stanicama državne i lokalne mreže.

Pregled 20 gradova i opština u Srbiji sa prekomerno zagađenim vazduhom

Red. br.	Grad / Opština	Primarni polutanti	Dominantni izvori zagađenja
1.	Valjevo	PM 10, PM 2,5	Individualna ložišta, kotlarnice na ugalj/drva, kotlinska konfiguracija terena
2.	Novi Pazar	PM 10, PM 2,5	Specifičan geografski položaj (kotlina), individualna ložišta, gust saobraćaj
3.	Užice	PM 10, PM 2,5	Kotlinski reljef, individualna ložišta, temperaturna inverzija zimi
4.	Niš	PM 10, PM 2,5	Veliki broj individualnih ložišta, saobraćajna opterećenost, kotlinski položaj
5.	Smederevo	PM 10, PM 2,5, Taložne materije	Teška industrija (čeličana), luka, saobraćaj i individualna ložišta
6.	Kosjerić	PM 10, PM 2,5	Industrijska delatnost (cementara), ložišta, nepovoljna kotlinska mikroklima
7.	Bor	Arsen (As) u PM 10, PM 2,5, SO2	Rudarsko-metalurški kompleks (topionica, površinski kopovi, jalovišta)
8.	Kragujevac	PM 10, PM 2,5	Gradske toplane, individualna ložišta, intenzivan gradski saobraćaj
9.	Kraljevo	PM 10, PM 2,5	Individualna ložišta, kotlarnice, saobraćajna čvorišta u rečnoj dolini
10.	Beograd (opštine Stari grad, Novi Beograd, Rakovica, Obrenovac)	PM 10, PM 2,5	Velika gustina saobraćaja, individualna ložišta, blizina termoelektrana
11.	Pančevo	PM 10, PM 2,5	Industrijska zona (petrohemija, rafinerija), blizina Beograda, saobraćaj
12.	Subotica	PM 10, PM 2,5	Individualna ložišta, otvoreni poljoprivredni tereni (prašina), saobraćaj
13.	Novi Sad	PM 10, PM 2,5	Saobraćajno opterećenje, grejna sezona, građevinski radovi i komunalni izvori
14.	Leskovac	PM 10, PM 2,5	Individualna ložišta u kotlinama, spaljivanje žetvenih ostataka, saobraćaj
15.	Zaječar	PM 10, PM 2,5	Individualna ložišta na fosilna goriva, lokalne kotlarnice, nepovoljno provetravanje
16.	Pirot	PM 10, PM 2,5	Individualna ložišta u kotlini, geografske i meteorološke barijere
17.	Kruševac	PM 10, PM 2,5	Industrijske zone, individualna ložišta, saobraćaj
18.	Paraćin	PM 10, PM 2,5	Industrijski objekti, blizina autoputa (saobraćaj), lokalna ložišta
19.	Vranje	PM 10, PM 2,5	Individualna ložišta na čvrsta goriva, kotlinski položaj
20.	Kikinda	PM 10, PM 2,5	Domaćinstva i ložišta, specifični mikro-čestični uticaji i prašina u ravnici

Gornja tabela pokazuje primer 20 gradova u Srbiji ali ne i redosled po zagadjenosti. AKo bi se gledao redosled, grad Bor je na nekom 13-tom do 15-tom mestu po zagadjenju u zavisnosti od godišnjih vremenskih i ostalih uslova i pored činjenice da se u Boru meri i SO2 i Arsen (As), za razliku od drugih gradova.

Ključni zaključci iz zvaničnih izveštaja

1. Dominacija  i  čestica: U više od 80% gradova sa liste prekomerno zagađenje zabeleženo je prvenstveno zbog broja dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti od  za  čestice (koji po zakonu ne sme biti veći od 35 dni u godini). U gradovima poput Valjeva, Novog Pazara ili Užica taj broj dana često prelazi 100 do 130 dana godišnje.
2. Razlika u uzrocima (Lokalna ložišta vs. Industrija):
   • U većini gradova (Valjevo, Užice, Novi Pazar, Niš, Leskovac) glavni uzrok zimskog zagađenja česticama su individualna ložišta na ugalj i sirovo drvo u kombinaciji sa kotlinskim reljefom.
   • U industrijskim centrima poput Bora i Smedereva, pored čestica, ključni specifični parametar čine industrijske emisije (teški metali poput arsena u Boru ili taložne materije i gvožđe u Smederevu).
3. Sezonski karakter: Sa izuzetkom industrijskih zona gde zagađenje može trajati tokom cele godine, u većini pomenutih opština prekomerno zagađenje vazduha je primarno sezonskog karaktera i usko vezano za grejnu sezonu (od oktobra do aprila).

Zvanični podaci nadležnih zdravstvenih i statističkih institucija nedvosmisleno pokazuju da su tvrdnje o Boru kao „prvom gradu po broju obolelih od kancera“ i o „životnom veku kraćem za 10 godina“ činstveno neutemeljene dezinformacije. Po ukupnoj stopi obolevanja od malignih bolesti i prosečnom trajanju života, Bor se nalazi u okvirima republičkog proseka.

Stvarni zdravstveni rizik u Boru ne leži u dramatičnim urbanim mitovima, već u konkretnim i merljivim faktorima zagađenja — prvenstveno prisustvu arsena u  česticama i povremenim skokovima , koji doprinose blago povišenoj stopi respiratornih oboljenja i karcinoma pluća.

Konačno, borba za zdravlje i čist vazduh u Boru ne vodi se senzacionalizmom i preuveličavanjem, već doslednim primenom ekoloških standarda, tehnološkom modernizacijom i izveštavanjem zasnovanim na tačnim i proverljivim podacima.

Evo detaljnog i taksativno navedenog pregleda svih zvaničnih i relevantnih izvora iz kojih su preuzeti stvarni podaci korišćeni u prethodnim analizama i poređenjima:

1. Izvori za podatke o kanceru i uzrocima mortaliteta

• Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“
  • Publikacija: Incidencija i mortalitet od raka u Centralnoj Srbiji (Godišnji izveštaji Registra za rak).
    • Korišćeni podaci: Stope obolevanja (incidencija) i umiranja (mortalitet) od malignih tumora po okruzima; potvrda da Vojvodina (Zapadnobački, Severnobački, Severnobanatski okrug) beleži najviše stope maligniteta, dok je Borski okrug na nivou republičkog proseka (~20–23%).
  • Publikacija: Zdravstveno stanje stanovništva Srbije (Godišnji zdravstveno-statistički letopis).
    • Korišćeni podaci: Udeo vodećih uzroka smrti u Srbiji i po okruzima (kardiovaskularne bolesti ~50%, neoplazme ~21%, respiratorne bolesti ~6–8%).
  • Analiza: Procena uticaja zagađenja vazduha na zdravlje stanovništva u industrijskim centrima.
    • Korišćeni podaci: Podaci o blago povišenoj učestalosti hroničnih opstruktivnih bolesti pluća (HOBP) i karcinoma pluća u sredinama sa povećanim aerozagađenjem.

2. Izvori za podatke o očekivanom trajanju života i demografiji

• Republički zavod za statistiku (RZS)
  • Publikacija: Demografski bilten (Godišnja izdanja: Procene stanovništva i demografski pokazatelji).
    • Korišćeni podaci: Očekivano trajanje života pri rođenju na nivou Republike Srbije (~76 godina ukupno; ~73,7 za muškarce i ~78,3 za žene), kao i rasponi varijacija prosečnog životnog veka po regionima i okruzima (raspon od 1,5 do 3 godine odstupanja), čime se demantuje tvrdnja o skraćenju za 10 godina.

3. Izvori za podatke o zagađenju vazduha i mernim stanicama

• Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA)
  • Publikacija: Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji.
    • Korišćeni podaci: Kategorizacija gradova po zagađenosti (Kategorija I i III), lista 20 gradova sa prekomernim zagađenjem česticama  i , izmerene koncentracije  i arsena () na mernim stanicama Gradski park i Brezonik u Boru.
  • Portal za monitoring u realnom vremenu (SEPA):
    • Korišćeni podaci: Lokacije automatskih mernih stanica u Boru (Gradski park, Brezonik, Institut, Krivelj).
• Vlada Republike Srbije
  • Dokument: Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Sl. glasnik RS“, br. 11/2010, 75/2010 i 63/2013).
    • Korišćeni podaci: Zakonski normativi u RS (:  dnevno /  satno; :  godišnje; Arsen:  godišnja ciljna vrednost).
  • Dokument: Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom.
    • Korišćeni podaci: Zvanična procena o oko 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva godišnje u Srbiji usled zagađenja česticama .

4. Izvori nezavisnih organizacija i međunarodnih tela

• RERI (Regulatorna i ekološka inicijativa / Renewables and Environmental Regulatory Institute)
  • Izveštaji i pravne analize: Plan kvaliteta vazduha u Boru – analiza sprovođenja i javnih politika, Analiza primene Programa zaštite vazduha u RS.
    • Korišćeni podaci: Nalazi o prekomernim godišnjim koncentracijama arsena u Boru, poređenje domaćih merenja sa standardima SZO, podaci o prevremenoj smrtnosti i pravne obaveze lokalnih samouprava.
• Svetska zdravstvena organizacija (SZO / WHO)
  • Dokument: WHO Global Air Quality Guidelines (2021 update).
    • Korišćeni podaci: Preporučene zdravstvene smernice (:  godišnje /  dnevno; :  godišnje; :  dnevno).
• Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC / WHO)
  • Monografija: IARC Monographs on the Identification of Carcinogenic Hazards to Humans (Group 1: Arsenic and inorganic arsenic compounds).
    • Korišćeni podaci: Dokazan mehanizam genotoksičnosti, kancerogenosti i uticaja inorganskog arsena na pojavu karcinoma pluća.

5. Lokalni planovi i tehnički dokumenti grada Bora

• Skupština grada Bora
  • Dokumenti: Plan kvaliteta vazduha za grad Bor i Kratkoročni akcioni plan za smanjenje zagađenja vazduha u gradu Boru.
    • Korišćeni podaci: Konkretne operativne i dugoročne mere (prilagođavanje obima rada topionice, reagovanje na prag obaveštavanja od  za , biorekultivacija jalovišta, širenje toplovodne mreže).
• Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor (IRM Bor)
  • Izveštaji: Mesečni i godišnji izveštaji o ispitivanju kvaliteta vazduha na teritoriji opštine Bor.
    • Korišćeni podaci: Podaci sa lokalnih mernih tačaka (Jugopetrol, Slatina, Oštrelj).