Fokus ne treba biti na donošenju odluke, već na vrednost koju ta odluka donosi!
‘’Bio jednom jedan stari farmer koji je čuvao stoku. Jednog dana njegov konj je pobegao. Kada su čuli te vesti, njegovi susedi su odmah dotrčali. ,,Kakav maler”- rekli su pokazujući saosećanje. ,,Moguće”, odgovorio je farmer.
Sledećeg jutra konj se vratio, vodeći sa sobom još tri divlja konja. ,,Pa ovo je fenomenalno”- uzviknule su komšije. ,,Moguće”, odgovorio je starac.
Kada je sutradan njegov sin pokušao da jaše jednog od divljih konja, konj ga je zbacio i slomio je nogu. Susedi su ponovo došli da pokažu saosećanje ,,Kakva nesreća” – rekoše. ,,Moguće”, odgovorio je farmer.
Dan kasnije, vojnici su došli u selo da prikupe mlade ljude za vojsku. Videvši da je noga njegovog sina slomljena, nisu ga odveli. Susedi su čestitali farmeru na tome kako su stvari dobro ispale. ,,Moguće”, reče farmer.’’
Vrlo često tek nakon određenog vremena možemo zaključiti da li su određene okolnosti, situacije pa I odluke bile dobre za nas.
Skoro je nemoguće pokušavati da taj zaključak donesemo u trenutku donošenja odluke.
- fotka preuzeta sa neta, nasumično, ne znam izvor…
Fokus ne treba biti na donošenju odluke, već na vrednost koju ta odluka donosi!
Bitno je donositi ih, kakav će ishod biti ne možemo da znamo, ali ono što možemo, jeste da se ništa nikada ne bi promenilo da nismo donosili odluke. Bolje i pogrešiti nego stajati u mestu od straha. Tako zasigurno ne idemo nikuda.
Ljudi koji često donose odluke, ponekad i pogreše, što je razumljivo. ALi ljudi koji to retko rade, mnogo više greše, upravo zbog svoje nesigurnosti…
Baš tako, treba se upuštati i ići napred, pa i kada pogrešite nešto ćete iz toga naučiti, mislim da sve ima i svoje dobre i loše strane, pa tako i greške. Samo iz svega izvucite pouku.