Prvo se čuo onaj jezivi zvuk udarca, a sekundu kasnije još dva tupa – telo koje pada na vreli asfvalt.
Krici prolaznika i onda potpuni muk. Neprirodna tišina.
Te godine kad sam imao nezgodu, kao i mnogo prethodnih, planirao sam dosta da putujem i nekako mi pade na pamet da uradim lično životno osiguranje, za „ne daj Bože.“
Trebalo mi je malo vremena da shvatim da se to desilo meni, da ležim na sred raskrsnice, slomljen i da ne mogu da ustanem i sklonim se na trotoar.
Odmah sam pokušao da pomerim trup, ruke i nogu koja mi nije bila zarobljena ispod motora. Kad sam video da se pomeraju, preplavio me talas sreće, jer prva misao mi je bila da ću ostatak života provesti u kolicima, ili u krevetu, kao biljka. Stigla je hitna pomoć, a onda slede bolnica, bezbrojna snimanja, pregledi, opercija i na kraju terapije, lečenje i opravak koji je trajao godinu dana. Pet meseci mi je samo trebalo da stanem na noge.
A zašto sad ovo pišem?
Zato što sam uvek bio pažljiv i savestan vozač. Godišnje prelazim 40 000 kilometara i dešava se da budem umoran. Ali kad osetim da više ne mogu, stanem, izađem iz auta, prošetam, ili odspavam tu gde me san zatekne. Jednom, čak i na 18 km od moje kuće. Bio sam toliko umoran, da mi nije palo na pamet da pozovem nekog da dođe po mene, totalna blokada. Nikad sebi nisam dozvolio da pomislim: „Izdržaću, stižem za 15 minuta.“ Ali, kako to obično biva, ne možete da znate ko vam ide u susret. Ni jednu situaciju koje su mi se u saobraćaju dešavale, nisam ja prouzrokovao, a dešavaju se skoro svakodnevno.
Te godine kad sam imao nezgodu, kao i mnogo prethodnih, planirao sam dosta da putujem i nekako mi pade na pamet da uradim lično životno osiguranje, za „ne daj Bože.“
I tako se raspitam, pregledam ponude i odlučim da uzmem životno osiguranje na 20 godina. Odbijem da zaključim osiguranje od povreda, razmišljajući da mi ne treba, jer sam osiguran u firmi.
Ali, naravno, Marfi nikad ne spava i desilo se da moja škola te godine nije obnovila polisu.
Nije to njihova greška, moja je. To je moja obaveza, o tome ja treba da razmišljam unapred, kao kad sam osiguravao svoje roditelje, stan, decu.
Trebalo je da, uz životno osiguranje, kupim i polisu koja bi mi finansijski mnogo značila da tih godinu dana odsustva s’ posla, godinu dana svakodnevne borbe sa lekarima i birokratijom učini mojoj porodici daleko bezbolnijom.
U jednom razgovoru sa decom, na njihovo pitanje šta bi se desilo da sam nastradao, u šali kažem: „Mama bi naplatila osiguranje, isplatila kredite i vodila bi vas na put oko sveta.“ Kad me tad žena nije ubila, nikad neće, jer samo ona zna kroz kakav smo pakao prošli tokom lečenja.
Sada, posle svega, moram da kažem da sam kupio polisu koju mi je agent lepo još tada nudio. Ali dok je sve ok, čovek razmišlja kako mu je to nepotreban trošak, pored gomile redovnih računa i ovakvih plata kakve jesu.
Moje se mišljenje promenilo. Ukalkulisao sam sve vrlo prosto, tako što sam smanjio neke druge troškove.
Ako vam se čini nemogućim, nije. Svi, na dnevnom nivou, izdvajamo novac za stvari koje nisu neophodne, a ovim budućnost činimo ipak malo sigurnijom.
Mnogi ljudi ne žele da razmišljaju o polisama, da „ne izmalerišu sebi,“ smatraju da su to samo reklamni trikovi agenata čiji je jedini cilj dobra zarada, razmišljaju koliko je godina potrebno da im se uloženi novac vrati…
A vreme leti kao ludo. Ja sada na to gledam kao na jedan vid štednje, samo po povoljnijim uslovima od onih koje nudi banka. Jer, realno, kad biste rešili da odvojite 50 evra kao štedni ulog i kolika je kamata? Ako malo prostudirate ponude, videćete da polisom osiguranja spajate dve korisne stvari. Da pokrijete ono „ne daj Bože“ i zavidnu sumu na računu kroz određeni period na koji se odlučite.
Sad mi je lako da zbijam šale na svoj račun, ali tada, kada mi je bilo najpotrebnije, nije mi baš bilo smešno. Banje, bolnice, terapije… Da sam bio osiguran od povreda, o računima ne bih ni razmišljao. Da nisam bio životno osiguran, moja porodica bi bila u još većem problemu.
Umesto cigareta, taksija, sedamnaestog para cipela, uplatite sebi godišnje osiguranje. Biće i za jedno i za drugo.
I sam sam stalno tražio opravdanja, lamentriao nad svojim primanjima i rashodima, kukao. A sad vidim da mogu.
Znate li da, u razvijenim zemljama, ljudi platu primaju u brutu i samostalno plaćaju polise osiguranja za sve živo i da im je to lična obaveza o kojoj ne razmišljaju, to se podrazumeva. Podrazumeva se da imaju UVEK, ali uvek životno osiguranje. Kod nas poslodavac plaća osiguranje, a onda mi opet odemo kod privatnog lekara, jer nam zakazuju tri mesaca unapred, a za to vreme možemo još sto puta da se razbolimo i izlečimo, može svašta da se desi.
Ako nemate svest o značaju osiguranja, evo vam moj primer.
Planiram da produžim osiguranje i kad mi istekne ovo koje sada imam, da dodam još neke stavke i da pripremam svoj budžet za to. Nekoliko polisa sam već unovčio, jer su istekle i moram priznati da su mi ti novci legli ko budali šamar. Ono što sam godinama uplaćivao, vratilo mi se sa dividendama osiguravajućeg društva, sa lepim kamatama i uvećano tačno onoliko koliko je pisalo na dan sklapanja ugovora.
Moj novac, moja sigurnost!
Radujem se životu i planiram ga do stote, uz prijatelje, životno osiguranje, #ljubav, muziku i sve nešto lepo…
Ne slazem se. Zivotna osiguranja sluze da im danas dajete realnu vrednost jedne mesecne stanarine, ili potpunih mesecnih troskova racuna recimo, a da vam za 20 godina (ili 40u godinu zadnju ratu) vrate nesto sto je uvecano za dobit, koja je mozda 5-7%. Inflacijom pojedeno, diskutabilno je sta ce taj novac znaciti kada se bude primila zadnja rata 2057. Uzmimo za primer da je pre 40 godina bila 1977-a, i sta je znacilo 10, 100 i 1000 maraka tada, a sta znaci 5, 50 i 500 evra danas. Da uprostim – zamislite da ste pre 20 godina, 1997-e, davali 10 maraka, sto je bilo cca 8ina vase plate i za sta ste mogli da kupite cudo, danas bi ste imali ratu od 6-7e mesecno s kojom mozete da se slikate. A tek za 20 godina, kada vam budu isplatili poslednju ratu. A tek da ne spominjem da zivimo na trusnom podrucju i da smo mi u tih 40 godina imali x ratova, hiperinflaciju, revoluciju, tranziciju itd i da realno niko ne zna sta nam sutra donosi.
To dodatno zdravstveno osiguranje koje oni obecavaju u tu cenu deluje ok, doduse, ali nisam siguran koliko je to zaista tako. Voleo bih da cujem iskustva ljudi koji jesu/nisu uzeli premiju za slucajeve tih bolesti koje oni nabrajaju u ugovoru.
Smatram da je životno osiguranje odlična stvar. Uplaćujem već 8 godina, a ugovor mi je na 30 godina. Tada bi trebalo da dobijem ono što sam uložio, ali duplirano. Recimo ako im daš 10.000 eur, po isteku ugovora dobiješ 20.000 eur. Naravno, u slučaju ranijeg raskida ugovora dobija se i manje para, ali u svakom slučaju se isplati. I obezbeđen si u slučaju mnogih bolesti ili telesnih povreda.
Mi smo osigurani i deci uplaćujemo ono stipendijsko osiguranje do 18. godine. Kad sam racunala ispalo je otprilike ovako: 30 dana u mesecu prosečno 200 dinara za paklu cigareta dnevno, to je ukupno 6000!!!!!! DECI PLAĆAMO PO 1000 DINARA MESEČNO. To je 10 pakli mesečno manje (2*5 jer imam dva deteta i plaćam po 1000 dinara). Ako za to ima mora i za ovo. TAČKA! Sve sam rekla.
Za 15 godina uplaćivanja i ulaganja oko 1800-1900 evra moje dete će imati oko 4500 evra koje ćemo moći da podignemo odmah ili mesečno zavisi kako mi bude ćunulo u tom momentu.
Što se mene tiče biće bar za džeparac kroz deo srednje i dela faksa ako ga upiše ili neku školarinu ili za auto kao poklon za 18ti sve je jedno dal ću iskoristiti pametno ili ću se bahatiti. Sad od januara ove godine je još bolja fora pakla cigareta je u proseku 250 dinara znači je***e 4 pakle ako neko ko puši ne može da smanji 2-3 cigare dnevno da odvoji za to ili ovi koji ne puše to je taksi 4 puta mesecno u dva pravca. Pa i nek mi vrate tih 1800 uloženih briga me bar ću imati odjednom toliki keš u rukama. Sebi uplaćujem do 65te godine jer u ovakvoj državi izgleda nikada neću stići do penzije. Tako da će biti neke bilo kakve crkavice ako ništa drugo ono bar za crne dane da me deca sahrane sa tim parama a ne da daju svoje.
Vlado sta odgovoriti coveku koji umesto imena pise “ne”? Radim u osiguranju 6 godina, te mu mogu dati X primera o isplatama i koristima zivotnog osiguranja. I sama sam pocela raditi u osiguranju kad su me zivotne situacije navele na razmisljanje koliko mi je u tim trenucima bilo u stvari potrebno osiguranje, a nisam ga imala. Volela bih da mi se gospodin javi, pa da uz kafu na primer pojasnimo stvari. Osiguranje ne treba gledati kroz to koliko cemo profitirati (mada ko to zeli postoji i orocenje para kroz osiguranje), nego kao nesto sto predstavlja visestruku finansijsku zastitu i pomoc kako nama tako i porodici, kada je dovedeno u pitanje ono najdragocenije -zivot i zdravlje!!!!
Vlado sta odgovoriti coveku koji umesto imena pise “ne”? Radim u osiguranju 6 godina, te mu mogu dati X primera o isplatama i koristima zivotnog osiguranja. I sama sam pocela raditi u osiguranju kad su me zivotne situacije navele na razmisljanje koliko mi je u tim trenucima bilo u stvari potrebno osiguranje, a nisam ga imala. Volela bih da mi se gospodin javi, pa da uz kafu na primer pojasnimo stvari. Osiguranje ne treba gledati kroz to koliko cemo profitirati (mada ko to zeli postoji i orocenje para kroz osiguranje), nego kao nesto sto predstavlja visestruku finansijsku zastitu i pomoc kako nama tako i porodici, kada je dovedeno u pitanje ono najdragocenije -zivot i zdravlje!!!!
Pozdrav Snezana,
zao mi je sto tek sad vidim vas post.
zasto da se vidimo? Evo, objasnite mi javno, taman ce svi biti upuceni. Recimo da sam spreman da dajem 100e mesecno narednih 20 godina. Sta dobijam za to? Interesuje me dobit nakon 20 godina (sigurna dobit na koju mogu da racunam), te koje su dodatne pogodnosti uracunate u cenu (dodatna zdravstvena osiguranja i sl). Dakle, konkretna suma po isteku ugovora bi mi znacila kao informacija.
Srdacan pozdrav
Evo odgovora gospodine “ne”. Mislim da necete biti zadovoljni, ali ajde. Insistiram na vidjenju jer konacnu cifru mogu dati tek kad utanacimo i konacna pokrica . Nije ista cifra ako zelimo samo ulaganje-stednju za starost, ili cemo ukljuciti zastitu od jedne od navedenih 20 teskih bolesti ili cemo pak uzeti osiguranje za trostruku sigurnost porodice u slucaju onog najgoreg. Druga bitna cinjenica je i starosna dob osiguranika, Dakle, po istom programu veca je cifra za nekog ko ima 20 od onog sto ima 50. Dobijate puno gospodine, jer ste prvom uplatom od tih 100e obezbedili porodicu sa celom osiguranom sumom u slucaju da se desi neko od osiguranih slucajeva, a da ste tih 100e na primer stavili u banku ili fijoku porodica bi tada imala samo tih 100e, a ne kao sto rekoh celu osiguranu sumu.
Sto se tice dobiti, odgovoricu Vam pitanjem. Da li vi znate pri pokretanju bilo kog posla kolika ce Vam biti dobit, da li cete biti u plusu, minusu ili na pozitivnoj nuli? Dobit je u osiguranju ocekivana , ali ne i zagarantovana.
Ovo je moj odgovor gospodine, ako zelite i zivotno osiguranje kao zastitu sebe samog i Vase porodice. Ako Vas samo interesuje dobit, onda je sva ova prica uzaludna. Tada se okrecemo klasicnom orocenju novca kroz osiguranje. E , tu Vam mogu dati tacnu cifru, koja moze biti samo veca ukoliko je nase poslovanje bolje bilo u naredno peridu od predvidjenog, a nikako ne i manja, ili pak mozda ulaganje u investicione fondove????
Nadam se da Vam je sada jasno zasto insistiram na vidjenju i zasto Vam agent ne moze tek tako olako reci konacnu cifru.
Draga Snezana,
za koje osiguranje radite i u kom gradu?
Aleksandra, radim za Generali Osiguranje u Boru
Mozete me kontaktirati preko Vladimira Stankovica – DedaBor, ili me potraziti u filijali
Da se razumemo.Ne kupujete Vi oaiguranje.NE.Osigutavajuca kuca kupuje rizik od vas.Mozda se nista ne desi u toku osiguranja,a sta ako se desi?Vi ste na primer uplatili tri rate i to u iznosu od 300 evra.A osigurali ste se na 15000 evra.Da,to je taj rizik osigutavajuce kuce.Isplatice vam 15000 evra bez obzira na iznos koji ste vi uplatili.Bitno ke sta ste uvovorili i koja pokrica imate.To je sigurnost vas i vase porodice,jer ako ste odgovorni tako razmisljate.Srdacan pozdrav svima.