Šta ima novo kod nas, kako živimo, šta radimo

Rekoh ti prošli put da ne valja smarati čestim pismima. Preskočih datum, celu godinu.

Sve mislim da ćeš otvoriti nalog na Twitteru, ali tebe nema i nema. Odolevaš izazovu. Frka je kada prodje kriza, ona prva, kada ne obišeš nalog nego nastaviš da pratiš, da tvitkaš pa udješ u period kada si toliko navučen da nemaš vremena za najosnovnije stvari. Pratiš sve i ajd da nešto u toku dana i često i po noći propustiš.

U medjuvremenu se svi preselili na Twitter, dosadile im slike na Fejsu, pa sve mudruju i pametuju, tražeći nartovaniji i najfejovaniji tvit ikada. U toj potrazi toliko toga lepog propustimo da nam ni komunikacija više nije kao što je bila.

Čak sam pomislio da ćeš dati nekoj agenciji svoj nalog ali si uporan i ne oglašavaš se. Ako, pored silnih obaveza, potpuno te razumem.

Skoro me tvoja žena pitala šta ima novo kod nas, kako živimo, šta radimo?

Kod nas nema ništa novo. Svetska kriza bila i ostavila tragove a kod nas još nije ni stigla. Mi imamo našu krizu koju niko živ neće da prizna da je imamo. Lažemo sami sebe, izmišljamo glupe afere i skrećemo pažnju sa bitnih stvari kojekakvim žutim skandalima. Paparaca koliko ti volja. Danas su i deca u mogučnosti da mobilnim slikaju ili snime pa kasnije okaće na YouTube.  Ko je odakle izašao, gde je otišao,sa kim se našao, razgovarao, šta je radio, kroz koje svetlo na semaforu je prošao, kakve gaće je obukao i bla, bla truć.

A one bitne i glavne stvari idu iza margine.

Bili izbori kod nas i desilo se čudo. Više nisu oni na vlasti,sada su oni na vlasti. Ako me pitaš za razliku, nema nekih bitnijih promena, osim kod onih što svaki put promene karticu i ponovo se nadju na nekom zgodnom mestu. Dobro, razlika je i u nazivima i u koalicijama. Da ne grešim dušu. Ima starih imena, a ima i novih.

Ove nove iznenadilo posle dvaje’s godina mogučnost da nose odgovornost pa se našli u čudu. Imaju mnogo prijatelja ali nemaju dovoljno za raspored pa ovim nekim starim nude ruku prijateljstva.

Neki kažu da je sve nerealno i da neće potrajati. Neki drugi pak kažu da će trajati duže nego predhodnici što su bili u ljubavi.

Treći kažu da su svi u ljubavi samo da je problem kako ljubav raspodeliti na ravne časti. Četvrti kažu da prvi, drugi i treći nemaju pojma i da su oni ti koji će učiniti da ljubav bude vidljiva kada oni dobiju mogučnost da je dele. Peti su zaćutali.

Živimo mnogo bolje nego ranije. Ima se, može se. Još više smo zaduženi, ali stručnjaci tvrde da imamo još mesta i da nismo u problemu. Mada, sve teže vraćamo dugove, a mnogi su i odustali od te rabote. Došlo neko pomodarsto, kupuju se neka seoska domačinstva, daleko van grada i prave se neke male komune u kojima uglavnom žive ljudi istih razmišljanja, sa minimumom interesa. Kao, smoreni su velikim gradom i stresom, preteškim poslovima, pa ajd u prirodu, ima uvek za pojesti.

Živi se super. Kafići i nočni klubovi su puni danju i noću. Voze se odlična kola, par godina stara. Garderoba je super.

Iskreno, ne zna se ko je lepši, da li devojke, da li momci. Baš se puno računa vodi o izgledu, frizuri, garderobi. Ponašanje je uvek IN. Kako bi i bilo kod nas?. Obavezno neobavezni fazoni i kontriranje su iza nas, tek po prigradskim naseljima ima još tih likova sa crvenim naočalama.

Devojke obavezno presaviju ruku u laktu, bilo da nose mobilini ili tašnu u koju može ladno da stane kompletan invetar budvanske plaže.

A dečaci nema šanse da sednu u neki od kafića ukoliko istovremeno ne mogu da parkiraju svoj uglancani auto do samog stola.

Odakle im te skupocene torbe i automobili, to nemaju pojma ni njihovi roditelji. Ali zato one starije komšinke sve znaju, i sve vide. Nisu ne neke stvari promenile kod nas i neće. Veliki brat je odavno učinio transparentnost u pravom smislu te reči.

Šta radimo?

Što bi rekli stari: šta radimo, to i patimo.

Radi ko šta stigne. Znam da je kod tebe u tom trulom zapadu glavni fazon da se radi nešto privatno.

E, kod nas je i dalje najlepše u javnom, tj, državnom sektoru. Većina nas tu radimo!

Kako šta radimo? Pa radimo!!! Svako od nas ima neko zanimanje. Idemo redovno na posao. Imamo klime, aparate za hladnu vodu, redovne pauze, službeni telefon. Imamo sve što nam je potrebno da normalno radimo. Eto šta radimo.

Pa mi da ne radimo, kako bi penzioneri u Srbiji živeli, tj. šta bi primali. Od nas se odbija za njih. Mi radimo kako bi sutra imali i mi penzije.

Eto, da ne dužim više. Em sam preskočio datum, me celu godinu.

Čujemo su uskoro, imam još neke lepe vesti.

ps. obavezno da se priključiš na Twitter, pod hitno!!!

 –slika preuzeta sa Novosti.rs