Trudnoca i porodjaj

Reading Time: 4 minutes

Nisam imao nameru da se vracam sa planete Mars, ali me je trudnoca, tj. termin za porodjaj naterao da dodjem kuci i porodim se ovde .
Lepo sam otisao u normalnom stanju , a evo me vracam se trudan, tj. u nenormalnom stanju, sto bi zene rekle: u drugom stanju.
Ono sto je prednost na Marsu kad ste trudni je da ne osecate nikakve poteskoce u odrzavanju trudnoce, da s lakocom nosite i sve vam je lepo.
Malo me plasi ovaj povratak na Zemlju, a jos vise ova nasa porodilista. Jos nisam odlucio gde cu da se poradjam, ali mislim da je mozda najbolje u mom rodnom gradu. Tu poznajem sve doktore i babice i mislim da necu imati problem u komunikaciji, a i ovi moji sto zeljno ocekuju prinovu, nece morati da se cimaju po gradu, sve je na dohvat ruke.
Uostalom, sta ima da se plasim, nije me bilo strah kad sam se trudio da zatrudnim…
Moram da priznam da je bilo lepo… Sto je bilo lepo, samo tako. Bilo je toliko lepo, da lepse nije moglo da bude. Vrlo dobro, odlicno, dobro, vrlo dobro, ma odlicno !!!
A mogu misliti kako je bilo mojima kad su se trudili oko mene! Ono vreme ludo, sa nekoliko praznika zaredom: prvo 29.11, pa 02.12. pa pripreme za jedan Bozic, Novu godinu pa sve do kineske Nove godine. Osecam da su bili toliko ubijeni od alkohola da nisu ni bili svesni sta su radili, a kao rezultat tog truda: evo mene, ludog i trudnog!
Za razliku od njih, ja sam odavno resio da kad budem pravio bebe, to bude poseban trenutak, na posebnom mestu, sa posebnim zeljama i na prvom mestu – sa posebnom osobom.
Mozda vama ovo zvuci cudno, ali kod mene u porodici, ja sam taj koji je rodio decu, ja sam taj koji ih godinama laze, sve dok ne shvate da je tata malo lud i da ono sto je pricao nema veze sa pravom istinom. Na rode nikad nisu ni pomislili, na posiljke preko poste jos manje. Jedina prava prica je ova… Ako mogu njih da lazem, mogu i vas!
Jedino sto je istina u svemu je ono sto sam malopre napisao: da je nalepse kod beba kada se bebe prave. Sve ostalo je lepo, ali ne kao pravljenje!!!
A istina je i da je sa decom jako tesko prvih 38 godina, dok se malo ne osamostale, posle je nesto lakse.
Uh, izvinite, upravo mi krece prevoz za planetu Zemlju, javljam se kasnije, kad stignem.
O ishodu sa porodjaja javljam cim pre!
Nadam se samo da nece biti komplikacija kao kad sam se ja radjao. Zamislite samo koliko je meni bilo lepo u stomaku! Uopste mi nije padalo na pamet da izadjem, pa su doktori morali da me vade kroz stomak i celog zivota sam se smejao kad me neko otera u picku materinu. Oni mene tamo, a ja se smejem ko lud na brasno, sto njih jos vise iznervira pa me posalju u sto pickih materina! Ocu ja, nije da necu, al kako kad nisam ni dosao odande? Kazem im: Lako je vama, vi ste bili, znate kako da se vratite! Ocu i ja, evo, majke mi! Pogledajte mi prste na rukama, nisam ni jedan prekrstio…
Evo me na porodjaju!
Pripremila me babica, kaze samo da radim ono sto mi kaze i da ne gubim snagu na gluposti. Ok, necu da cupam radijatore iz zidova, necu da se derem kao magarac, necu nikoga da maltretiram, necu da budem nemiran, slusacu babicu, majke mi. Al, kako kad mi bolovi krecu sve ucestalije, a mene panika uhvatila? Kako da slusam babicu kad ni sebe ne cujem, a vicem, sve pacijente iz bolnice sam podigo na noge. Toliko sam glasan da su neki promenili mesto boravka i otisli sto dalje od porodilista, naravno ko je mogao to sebi da priusti, ovi ostali kupili one rudarske slusalice, pa kad im javili da sam ja na redu za porodjaj, stavili ono na usi i pokusavaju da kuliraju. Al dzaba im, kao laksi zemljotres, sve se trese i pomera kad se ja poradjam!
Cekajte, samo da izgorim jednu, bas je napeto.
Evo me opet, nastavljam da se poradjam.
Usao sam u salu, sve je spremno. Zvali su, osim dezurnog doktora i ekipu anesteziologa za svaki slucaj, kao i jos nekoliko doktora, a tu su i stazisti, majke im ga, ceo fakultet. Rekli im da je ovo jedinstven slucaj: poradja se Deda! Stali likovi u krug kao da igra bela mecka, a ne da sam dosao na porodjaj. Vidim i jednog kretena sa kamerom! Ovo nece na dobro da izadje, mislim u sebi, a vicem jos glasnije. Oni stavljaju slusalice, pripremili se ljudi. Pojedinci masu rukama, a sestre im stavljaju one gumene rukavice sto pucaju onako bezveze kad se puste…
Dali mi nesto za smirenje, babica me drzi za ruku, a drugu mi vezali da ne popije neko klasican nokaut, zao mi babice, nju necu, njoj sam dao 50 evra pre nego sto sam usao …
Ono za smirenje ne deluje, vidim jednog sa bejzbol palicom, mislim kako mu pogledom lomim sve koske i onu bejzbolku, ali to je sve.
Prilazi jedna lepa sestra i daje mi neku injekciju, polako tonem u neki san, kosmaran, ali ipak san. Grci mi se lice( to mi pokazali na snimku kasnije ), stezu mi se pesnice, a zatim polako iscezava svaki napor mojih misica, prepustam se kolegijumu eksperata da me srede.

Eto zasto sada nosim jednodelni kupaci. Isekli me skroz na skroz, doktoru se omakla ruka, pa me posle sili nekih dva sata. Beba dobro, ja dobro, sve je ok, stisala se bura, stali zemljotresi, sve se vratilo u normalu.
A moja lepa bebica lezi pored mene, nahranile je babice Bebelakom. Povremeno dodje jedna starija pa pokusava da me izmuze, tek da krene mleko iz mojih grudi. Boli brate, al trpim. Kad sam mogao da se porodim, mogu valda i ovo da izdrzim.
Vec dolazili svi moji da me obidju, divili se mojoj hrabrosti i lepoti moje bebe. Svi doneli po dve kutije cigareta, ali mi ovi ne daju da palim. Kazu, Deda, jedi narandze i ne seri sa tim cigarama. Ok, postujem. Doneli mi ovi moji i neke pljeskavice, al me hvata kiselina i gorusica kad pomislim na njih. Namerno sam iskljucio telefon, da me ne smaraju, fora, kao baterija mi se ispraznila, a ne mogu da se savijam do uticnice. Kad nikog nema, ukljucim tek da ostavim koju poruku na Twiteru, to je sve…
Dobro sam, sve je dobro proslo, izasao sam i spremam se za povratak na Mars.
Imam mleka, beba lepo sisa, napreduje, dohranjujemo je plazmom… Doduse, ima malo grceve u stomacicu, ali i to svakim danom sve manje.
Obezbedio sam pampers pelene na vreme, pre poskupljenja, a sve ostalo je tu od prosle bebe… Iskusan sam ja, he, he.
Ako vas interesuju jos neki sitni detalji, slobodno pitajte.
Mrzi me vise da lupam, umorio sam se od porodjaja i sve me boli. Odoh da popijem jedno ladno pivo i izgorim koju. Rekli mi da je skrob dobar za kvalitet i kvantitet mleka, inace ja ne bih…

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

9 Comments:

  1. Cestitam, postao si majka 😀

  2. Svaka čast Deda. Ponosim se što te poznajem, bio si hrabar i jak. Javi se kad stigneš na Mars, da nam pričaš kako su dočekali tebe i tvoju bebu. Verujem da će i vatromet da naprave. 😀

  3. Cestitam ponosnoj majci :)))))))))))))) Ja sam ovaj tvoj post procitao pre vise od mesec dana lol. Moj newsgator registruje i vase draftove pa ih ja preko njega procitam :))))

  4. Zelena vrata
    Hvala, hvala, blagodarim !

    Carolija
    Vatromet je mala stvar kako su me docekali na Marsu. Evo, jos traje festa. Vratio se Deda sa bebom, radosti nikad kraja,lol…

    Zmajcek
    Hvala
    Znam da si ga procitao, a iz nekih meni znanih razloga sam ga odmah tad i povukao u draft da malo saceka. Evo ga sada…

  5. Sto se lepo nisi poradjao kod kuce. Kad je sve nenormalno i to da bude.
    Ajd nek ti je sa srecom 😀

  6. Ček, bre deda i jesi li ti stvarno marskovac ili si se samo kamuflirao -zbog porođaja. 😆

    Eto i marsovci više nisu marsovci- nego naši ljudi.

  7. Mahlat
    Fala ti. Kako da izaberem kad sam i ja nenormalan, vidis i sama? 🙂

    Borsky
    Naravno da sam marsovac. Zeleni, pa jos trudan i jos svaste nesto lepo… E sad, meni lepo, mozda nekom nije? Mars je otvoren za sve ludake poput mene… 🙂 🙂 🙂

  8. Dolazim
    čim mi poprave raketlu ….

  9. Pingback: Dnevni vodič kroz blogosferu #pratiblogere Broj 6. | Džepna Venera blog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *