Brend srpskog trzista

Reading Time: 1 minutes

Interesantna slika : Uzicke gedore !

DEDABOR

Ako ste mislili da je ovo Brend Srbije i srpskog trzista, varate se.

Najveci i najbolji brend Srbije su ljudi. Ljudski resurs N1.

Malo sam ljut, po ko zna koji put.

Elem: Afrodita, Sarah, Elektrokuhinja, BasSeLakoPamti i jos puno nasih ljudi na radu van Srbije.

Znaci, njima Srbija kao i mnogima koji su ovde ne daje nista, a tamo neki im daju nesto? Nasi ljudi , nas brend zavredjuje paznju velikih svetskih kompanija , a nasa lepa Srbija nema uslova za njih i jos mnoge pametne ljude .

Informacija koja je dolila ulje na vatru ( a desava mi se s vremena na vreme) , je  ta: da mladi gospodin Nebojsa aka Enijac ima otvorene ponude za posao tamo negde, ali ne i ovde.

O zemljo Srbijo, sta to radis? Rasipas najbolji brend koji imas/imamo ! I stalno tako ! Dokle?

Pa zar nema dovoljno dobre kompanije na srpskom trzistu koja moze Enijacu i njemu slicnim mladim genijalcima da pruzi isto sto i neka komapnija tamo u svetu???

Po ko zna koji put sam ogorcen !!!

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

14 Comments:

  1. Deda, pa mi smo poznati po tome da svoje najbolje ljude prvo proglasimo za ludake, onda ih proteramo, a kad nešto postignu u svetu, mi se busamo u grudi i vičemo “to je naš čovek!”. I to nikad neće da prestane.

    A problem za sebe je to što su ti bez partijske knjižice mnoga vrata zatvorena.

  2. Haha, ma imam ja i ovde ponude za posao 😀 ali one tamo negde su egzoticnije, nije samo do Srbije i do nas je malo… Jbg tudje dvoriste je zelenije…

    Veci problem je sto u Beogradu konkretno ljudi nisu u stanju da plate onoliko koliko ti vredish i to je mislim glavni razlog odlaska na stranu, kako neko reche kod mene na blogu ‘besh ti tu platu gde ne mozes da odvojis sebi mesechno neshto u budjelar 😀

  3. Tuga. Sramota. Ocaj.
    I ne vidi se kraj….shit.

  4. Deda daj se razveseli jer evo ja necu da odem u Dezelu da radim,ostajem dosledan svome ognjistu:P Obice mi se to o glavu jednog dana ja to vec znam.

  5. Ja cu papagajke 😉

  6. Moje mišljenje o tome vrlo dobro znaš…

  7. TO LAVE!

  8. …stvarno poludim tako s vremena na vreme…
    Ni busilica mi ne pomzaze, a kamoli papagajke… 8) 8)

  9. E, Deda, Deda. Kad sam studirala. na godini je bila koleginica Biljana. Najbolji student te, ali i jedno 10-tak godina unazad. Uz fakultet je naučila nekoliko stranih jezika, pisala radove, objavljivala na stručnim sastancima itd. praksu je svaki put obavljala u inostranstvu. Između ostalog u Finskoj, na kardiohirurgiji. Naravno i magistarski je upisan…. Kad je diplomirala u maju te godine dok su predavanja još trajala do juna, završila staž i pokušala da konkuriše za posao…NIKO NIJE HTEO DA JE PRIMI! Godinu dana je bila bez posla. Čuveni i jako hvaljeni Prof.Radovanović-kardiohirurg iz Kamenice je i pored preporuke cenjenog kolege iz Finske OTERAO i odbio na vrlo neprijatan način. U svakoj sreći ima i nesreće, jer se jedan od Prof. sa Fakulteta založio za nju, da nastavi dalje usavršavanje u Americi. Bez njenog znanja, je posla svu njenu dokumentaciju ličnom prijatelju u Čikago. Videli Amerikancu, budućeg odličnog stručnjaka i rekli:Super šaljite je, ali neka Vlada Jugoslavije(tada smo još bili Juga) uplati njoj stipedniju. Elem, devojka je bila iz obične radničke porodice, bez veza, para i političke pozadine. Vlada odbije njenu molbu, ali Amerikanci kažu: pa dobro, onda ćemo joj mi platiti. Nama trebaju takvi stručnjaci i vredni ljudi. Otišla je. Završila specijalizaciju iz Kardiologije, doktorat i dalje živi i radi tamo negde u Americi. Posle njenog slučaja i novinskih članaka gde je to bilo objavljeno, shvatili naši da su malo preterali, pa je Ministarstvo za Zdravlje donelo pravilo da 10 najboljih studenata moraju biti primljeni, tamo gde budu raspisani konkursi. Srećom, inače bi osim moje drugarice svi najbolji lekari iz ove zemlje otišli negde daleko. Ne zato što bi to želeli, imali bolje plate i uslove rada, već zato što bi to morali. Naravno, ima dobrih studenata i stručnjaka, koji imaju veze, pa su se zaposlili, ali nažalost ima i onih drugih, koji su završili škole zahvaljujući imenu, dobili posao na isti način, ubrzo i rukovodeće mesta, a onda nam je krenulo ➡ Sve dok su ti ljudi i dalje tu i dok se ne promeni način određivanja rukovodstva (sada je glavna politička pripadnost) neće nam biti bolje. Sretni su oni koji rade u društvenim firmama, a rukovodstvo je dobro, sa ili bez političke pozadine. Recimo , čula sam da je smenjen direktor Zavoda za HMP Niš. Nekome u politici nije odgovarao, a to što se trudio da unapredi službu, da se ljudi svakodnevo obučavaju…itd.Pa to nije važno. Kako će oni dalje raditi i koliko će biti dora organizacija i stručnost zaposlenih će tek vreme pokazati…Ima takvih primera i u prosveti i drugim oblastima života. :mrgreen:

  10. Emilija
    Navela si samo jedan primer, a i ti , i ja i ostali znamo najmanje jos nekoliko interesantnih.. Pitaj Boga , koliko je onih za koje se nezna, a genijalcu su. Pa i ne mora da su genijalci, tamo neko ih priznaje a ovde dobijaju najvece uvrede…
    Nemam reci da opisem koliko se ponekad naljutim zbog svega ovog…
    Ipak ovi mladi ljudi zele da rade, ali i pride da imaju nesto na kraju meseca, kako bi planirali normalan zivot… 8)

  11. Meni je sve to tako tuzno… Svi ti ljudi koji su otisli. Tj, uzasno je da ne mozes u svojoj zemlji, medj svojima da radis ono za sta si se skolovao. Jer ili radis za kikiriki, ili uopste ne radis.

  12. Elektrokuhinja
    Ovo za kikiriki si u pravu, a ovo drugo je jos tuznije od prvog…

  13. Hvala Deda sto si i mene spomenuo, i da znas da si me rasplakao, a nisam odavno cmizdrila po tom pitanju…
    Godine prolaze, to je najtuznije, a moja domovina propada, nikako da nam krene…
    Srce je moje tamo, ali mi je zao da srce moje dece nece biti tamo, i ma koliko se mi trudili i pravili veze, te naredne generacije odose jos dalje, mi smo otisli i nasi naslednici itd…
    Nije bilo lako,ali ziv covek se na sve navikne.
    Ja sam se jos do pre neku godinu i zanosila da dovrsim studije u Beogradu, ali sam digla ruke, posle onog nemilog dogadjaja i marta meseca…
    Nedam da mi uzmu bas svaki delic nade, ne mogu to da dopustim….

    Zao mi je i vas, jer kako rece elektrokuhinja i vi sa vasim obrazovanjima radite za kikiriki.
    Ti i tvoja Sanja, vaspitavate i obrazujete mlade (Sanja), a plata? A ovde bi od te plate ziveli kao u raju…. e, da ne psujem…. bolje da zavrsim, jer bi mogla u nedogled…

  14. Sarah
    Nisam imao nameru da te rasplacem, evo , veruj mi da mi je zao.
    Za tvoju decu, uz materijalno ima nade da kad tad dodju i vide odakle poticu, a za nasu ovde, tesko da ce videti belog sveta, osim ako ne prodam stan ili slicno…
    Medjutim, nema kukanja, bira svako svoj put.
    I nema psovanja, iako ima mnog razloga za to, i kod tebe i kod mene, bas zato sto si navela samo jednu stvar…
    Idemo dalje, makar nas ovaj internet spaja mnogo vise i mnogo lakse nego ranije, pa je nekako lakse…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *