Bolje biti pijan nego star

Reading Time: 3 minutes

Bolje biti pijan nego star!

Kad je deka bio na gitarijadi...

Toliko puta sam bio na gitarijadi u Zaječaru da bih ladno mogao roman da napišem na tu temu.

Sećam se jedne godine kada je Plavi orkestar svirao drugo veće, ili ne, možda  prvo veće, a Hari Mata Hari prvo? Nebitno ko je prvo veče a ko drugo, znam da sam bio toliko umoran i da sam se uspavao na sred sale dok je Plavi orkestar svirao Suadu i ostale hitiće.

Preskakali me, gazili, uzeli svu kintu iz dzepova, polivali me raznim alkoholima i na kraju, kada sam se probudio u neko doba noći, nisam znao da li sam došao ili pošao, da li sam pijan ili samo mlad, upiškan ili mokar od ko zna čega.

I to je bila moja nočna mora posle koje dugo nisam išao, više zbog blama nego zbog bilo čega. Moja sreća što tada nije bilo digitalnih foto aparata i mobilnih pa me niko nije ovekovečio u onakvom stanju…

Na svakoj gitarijadi na kojoj sam bio,  bilo mi je prelepo.Družio sam se sa ljudima iz tada cele Jugoslavije i okruženja, a neka od tih prijateljstva od par sati ili par dana ostala su i dan danas.

Klinac sam bio i nisam imao položeno za auto, ali me to nije sprečavalo da krenem pešaka tridesetak kilometara, znajuči da  će me uvek neko povesti sa sobom. Bacim prst jedne ruke i uvek neko stane, takvo vreme bilo. Nekada odmah a nekada prodje i po nekoliko sati. U svakom slučaju, do Zaječara i nazad nikada busom. Išao sam sa društvom vozom, ali je to bilo ludilo o kojem ne bih da pišem i prisečam se šta su sve budale znale da urade…

Samo da znate, da Bog čuva budale. Znam ovo iz iskustva.

Svaka gitarijada za mene je bila Woodstock u pravom smislu te reči. Imao sam neku vhs kasetu sa koncertom, tačnije sa  par muzičkih numera čuvenog  Woodstock-a i sa društvom do beskonačnosti  smo vrteli i stalno pritiksali Repet dugme.

Često smo išli na probe nekih borskih rock grupa i tamo zamišljali da smo na velikom koncertu, a kada bi došlo vreme, par meseci pred Gitarijadu, planirali smo mnoge detalje od kojih kasnije nije bilo ništa. Ta planiranja su bila prejaki deo našeg odrastanja i sticanja prvih menadzerskih iskustava. Kako se organizovati i kako stopirati kada nas ima više od desetak blentonja? Kako ne crći od gladi u par dana a da isplaniramo pare za sve što nam je potrebno ( cigarete i sokove(alkohol), ostalo je nebinto)? Kako izgledati šmekerski i pre i posle podne i usred najjače svirke, šta obući i koje marame poneti za glavu, koje ogrlice i narukvice, koje detalje imati kod sebe a da nam ne smetaju u toku dana? Kako prići devojci u sred koncerta kada te ništa ne čuje? 😛

Kada sad razmišljam o pitanjima koja su nas tada morila, shvatam koliko smo bili srećni i neopterečeni drugim dešavanjima.

Gitarijada je menjala organizatore. Mnogi su pokušavali da je komercijalizuju, ali ona to nikada nije bila i uvek je nešto falilo za glamur koji poseduju drugi muzički dogadjaji. Žao mi je zbog svih onih nabedjenih faca koji su nipodoštavali Zaječar i Istočnu Srbiju, samim tim i Gitarijadu koja ove godine po 46.ti put otvara svoja vrata svima, ali svima koji vole rock&roll. A takvih je bio i ladno bi odbili da dodju i sviraju u revijalnom delu.

Ovo je najstariji muzički dogadjaj u Evropi i treba ga podržati! Na svaki mogući način.

Zamislite kada bi se okupili svi muzičari koji su svirali i pevali na Gitarijadi? Bio bi to fenomenalni koncert veka!!! Garant.

Zamislite kada bi se u Gitarijadu uložilo kao što se ulaže u Guču? Da li ste nekada čuli da je neki ministar iz Vlade Srbije bio na Gitarijadi?

Gitarijada ostaje entuzijastima i ljudima koji vole dobre svirke. Ostaje nekim mladim ljudima koji će doživeti delić svega onoga što smo moji prijatelji i ja doživljavali tokom mnogih godina ranije. Ostaje mladim i neafirmisaim bendovima koji traže svoju šansu i čekaju svoj red da snime prvi album i dobiju svojih pet minuta.

Gitarijada je centar sveta u sred Zaječara par dana u godini.

Volim Gitarijadu, volim taj zvuk i uvek mu se iznova radujem.

Proverite o čemu pričam, dodjite i doživite tu pozitvinu atmosferu koju ćete godinama nositi sa sobom posle Gitarijade!

Ljubav, muzika i sve nešto lepo…

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

2 Comments:

  1. Nikada nisam bio na Gitarijadi, a ne mogu da kažem da nisam želeo.
    Naravno… bilo je tu i sujete i kurčenja tipa… Ja iz Novog Sada da idem i u Zaječar na neku svirku… (Ven aj voz jang)!!!
    Za nas Vojvođane je inače Istočna Srbija dosta neistražen predeo… priznajem!
    Kasnije je nedostajalo vremena…. ma lažem… uvek je to bila volja.
    A u međuvremenu sam počeo da prihvatam razne tipove muzike, pa došao i do toga da mi čak ni Novi Fosili više ne smetaju… Mislim… neću ići na koncert, ali neću ni prebaciti stanicu kada ih čujem, što sam pre radio… (Kad sam bio mlad)!!!
    I sad sa 48 eto žalim što se nikada nisam uputio u Zaječar, jer sam mnoge godine u najavi video sjajne bendove koji će svirati (i svirali su) i napraviti pravi Rok hepening, a ja ost’o kod kuće.
    A sada, sve nešto mislim… mator sam ja za tu zajebanciju… a znam da je i to izgovor….
    Dok jednom ne sednem u auto i pravac… Kazablanka (Zaječar).

    A Guča?!
    Trubače nikada nisam voleo (uticaj ravnice valjda), uvek sam ih upoređivao sa nekim teškim metalcima koji prave nesnosnu buku i izbegavao u širokom luku.
    Kada bih mogao da se nekako teleportujem na 15 minuta do Guče, razgledam na brzinu vašar i vratm se… možda i bih….
    Ali da namenski idem tamo i provedem par dana… Pa… uz određenu (dobru) novčanu nadoknadu… možda… Kupim sira stavim u uši i milina.

    Da, zaista…. nikada niko od guzonja nije bio u Zaječaru…
    Pa dobro… Srbija je ovo brale!

    Pozdrav,
    Sindža

  2. Fala Deda sto pises o Gitarijadi. Ajde da i Zajecarci imaju neku vajdu od tvog bavljenja blogom.
    Otkako odjutros procitah post, mantram okolo sta mi sve prolazi kroz glavu. Mogao bih da pricam ceo dan o tome sta je bilo, medjutim, diskusije na blogovima su mrtve, post mi se ne pise a ne bih ovde da ego-tripujem romanolikim komentarima.
    Ko je za prasnjavu avanturu nek’ trkne do Za pa nek’ sam vidi sta je i kako je to danas.
    Inace, politicara na Gitarijadi ima taman kol’ko i u ostalim sferama zivota. Kad pogledas koja ekipa ide u Gucu, ko podrzava Exit i ka cemu to polako ide, zapitas se ko bi i zasto i mogao da dodje u Za? Uostalom nije ih bilo ni na Woodstocku, pa sta?
    Nek’ oni rade svoje tamo gde treba a r’n’r ce svoje poruke slati sa svojih bina. Ne valja to mesati.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *