Mile Prca

Mile Prca
“Mile Prca” je bio nadimak coveka koji ga nije dobio jer je bio veliki zavodnik, nego zato sto je voleo da se sali na svaciji racun i neretko pretera u tome. Njegovim dosetkama su se smejali svi sem onih koji su na neki nacin bili prevareni.
Nadimak se nikada nije odvajao od imana i nikada se nije pisao malim slovima. Tako je bilo, a sada se pripoveda.
Mile Prca je bio legenda i svi u gradu su ga poznavali. .
Kao i mnogi koji vole da zbijaju sale sa drugima, ni Mile Prca nije voleo kad njega neko prevari. Strasno se ljutio, iako je retko ko umeo da napravi smicalicu poput njegovih.
Pokusacu da se setim jedne price koju sam prethodno proverio na nekoliko mesta, kad je Mile Prca bio zrtva dogadjaja. Jedan od ucesnika bio je i moj tata.
Iako ova prica nije planski smisljena kao osveta Miletu Prci, kasnije je posluzila mnogima da se dobro nasmeju i odvale ga od zajebavanja.
Vracali se Mile Prca i moj cale sa intervencije iz obliznjeg sela, kad nadomak grada, po sred ulice, lezi neki covek. Oni stanu i izadju da pogledaju sta je. Covek mrtav lezi po sred srede. Mile tu pocne da psuje i da se nervira, pa sve tera mog caleta da ponovo pogleda ovog sto lezi, iako se i sam par puta uverio da doticni ne dise, ne pomera se, ne kuca mu srce, ma skroz mrtav. Nacisto.
Spakuju oni njega u kola i pravo u hitnu, gde su tada radili. Hitna u sastavu bolnice, lekara koliko ti volja. Okretali ga, obrtali, utvrdili da je covek mrtav, pa rekli Miletu Prci i mom caletu da ga prenesu u kapelu koja je bila preko puta.
Prebace ga oni, kad odjednom pocne da pada kisa ko na takmicenju, nenormalno.
Sta ce, ostanu u kapeli sa onim mrtvakom, Mile Prca ode do prozora da gleda kad ce kisa da prestane, a moj cale sedi na suprotnoj strani i pusi. Cute oni tako, Mile Prca gleda kroz prozor, kad u jednom trenutku, ustaje mrtvak, okrece se prema mom caletu i rukom pokazuje da mu da jednu cigaretu. On se zaledi od straha i uspe samo da pokaze rukom na Mileta Prcu.  
Ovaj polako krene do prozora, lagano prstom kucne Mileta Prcu po ramenu i upita ga: “Druze, imas jednu cigaretu?”
Tu se Mile okrene, pogleda ovog, do sad, mrtvaka i pade u nesvest.
Moj cale skoci, pritrca Miletu Prci i zamoli ovog treceg da mu pomogne da ga stave na nosila, pa trkom u hitnu sluzbu. Tamo lekari povratise Mileta Prcu koji je morao da uzme nedelju dana bolavanja, jer nije mogao da se sabere, a ovaj sto je bio mrtav, postade mu prijatelj sa kojim je kasnije cesto bio bitke za kafanskim stolom.
Posle tog dogadjaja, Mile Prca se smirio i nije tako cesto smisljao sale drugima, a prica se sirila, menjala, dobijala razne oblike, zavisno od pripovedaca. Ova verzija je najbliza istini, potekla od mog caleta.
Jednostavno, morao sam da je pribelezim, jer mi se cini da je nema u pisanoj formi.