Molim za jedan osmeh

Reading Time: 2 minutes

Molim za jedan osmeh, ali iskren i od srca.

Sutra je novi dan !

Zadnjih desetak dana bilo je i previse uzbudjenja, a sa danasnjim, nadam se da ce se sve vratiti u normalu i da ce Dede biti onaj stari , nasmejani, pun optimizma …

Danima sedim , gledam u blog, gledam druge, ali nista ne vidim. Gledam kroz njih , gledam negde daleko. Mozda bi mi Sidarta pomogao da je tu pored mene??? Mozda bi mi Petrarka pomogao nekom prelepom ljubavnom pesmom? Mozda bi mi slike svakodnevnice mogle biti od koristi kada bi bile mnogo vise svetlije, ovako , gledam , tama, crnilo a ne sivilo…

Gledam a ne vidim nista. I tako danima.

Ne usudjujem se da ostavim komentar kod drugih, jos vise kod sebe. Kada i skupim dovoljno zelje i ( mozda ) hrabrosti, moji tragovi su bledi… Nemaju onu prepoznatljivu dozu optimizma, nisu protkani virtuelnim  osmehom…

Moji postovi vise ne postoje. Nema ih, tek iskrice ponekog video klipa ili slike koji vise ni mene ne zasmejavaju…

Kada iskreno i samokriticno pisem ove redove, mogu misliti koliko je dobrote u svima vama koji citate sve ovo i ne zelite da budete iskreni? Hvala vam, divni ste !

Jos te mogu pesmom kupiti, lukavo i slatkorecivo. I sve cu ti obecati…Od straha da ne potonem…

Kako? Kako da budem slatkoreciv? Sta to mogu obecati? Ne znam….

Vrtim se u krug, prelazim sa jedne teme na drugu, sa jednog posta na drugi. I dalje ne vidim nista, a vi?

Godina je prosla kao jedan tren. Svakog dana mislio sam na nesto lepo, toliko lepo da  osmeh na lice uvek izmami…Sjaj plavih ociju i tople reci , slika koja je uvek tu, uvek sa puno svetlosti koja kao vodilja pokazuje na pravi put. Put kojim se lakse ide, bez prepreka i stranputica…

Trebalo bi da svako od nas ima nekoga ko ce mu pokazati gde je taj put kojim se sigurno stize. Da bi smo ga imali pored sebe, moramo imati dovoljno ljubavi  da je podelimo sa drugima, sa voljenima…

Imam je, verujem u sebe , verujem da je imam dovoljno da je istinski podelim sa meni dragim osobama. Verujem da svako od vas ima makar malo ljubavi koju ce dati voljenim osobama. Cak i oni za koje mislimo da su bezosecajni, imaju je i mogu je deliti…

Na meni/vama/njima je izbor??? Ja sam izabrao ?

Izabrao sam osmeh umesto suze, izabrao sam optimizam umesto gorkih misli, izabrao sam sve nesto lepo…

Ljubav, muzika i sve nesto lepo…

Mozda su moje misli nepovezane, mozda je izbor pesama u ovom postu takodje nepovezan, ali je zato ljubav, muzika i sve neseto lepo, nesto sto je itekako povezano i zato vas molim samo za jedan osmeh, ali iskren i od srca…
Molim za jedan osmeh !!!

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

26 Comments:

  1. 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 Nisu lazni, veruj mi! Ako ti ista znaci, slabo se i ja smejem ovih dana. Sve se nesto silim. Sve nas pritisle neke teskobe. Problema, za izvoz u Evropu, pa nek oni misle sta ce sa njima!

  2. Procitah o plavim ocima, i rasplakah se Deda! Sad sve znam, saosecam sa tobom. Izgubih ih oboje u istom danu! Cetiri smedja, topla oka! 😥

  3. Duda
    Samo mi je osmeh potreban !

  4. Duda
    HVALA TI !!! 😛 😛 😛

  5. Dobri moj dragi Deda raznežio si me. 😀
    Od srca se smejem kad dođem kod tebe u goste. Zračiš optimizmom, pa tako i tvoj blog. Ništa lepše od ljubavi i muzike, a tek kad se doda i sve nešto lepo, ne može se ovde neiskreno smešiti. :mrgreen: I dok ovo pišem osmehujem se. 😆 Drži se, ne daj se.

  6. 😥

    Obećala si jednom u detinjstvu
    da ćeš biti večna,
    otkle god se vraćali da ćemo te zateći,
    kao senku ispred kućne strehe,
    kao kućni prag.

    Nije bilo ni jedne naše plovidbe
    da je nisi, kao ribarske žene,
    presedela na pučini gledajući;
    nije bilo bure ni brodoloma
    da nismo posle njih
    pored neba gledali u tvoje lice.

    Gde god smo se probudili
    bila si u prozoru ti i sunce;
    bila si nam uvek na dohvatu ruke
    kao voda,
    uvek kao vazduh.
    Prisutna i neophodna.

    Obećala si nam da češ biti večna
    kao sve što nas na svetu dočekuje
    i ostaje posle nas.
    I kada si umirala,
    činilo se da se osećaš krivom
    što nas napuštaš.

    D. Maksimovic

  7. Izvini… jednostavno sam morala.

  8. Они би сада више од туге и суза волели да нам виде осмех на лицима. Да су ту. Али нису!

    11 година. Пробам да заборавим, али не иде, увек неко сјебе заборав.

    Весело… са благим али искреним полуосмехом који бежи са лица.

  9. Jedan osmeh za tebe 😀

  10. 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀
    Od srca !!!!!

  11. Osmeh tražiš, osmeh i dobiješ 😀 😀 😀 😆 😆 😆

    Ali plave oči izvuku par suza, ali te suze me opet teraju da se nasmejem…

    Možda sam ja nepovezana, ali sve je to nešto lepo…

  12. Dradi Deko, odavno ti nisam svraćala na blog, a baš danas naletela na ovu priču i umal’ da se rasplačem skroz-naskroz…ALI, imam jedan penicilin za tugu: Kad god mi krene ono ,, Dodje mi tuga što nemam druga…” pogledam i poigram se sa decom oko sebe! Oni su lekoviti svojom iskrenošću . Deca su radost sveta! Nabaci osmeh! 😀

    U potpisu : tvoja drugarica Fiona sa nekih drugih blogovanja.. 😉 .

  13. Deda, jedan veliki osmeh, samo za tebe 😀 😀 😀

  14. Ajde glavu gore i jedan osmeh .

  15. Hvala vam dragi moji prijatelji !
    Trebao mi je iskren osmeh od svih vas. I vi cesto dolazite kako bi se makar malo osvezili i nasmejali mojim i tudjim salama kod mene blog. Znate i sami da niko od nas nije masina i da su osecaju cesto mnogo jaci od nas, da nam nije tesko suzu da pustimo, zato nam je svima osmeh preko potreban.
    I ne samo zbog licnih problema nego i zbog svih nas koji smo ovde u ovom svetu gde je osmeh postao privilegija , nesto sto se tesko otrgnr, otkine od drugih…
    Hvala vam, a ja cu se truditi da ovde uvek bude lepo i da nam svima bude prijatno…
    To zelim sebi, to zelim svima vama koji dolazite kod mene… Zao mi je sto u zadnih par nedelja nisam imao vremena, volje, zelje, osmeha i svega lepog, pa nisam dolazio tako cesto kdo vas, ali nek je zdravlja, bice svega, samo da ostanemo u nekoj normali i naravno sa osmehom na licu.
    Uostalom, sutra je novi dan, posle kise mora Sunce da grane…
    Voli vas Deka !!!

  16. Dragi Deko! Sunce je u tebi !
    Prijatelji su uvek tu kada nas po svaku cenu treba naterati da držimo glavu gore! A osmeh da nam bude stil života!
    I ne treba sutra, sad i odma’!
    S ljubavlju, Fi 🙂

  17. Pravo da ti kazem Deda, nesto se bojim dobrog smeha. Ukapirala sam, kad god se otkinem od smejanja (do upiša), uvek se desi nesto ruzno. Ne meni, da kucnem! Ili cujem da je neko od poznatih stradao u saobracajci, ili neko dobio rak, ili neko umro, ali redovno. Pa me stvarno strah, sve se kocim da se ne smejem, ali mi je baš potrebno! Onako se oslobodim i rasteretim, kao da mi otslo 10 kg ruznih stvari iz mene, smehom. Deda, sigurno ce biti sve bolje i bolje. Datumi nas vezu. Moja mama, bi sada, 22. napunila 76 godina, a nema ih 20, bice u junu. 😕

  18. 😀 😀 😀 zaista od srca ! Svi mi imamo razloga da se ne smejemo zbog neke boli ali ipak te iste osobe zbog kojih smo tuzni najvise bi voleli da nas vide sa osmehom … Glavu gore, osmeh na lice i … prisetite se nekih zajednickih trenutaka gde ste se slatko smejali sa tim osobama kojih nema , ponovo cete se sigurno nasmejati , mozda ce to biti pomesana osecanja placa i smeha ali ce vam biti sigurno lakse. Pisem ovo a i sama sam cesto “na dnu” … ipak skupim hrabrost i nastavim dalje. Sto neko rece deca su najbolji lek. Sutra je novi dan … 😉 Zelim vam svima da vam se bar jedna lepa stvar desi da imate razloga da budete ceo dan nasmejani.

    p.s. Ovo sam bas skoro uradila (Deda obrisi ako smeta )

    http://img21.imageshack.us/img21/2131/igrakadbibio.jpg

  19. Prosao dan, ali evo osmeha i za tebe i za sve 🙂 🙂 🙂

  20. Deda, sasvim slučajno nam se poklopiše i teme i raspoloženja.
    Pošto je mene zasmejala lostićka, ja ti poklanjam njen osmeh, da preneseš dalje.
    (A ona, u poverenju, ima osmeh širok i topao, mogli bi se svi na njemu ogrejati 😆 )
    evo: 😀

  21. Saputalica
    Cutim i radujem se osmesima nasih prijatelja koji su uvek tu kad nam je to potrebno !!!
    Uzvracam 😆 😆 😆

  22. 😉
    kako je lepo i teško imati dušu…

  23. P.S. apropo http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/984/blog-osnove-koliko-cesto-komentarisati-na-svom-blogu/#comment-2901 ja se kod tebe Deda uvek vraćam s nestrpljenjem očekujući tvoj komentar na moj komentar 😳

  24. osmejah i od mene dobijaš . . .
    i moram ti reći da sam se istopila . . .
    svaka čast Dedolino

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *