Ne lomite mi bagrenje, pesma je stara i dobro znana, ali kad su krila u pitanju, onda ja nemam sta vise da trazim… zapitao bi se neko?
I ook je to, ali ja imam krila, spremna su za let.
U najboljim godinama za sve, sa odredjenim iskustvom i znanjem ne samo elementarnih stvari vec i mnogih koje drugi ne znaju.
Ali avaj, uvek postoji to ali, to malo “ali” sto srecu nama kvari.
Kad sam ja u pitanju, to ali je redovno i navikao sam, a utehu nemam osim sto svi imaju manje ili vise isto “ali”… I sad, sta me pa briga za druge, trebao bi se usresrediti na sebe i svoje “ali”, medjutim sam sebi ne dam mira, hocu jos, hocu bolje jos…
Zato , za mene ne postoji manje ili vece “ali” i trudim se svakodnevno da prebrodim sve probleme koji su pred mene stavljeni silom prilika ili jednostavno zato sto postoje i zato sto treba neko da ih resava, a taj neko sam uglavnom JA !
I sada poenta svega: kako da resavam probleme koji su beznacajni, koji su neprimetni, kad su vezani za pojedince kojima je to posao… Najprostije je: pozoves i kazes: Dobar dan, potrebno nam je to i to ! ( tamo nekome kome je to posao da obezbedi jer je to tako normalno)… A neko tamo mi kaze kako toga jednostavno nema i kako je za to neko drugi zaduzen. I onda ja zovem jos sto ljudi a niko nema pojma o cemu se radi. Doduse, nekima je i telefon iskljucen, pa i onaj privatni???
I onda se desi da od najnormalnije ustaljene prakse dodjem u situaciju da imam neresivi OGROMAN problem.
EJ, ljudi, jel mozete to da zamislite??? Teram nekoga da uradi svoj posao!!! Pa da li je to moguce, pitam sebe po milioniti put i opet i iznova ne mogu da verujem samom sebi, a kamoli onome sto dozivljavam u praksi???
Neverovatno, ali istinito.
I onda sedim kao sada i razmisljam kako postoje neki tamo idioti koji mi redovno i svakodnevno seku i lome krila …
Sta drugo?? lome mi krila i ne dozvoljavaju mi da letim ili da se vinem u visine …
Koji su njihovi razlozi za takve stvari? Zasto unistavaju sve oko sebe svojim neradom, svojioj nezainteresovanoscu za osnovne stvari?
Nije mi jasno, ne ide mi u glavu…
Znam samo da imam krila ali da sam onemogucen da letim.
I nisu samo ovi iz mog najblizeg okruzenja u pitanju. Takvi su i svi oni iznad nas, nasi politicari , nase vodje, nase dike…
Njih razumem, samo sto se blizi i taj prvi januar, blizi se Evropa… Makar nasoj deci, ne samo nama … Verujem da ce nasa deca moci da lete kad nama ne daju?
Nas su satrli u geto, odgovara im da smo tu i da nemamo izlaza, da nemamo mogucnosti za bilo sta NORMALNO.
Blizi se trenutak kada ce se i to zavrsiti, samo sto svi mi imamo odredjenu dozu straha od normalnih stvari jer smo godinama uceni, navikavani i primoravani da se borimo za golu egzistenciju a ne da razmisljamo o svetu bez granica…
Kako bilo, ja spremam svoja krila za trenutak kad cu ponovo moci da letim spokojno i niz vetar…Opusteno i kroz beskraj bezbrizno.
I niko nece moci da mi sece krila jer ce takvi biti marginalni , za njih nece biti mesta …
Pretraga
Poslednji komentari
Arhiva
Poslednji postovi
A, bre, Deda, valjda si se do sad suocio sa cinjenicom da svako, ali bas svako vrlo dobro zna da ti prospe ”iz rukava” sta mu nije posao, sta mu nije u opsiu radnog mesta i za sta su drugi zaduzeni. Sta je njegov posao do kraja radnog veka ne sazna.
To ti je malo posledica ovog drustva, malo posledica one vaspitavajuce – zavrsi skolu, zaposli se negde, nista d ane radis, bog da te vidi…
A taj prvi januar veze nema sem ako ne izadjes iz geta. A to je vec poraz.
Nije resenje u prvom januaru vec u danas. Svaki dan.
Mahlat
Jeste danas i to predhodnih 19 godina.
Verujem u sutra, a nadam se da ce svima nama jednog dana da bude sutra.
Ovo juce predugo traje!
Sundjer Bob, Masa, Luka, i ostala deca treba da lete. I njihovi roditelji sa njima ili sami.
Pa ja malo malo pa počnem da mašem krilima k’o poletarac a onda mi svi kažu da sam budala… i tako živim u tom svom budalastom svetu koji kao ne kapiram uz otrežnjavajuće opominjuću – si ti svesna gde živiš i to kao treba d aprihvatim i da gledam svoja posla.
I tako, ovde svako gleda ta svoja posla a kolektivno kukaju.
Poprilično su mi se smučili. Neće da laju al’ neće ni druge da slušaju.
I mnogo vole svoju sudbinu. ”Jebi ga nisam ja birao gde ću da se rodim”. I tako žive u tudjim izborima.
Nedorasla, neobrazovana, neuka, sve NE – neartikulisana masa!
Mislim da u tvom komentaru lezi jedna velika istina. Nije bitno gde si rodjen, nego gde zivis i gde ti je lepo.
E sad, mi mozemo da biramo i da ne zivimo tamo gde smo rodjeni, ali je izbor da zivimo tamo gde nam je lepo.
Ja zivim ovde gde mi je lepo i to je VELIKI razlog zasto do sada nisam otisao sto miliona puta tamo negde gde bi mi bilo jos lepse.
Nemam posebnih prohteva.
ZELIM SAMO OSNOVNO
Da svako od nas radi ono za sta je strucan ili ono sto nam je posao.
Da postujemo svi zakon koji imamo i da imamo odgovornost.
Evo u nacelu par primera sta ja zelim kad sam vec ovde gde jesam.
I da: ne zelim bez leba motike i ostale srpske zajebancije. Nije mi nista tesko osim kad vidim gomilu budala i lezibezovica oko sebe. I ne slusam ih, njihovo kukanje me ne interesuje.
E, pa, Deda, mnogo hoćeš … da svi rade svoj posao, da svi poštuju zakon i da te dalje ne citiram …
Samo ću da citiram Đorđa Balaševića, kad si ga već ti citirao na početku:
“al’ mislim, hej, gde bi bio nam kraj
da svako radi samo ono sto zna”
Eto.
Veliki si optimista kad jos verujes u sutra. Kod nas ce uvek da nadju rupu i u zakonu i u svemu ostalom, i opet ce licni interesi i licni motivi da pokvare sve napore cestitih i vrednih ljudi.
Bebika
Znas, generalno i ja se mnogo razumem u politiku i fudbal, ali nista vise od tebe, ili nekog drugog, pa opet, taj posao prepustamo drugima koji samo to rade.
S vremena na vreme, na blogu pokusavam da budem pamentniji nego sto jesam predlazuci kako resiti probleme u javnim preduzecima, a onda u realu se susretnem sa faktima koji me ubiju tu gde jesam.
I shvatim na kraju da jesam pametniji od mnogih a da sam veca budala od istih jer zaboga svoj posao zelim da radim. Njega, samo njega i na najbolji nacin. Medjutim, ne da mi se od onih koji to ne rade nego su pride i treneri i politicari.
To ume da zaboli i vise nego sto mogu da izdrzim…
Ne pomazu mi stihovi Balasevica, ne pomaze mi dobra i fina muzikica, ali mi mnogo znaci tvoj komentar bas kao i svi koji citaju ovaj i ostale postove.
Medju svima vama postoje ljudi koji razumeju opste potrebe ili nacela. Hvala tebi, hvala i ostalima !!!
ZoricaK
Da nisam optimista odavno bi odlepio sa ovim mojim mozgom i percepcijom “picajzle” u pozitivnom smislu…
Ja ću ti precvikam žicu!
Ne bih da te sekiram, al’ moram da citiram jednu misao koja mi se mnogo sviđa: Ne može pametan toliko da popusti, koliko budala može da zategne. 😉 Možda je vreme da i pametni malo zategnu, gde i koliko mogu…
Deda, ako ti treba pravni savet, javi se. Naravno, pomocicu i na bilo koji drugi nacin, samo reci.
pozdrav dezareo
Pocela ja da se borim, sa jos nekoliko entuzijasta, za deciji festival u nasem gradu, kad krenula defanziva, sta ce ti to, ljudi nemaju “hleb da jedu” i sve tako, blesava si sto to radis, ko ce da ti kaze hvala. Istrajalo nas nekoliko, evo vec treca godina i svi sada hoce da pomognu jer vide sta to njihovoj deci znaci, a i njima. Bilo je tesko, ali je uspelo, nadam se da ce da zivi dugo.
Nema hvala, sta ce mi to, ali kada vidim deciju radost sto u toku godine imaju o cemu da razmisljaju, da planiraju, da se takmice, da ih neko vidi i cuje, eeeee to mi je najveca satisfakcija.
Jos uvek se smeju oni koji nista ne rade, koji nisu ni za to da ti nesto radis, ali osecam da se pokrece cak i u njima nerv za akciju.
Kroz život sam došao do zaključka da ima ljudi kojima je uvek, manje ili više svejedno, ma o čemu se radilo, i onih drugih koji ne žele da provedu vek kao ovce na ispaši, već da zasluže vazduh koji dišu i koji stalno postavljaju pitanja. Ne zato što su blesavo radoznali, već zato što vide da se može bolje i jednostavnije
I to kao da je “zakucano” – nema promene. To smo što nam je dato i takvi treba da budemo.
A cenu ćemo, ako treba, uredno da platimo, ali ćemo bar znati da se ni sebe ni svoje naravi nismo odicali zbog onih drugih “ćutologa”.
Samo ti guraj. Ko nije pošao na put, nigde neće ni da stigne. 🙂
Meni lično u ovom momentu nije toliko bitno ko hoće a ko neče da radi, mada iskrena da budem uvek sam se bunila protiv onih koji su govorili ” NETALASAJ”. Znaš već i sam šta su imali na umu izgovarajući tu rečenicu i kakva sam onda po prirodi bila. Medjutim, par dana iza mene su bili najstrašniji u zadnjih desetak godina. Svo to vreme sam se vraćala na tvoj blog po nešto ne znam ni sama šta. Jednostavno sam znala i osečala da ću tu dobiti potvrdu nečega što je meni izuzetno bitno u ovom momentu .I našla sam.Tvoja rečenica koju sam ja za sebe izdvojila iz konteksta celog tvog teksta i protumačila je na svoj način, onako kako sam ja želela ćeme dugo držati. Neće za mene imati isti smisao kao i za tebe ali donekle sličan.
“Kako bilo, ja spremam svoja krila za trenutak kad cu ponovo moci da letim spokojno i niz vetar…Opusteno i kroz beskraj bezbrizno.
I niko nece moci da mi sece krila jer ce takvi biti marginalni , za njih nece biti mesta …” Hvala ti na ovim prelepim rečima, vraćaju nadu, veru, vraćaju život!
Verkic
Hvala tebi bas kao i svima koji citaju moje tekstove i pronalaze nesto lepo u njima.
Verujem da ce ti pomoci da prevazidjes odredjene situacije i da ce krenuti na bolje,]
Da nije tako, ni sam ne znam kako bi opstao , kako bi imao osmeh na licu… 😛
U zdravlje i tebi i ostalima! ZIveli!!
Pedja
Dobra ti je ova. Nadam se i ja da ce pametni malo da se trgnu i osveste, jer predugo budale zatezu …
Dezareo
Hvala ti prijatelju, imacu to u vidu. Nadam se da mi nece biti potrebna pravna ili bilo koja druga pomoc, ali danas se nikad ne zna… Zato….
Gaga St
Odlican primer. Ovim si mi dala krila i valju za dalje. Optimizam i sve nesto lepo sto je potrebno za dalje napredovanje i stvaranje… Hvala ti !!!
Dragan Radovic
Ako pozurim, brze cu da stignem. 😛
Ne zelim da se zadrzavam sa cutolozima, cini mi se da je to samo gubljenje vremena… Zato idem dalje i podignuta cela. Hvala ti… 😛
Verkic
Ako smo spremni, ako verujemo u sebe , onda cemo i da poletimo ako to zaista zelimo.
Ja sam spreman, a ti? A ostali?
Pozdrav batice…znas kako, sto kaze Balaske “…krivi smo mi sto smo ih pustili…” neeeego, barem si ti u prosveti i imas tu mogucnost da uradis nesto plemenito kao i sto radis. naime, predlazem ti da ih vise ne ucis kako se treba voleti svoja zemlja zato sto je cine ljudi takvi kakvi su, NEGO, neka zavrse sta zavrse i put pod noge i sto dalje odavde…nigde nije sjajno ali barem ljudi nisu zli kao ovde…za tebe i mene je mozda dockan da pakujemo kofere za stalno ali decu treba melte ne motkom terati odavde jer svako ko se rodi u Srbiji po defaultu je rodjeni baksuz i nesrecnik pa samim tim i nasa deca koja su ovde rodjena…tako da tek nasi unuci ako se rode negde van mogu biti malko normalnija. Na zalost i ti i ja i jos nekolicina sto valjda imamo normalnija razmisljanja (pitanje je sta su normalna razmisljanja jer mnogo bolje prolaze oni koji razmisljaju kao da imaju qrac umesto glave) samim tim sto cinimo ovu populaciju se stapamo sa gore napomenutim osobinama. Nadam se da razumes moje ogorcenje sto ovako pisem. E sad, sto se tice letenja, tu mogu da ti pomognem, ali radi se o bukvalnom letenju…s obzirom da imam tandem, kad god hoces a vreme to dozvoli, mozemo da odemo na neko brdo i da poletimo. Tu nam dusmani ne mogu nista osim da nam zavide. Ziv ti meni bio i…srecan raspust
Tekst star godinu dana, a svevremenski je. Svakodnevan. Iskreno, i pomalo zlobno od mene, drago mi je da nisam jedina koja potrosi vise telefona ganjajuci ljude da urade svoj posao nego sto bi me kostalo da sama to uradim (trenutno ganjam dostavljace vesh mashine koji nit’ se javljaju nit’ dolaze, i cini mi se da cu ja taksijem da odem po nju).
Trivijalan i sitan problem, a sad mi je GOLEM.
Pozdrav
Mazoni
Barem se ti ja kapiramo godinama i to traje istim intenzitetom.
Hvala tebi!!!
Mashenka
Nista danas nije trivijalno a i najmnaja sitnica zivot znaci !!!