Neko je rekao “Kad avatari ožive..”

Reading Time: 7 minutes

Avatari ožive kada se iz online sveta presele u realnost, kada se pogledaju u oči i umesto pisane koriste prave izgovorene reči. Onako bez cenzure, bez puno razmišljanja.
Jedna od takvih realnih prilika bila je i #TweetUpSombor, pod dirigentskom palicom fenomenalne Dzepne Venere koja u realu definitivno nije ništa drugo do prave lavice, žene zmaj, žene sa tolikom količinom pozitivne energije da njen poziv vredi milion dolara.

Naravno da sam se odazvao, da sam morao upotrebiti “pomoć prijatelja”, jer 900 kilometara ovog puta nije bilo na jedan “KLIK”, vec ozbiljno isplanirana do detalja destinacija Bor-Sombor.

Prvobitno sam razmišljao da idem busom do BG-a, pa da se uvalim Torbici u auto i tako stignem do Sombora. Medjutim, Vihor, moj prijatelj kojeg svi znate a niko ga nikada nije video, lako me je ubedio da idem svojim kolima i da ne marim za novce kada je ovako dalek put u pitanju. Iz prostog razloga: da ne smaračim nikoga, da ne budem vezan za razne prevoze i obaveze koje imaju drugi, i još svašta nešto…

Odluka da idem svojim kolima dala mi je super ideju da ubedim sina da podje sa mnom i pravi mi društvo, vidi sve lepote naše predivne Srbije i upozna sve divne ljude sa kojima sam ja godinama u kontaktu.

Tako smo nas dvojica krenuli još u petak i prva destinacija nam je bila Novi Sad. Sa velikim uživanjem smo svratili prvo do predivnog Spensa, a kasnije i do Štranda. Tamo, u kafee-u “Beza”, okupilo se društvo iz NS i okoline na #TweetUpNs. Ha, susret sa preko 30 ljudi!!! Kakav užitak, kakav filing. Neopisivo.

Svi vi koji redovno čitate moj blog i sami znate koliko puta sam pisao o sličnim dogadjajima i bezmalo uvek naglašavao kako je meni internet doneo veliko bogatstvo u vidu prijateljstva sa velikim brojem ljudi iz Srbije, Hrvatske, iz celog regiona i sveta i vasione i …Ni nebo nema granice kada je internet u pitanju, a zadovoljstvo na licima mog sina i mene govorili su vise od nas samih!

Predivno veče sa predivnim ljudima u predivnom Novom Sadu, morali smo teška srca da napustimo i krenemo za Sombor kako bi u dogledno vreme stigli. Kiša i mrak nam nisu bili saveznici ali odličan predlog da putujemo preko Odžaka, doneo je interesantno iskustvo. Moram priznati da sam obišao Srbiju uzduž i popreko ali da sam sada prvi put išao ovim putem i da mi je pomogao džipies navigator kojeg sam predhodno uzeo od Vihora kao i kameru i još neke sitnice..

Navigator nas je doveo po največem mraku do samih ulazih vrata Gerontološkog centra u Somboru. Da dobro ste pročitali, Luka i ja smo se smestili u staračkom domu. Ali nije onako kako nam odmah pada na pamet. Taj dom ima hotelski smeštaj jer je neko bio jako pametan kada je gradio centar za stara lica i predvideo i hotelski smeštaj za rodbinu koja dolazi u posetu svojim najmilijima. Odluka za taj smeötaj je prosta: najjeftini je u Somboru a fora je što za cenu koju smo platili dobli smo fenomenalni apartman , plus odlučnu uslugu ljubaznog osoblja.

Odlična odluka da se krene u petak i prespava u Somboru pokazala se kroz predjenu kilometražu. Malo manje od 450 kilometara učinili su svoje. Medjutim, i pored umora nisam mogao lako da zaspim jer sam još bio uzbudjen zbog druženja u Novom Sadu i same pomisli na druženje koje me očekuje u subotu.
…………….
….neću prekidati tekst i prebacivati na nov blog post kao što uvek radim. Nastaviću i napraviću najduži tepih,lol 😛 …
…………….

Subota: posle doručka sa Lukom i Torbicom ( i on je uzeo isti smeštaj kao i mi), otišli smo taksijem do centra grada. Ljubazni taksista nas je dovezo skoro do samih vrata Gradske kuće, a tamo…tamo je već sve bilo spremno za sve nešto lepo …

Tamo nas je čekala fenomenalna Verkić, veliki broj znatiželjnih dama i nekoliko predivnih ljudi sa neta koji su stigli pre nas. Sve vreme pokušavam da izostavim imena jer je zaista previše ljudi bilo prisutno i sigurno je da bi mi za linkovanje bilo potrebno nekoliko dana, počev od #TweetUpNs, pa sada u Somboru, pa videčete dalje kroz post…Izvinjavam se zbog toga.

Verkić je osmislila program za ceo dan tako što je u pre podnevnom terminu želela da svim damama iz Sombora i okolnih mesta kroz predavanja i iznošenje iskustava dočara koliko je internet svima njima a i nama potreban u svakodnevnom životu i na koji način internet može da unapredi poslovanje.

Jelena Glišić nije bila samo pravi dzentlamen :P, već je u dogovoru sa Verkom svoje predavanje ostavila za kraj i pustila da Miloš Djajić, Dragan Varagić, Zoran Torbica i moja malenkost dobro umorimo sve prisutne. Jelena je na konkretnim primerima rekla sve ono što mi nismo i sve ono što smo nas četvorica propustili i na taj način zaokružila jednu odličnu priču koja je na trenutak bila prekinuta fantastičnim tamburašima i modnom revijom koja je prikazala toliko lepih radova, originalnih ideja i fantastičnih rukotvorina upravo tih žena koje su pomno slušale predavanja.

U medjuvremenu pristigli su svi oni koji su želeli i mogli da dodju na #TweetUpSo. Došli su iz Niša, Kruševca, Novog Sada, Beograda, iz gradova Hrvatske i ko zna iz kojih sve mesta. U tom trenutku avatari su oživeli i počela je bajkovita priča.
Izložba ručnih radova udruženja žena iz Sombora i okoline, domaća jela i poslastice, pa onda odlazak u Muzej, postavka o istoriji hrabrih žena, izlazak na trg Sombora gde su pušteni beli golubovi….Pa predivna priča u drugom delu Muzeja gde je stalna postavka i gde nas je divna promoterka muzeja vodila kroz vekove, iz prostorije u prostoriju. O našem oduševljenju je izlišno pričati. Jednostavno- fantastično!!!

Drugi deo Verkić je organizavala u privatnom hotelu u centru Sombora gde su nas dočekali tamburaši i još puno iznenadjenja na bogatoj trpezi.
Štimung iskusnih majstora svog zanata učinio je gušt svim prisutnima a gurmanluci i užitak u kušanju predivne riblje čorbe i alkohola, atmosferu predivnog društva podigla je u jednom trenutku sve prisutne u zagrljaj i jedinstveno pevanje svima nam poznatih pesama…

Kamera je zabeležila sve te divne trenutke a ukoliko se “oživeli avatari” u ovom slučaju veseli ljudi spojeni net konekcijom i skupljeni u tem Somboru gradu, gde istina svega ima pa je i preteklo u tom trenutku, mozda budu i pušteni u javnost ukoliko daju saglasnost?
Do tada, samo zamislite tu predivnu atmosferu svih veselih ljudi koji imaju predivne oči, lepe frizure, interesantne dzempere, izraze i fraze. Imaju ime i prezime i potpuno su stvarni. Potpuno znaju da se opuste i uživaju. Potpuno prihvataju šalu na svoj račun i u deliću sekunde uzvračaju kao Nole Nadalu onako s dve ruke,lol :p
I to je trajalo, trajalo. Taman toliko da me još, i posle nedelju dana drži isti osečaj pozitivnih osečanja, prejakog optimizma, punog srca i punih “baterija” u meni…
Konačni zaključak tog dana je: KO JE MOGAO A NIJE DOŠAO TOG DANA U SOMBOR, GRDNO SE PREVARIO!!!- i moće samo da pati zbog toga, da se priprema za neko novo slično druženje.
Medjutim, Verkić je svojom organizacijom, gomilom detalja i aktvnosti učinila da se pomere granice organizacije nekog okupljanja poput ovog…
Nisam siguran da će neko slično okupljanje biti organizovano poput ovog u Somboru i imati tu energiju?! Voleo bih, zaista. Molim sve hrabre ljude ili pojedince poput naše lavice Verke da me demantuju. Ono u šta sam sasvim siguran je da ja ne bih mogao da sve pripremim sam kao što je to uradila Verka! Garant. Eto priznajem, a molim i druge da budu iskreni prema sebi, ili da pokušaju, pa da uporedimo, čujemo, vidimo, iskušamo,lol 😛
…..

Moj smeštaj je bio odličan i moram priznati da sam uspeo da odspavam i odmorim se taman toliko da prikupim dovoljno snage za povratak.
Nedelja je prošla u znaku prijatnog doručka sa Lukom i Torbicom u zaiste fenomenalnoj sali restorana gerontološkog centra u Somboru a zatim i prijatna kafica i nastavak druženja u hotelu gde su odseli drugi tviteraši, blogeri, fejzbukaši i internet zaljubljenici.
Veći deo je otišao posle druženja u subotu a posledji Mohikanci, sa vidno otečenim podočnjacima i neverovatnom željom za još jednom, pa onda još jednom kafom, tog jutra u Somboru uz osmeh prepričavali su zanimljive zgode od predhodnog dana.
Dogovori o nastavku putovanja pali su u roku od odmah kada je predloženo da se prvo svrati u kaffe Makijato u Novi Sad gde će nas čekati twiteraši, neki novi avatari,lol.
I da, laganom vožnjom do Novog Sada koji nas je ovom prilikom sačekao osvežen ali bez kiše i u prelepom svetlu, sa nekoliko predivnih ljudi sa osmehom na licima i željom da se uz zagrljaj i kratku priču ožive avatari i sve nešto lepo…
Predivno, nemam reči…
Kratko zadržavanje, put ka Beogradu i naravno ponovo dogovor u mili sekundi da se svrati u kaffe Kolačic gde će nas čekati neki drugi avatari!!!!
Vi ste se umorili čitajući? Ja nisam. Nisam se umorio a imam mnogo toga još da kažem.
Reći ću vam da smo uz prijatno društvo u Beogradu ručali i da je upravo to divno društvo učinilo gušt i prijatan osećaj da nam bude prijatnije nego da smo propustili takvu priliku.
Luka i ja smo morali da krenemo kako ne bi smo prekasno dosli u Bor, a ostaviti one divne ljude u Somboru, Novom Sadu i Beogradu bilo je lako uz saznanje da čemo nastaviti druženje preko neta, uz avatare koji imaju dušu i uz želju da što pre sve ovo ponovimo.
Vikend koji je iza nas jasno nam je dao do znanja da je potrebno malo volje, želje, malo više para i slobodnog vremena pa da budemo deo zajednice koja život znači!
Jasno nam je dao do znanja da iza avatara stoji jedan pozitivna energija, jedan ogroman optimizam i jedno zajednistvo i pripadnost!
Pogledajte po nekad svoj avatar, pogledajte da li mozete da se i vi organizujete i priuštite sebi ovakava zadovoljstva koja su ne merljiva, koja nemaju cenu a koji nam daju snagu i veru da možemo bolje, da možemo više i da smo ŽIVI!!!
Ljubav, muzika i sve nešto lepo uz divne i žive avatare!!!
ps.Verka, hvala ti što si nam udahnula ŽIVOT !!!

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

6 Comments:

  1. Jao Deda, pa jesmo li ovako ucili na predavanju? hahahahaha
    Tepih bez slika 😀

    Šalu na stranu, uživancija od prvog do poslednjeg trenutka. I ja se (i ovde) pridružujem čestitkama upućenim Verki, stvarno je zadala zadatak svima ostalima koji se spremaju da organizuju neki #TweetUp.

  2. maja gemaljevic

    E kume,bas mi je drago cuti da si u ovako dobrom drustvu i raspolozenju! Preneo si malo svoje energije i na mene… Ziveli!!! 🙂

  3. Alkohol, podocnjaci…to mi se svidja! 🙂
    Drago mi je da ste se lepo druzili, a Verkic je nas ponos!

  4. Deda, često nismo ni svesni koliko je snage u nama. Tu snagu iskazanu u svim pripramama, organizaciji….. ste mi svi vi redovno davali. Vi ste u meni ponovo pokrenuli onu Veru kakva je nakad bila. Želja da vam bar malo uzvratim je kriva za sve 🙂

    Hvala još jednom Deda, divno te je imati za prijatelja!

  5. Divna reportaza! pregledala sam sve slike koje sam pronasla na netu, bili ste rapevani, veseli i nasmejani, naravo i predani poslu kad je trebalo 😉
    super, samo pisi, tekst- ma kakvi dugacak, to se ne oseti kad je ovako nesto lepo u pitanju 😀

  6. Dekic jos jedno 100km i bili bi ste kod mene, mogli ste i Torbicu da povedete 😆 😉
    hehe

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *