Nekad su papir i olovka bili sastavni deo pisca, pesnika…
Papir je ostao, a olovku je zamenila masina za kucanje…
A onda je dosla tastatura koja je zamenila i papir i olovke i masine. U stvari, masinu je zamenila masina…
Jedino je ostao isti covek !
Da pise, crta, dizajnira, boji, pise-brise… Papira sve manje ili ih uopste vise nema.
Pisma ni od korova, zamenio ih mejl i poruke na razlicite nacine: sms, mms, pms, opss ovo zadnje nije poruka…
Blizi se Nova Godina. Umesto prelepih razglednica, razmenicemo na hiljade mejlova u kojima ce biti razni crtezi, slajdovi i slicna neka lepa cudesa. Zamenice ih SMS umesto izgovorene reci !
Sve nesto lepo iz proslosti zamneice sve nesto lepo iz sadasnjosti. Nesto sto je IN, sto nije zastarelo.
Mene ce obradovati i mejl, i sms i sve ovo sto je IN, ali najvise razglednica sa nekim detaljima gde sneg pada, mesecina obasjava sanke Deda Mraza, zaledjen potok preko kojeg mali mostic spaja dva zaljubljena srca, mala kucica u planini iz cijeg dimnjaka izlazi belicasti dim… I sve tako nesto lepo…
A stvarno ume da bude lepo. Nikada nisam video ruznu razglednicu, ali sam zato video mnogo ruznih cestitki koje se vrte na netu. O njima ne zelim da pisem…
|
Ne zelim ni sliku da postavim kako bi vam docarao koliko topline ima u kucici u kojoj su stakla na prozorima zaledjena i oslikana najlepsim detaljima koje samo hladnoca zna da oslika na svoj nacin. Jos kad se belicasti dim siri iz malog dimnjaka, mozete li da zamislite koliko je prijatno u kucici?.
U toj maloj , planiskoj kuci dvoje mladih sede pored kamina, pored njih na stocicu od drveta, dve, do pola napunjene case sa crnim vinom. Vatrica pucketa i prica svoju pricu u kojoj hladnoca nema sta da trazi. Iskrice od izgorelog drveta odskoce samo da bi skrenule paznju na sebe i da prenu dvoje mladih iz zaljubljenih misli…
Moze vetar da duve koliko mu volja, u kucici se tek po malo cuje fijukanje od spolja.
Prelepi pas lezi pored svojih prijatelja tik do njihovih nogu, napola spustenih kapaka , kao da spava… Kad iskrica skoci, jedno uvo se blago podigne, a zatim jos brze spusti na prelepu dlakavu , cupavu glavu…
Pored flase sa crnim vinom stoji lampa iz koje se siri tek primetna svetlost. Vise svetlosti daje vatra iz kamina, ali koga jos briga???
Dvoje mladih sede zbijeni na malom kaucu, prekriveni kariranim cebetom koje sa strane ima resice ( a bas umeju da nerviraju te resice ), naravno, oboje imaju rolke, jer bez rolki se ne ide u planinu ( al sam pametan???)…Teske gojzerice na nogama, vunene carape …I sve tako, nesto lepo…
Oboje sede i cute…razmisljaju o lepim stvarima. Nemaju televizor, telefoni su im iskljuceni jer nema signala, nema neta, sms-s, mejlova i ostalih cudesa ovodanasnjice…
Vino lagano udara u glavu…Misli sve sporije naviru…Nesto se oseca… Oseca se u vazduhu, oseca se u glavi, oseca se u grudima, celo telo poprima jednu drugu dimenziju…
****************
Za dalje , sami smislite pricu…
Ljubav, muzika i sve nesto lepo…
Deda, jel` ti dobro? 😉
Opici te romantikaaaaaaa 🙂
Ja jos uvek volim razglednice, pisem ih i dobijam, doduse ne kao nekada kada mi je sanduce bilo puno, ali nadje se neka i bude mi bas drago:)
Deda
ja te najlepše molim da skloniš ovu nesrečnu manekenku iz sidebara jer me dekoncentriše njeno bućkanje kad god pokušam da pažljivo da pročitam tekst. 😐
Pošto znam da si “duševan” 🙄 čovek verujem da ćeš molbu uvažiti pa da lepo pročitam najzad jedan telst na miru a možda i da iskomentarišem.
Hvala unapred i- od pozadi. 😆
Zelena vrata
Razglednice su zakon…
I samo da znas da sam ja rodjen opicen i romantican, samo se pravim da nisam,lol…
Borski
Bas sam razmisljao o tome…
Evo , gotovo… Sad cu da postavim nesto jos gore, hi, hi…
Uostalom, sta imas da gledas manekenke, bre…lol…
Pa u šta da gledam. Ma došlo mi par puta da uskočim i da je izvadim iz bazenčeta. Kako li je onaj izdržavao da toliko puta vidi sve to i prodje pored jadnice mrtav ladan.
E vidiš ovo se zove extra – mega – tetra najspam. 😈
Sad da se malo dotaknemo i teme. Ja ne znam tačno, 😕 ali ranije je proleće bilo uobičajeno vreme za ovakeve emocije i tekstEve a ti ili si zaljubljen ponovo ili ti ova crkavica zima udarila po tintari.
Ali deda, zasto samo DVOJE MLADIH? Mogla bih i ja tako, samo kada bih imala sa kim! Jao, kako je divno, toplo, jedino mi gojzerice malo tesne! 😳
E baš nešto ovako mi treba, da bih bar pokušala da ostanem normalna. 😀 Imamo neki divan plan za Novu Godinu, ako uspemo da ga ostvarimo možda bude baš kao u tvojoj priči. Divno.
U ovom totalnom haosu i trčanju od posla do posla ne bi li se obezbedilo što više para i samim tim koloko-toliko normalan život, romantika je nekako (na žalost moju) nestala negde. Volim da pročitam ovakve tekstove, a i da pogledam tako neke romantične filmove – pomažu mi da se izborim sa svakodnevicom 🙂
p.s. Deda, ovaj video desno je ODLIČAN! Iskidah se od smeha!!! 😆
Borski
Isto sam i ja komentarisao za ovog kretena od manekena… Pa , ja bi se makar trgnuo, a sigurno bi se bacio u vodu da joj pomognem… Ne mogu da verujem kako je lik ladan i dalje koraca bez da se cimne…
Vidi: ovaj moj blog je uvek pod romantikom, samo ti to ne vidis jer stalno zevas u manekenku… Sad nje nema, pa se bacaj u ljubaav, muziku i sve nesto lepo….
Duda
Ako pored njih napisem da je tu i njena mama, ode mi romantika… Salim se naravno… Svako meze da zavrsi pricu po svom izboru…
Carolija
Zelim ti ispunjenje planova za Novu godinu, bas kao u prici. Opustanje, romantika, crno vino, pogledi iz kojih se sve vidi…Uzivaj…
Marija
Drago mi je da si pronasla lep kutak za romantiku. Necu o svakodnevnici…
ps. ovaj vido je star ko Biblija, ali se vise ni sam ne secam da li sam ga ili nisam postovao nekad…Ekstra je, uvek se nasmejem kad ga gledam…
Nisi rekao da su misevi poceli drugacije zvuke da ispustaju nego ranije 😀
A ovo “Za dalje , sami smislite pricu…” inace STVARNO nije u redu, prestao si kad je najzanimljivije 🙄
Otkrila sam da obozavas Josipinu muziku. 🙂 Takodje.
Papir nisam zamenila tastaturom i dalje skupljam hemiske olovke, cak sam i penkalu kupila. Taj svemir , papir , ja i pisanje ne moze da mi zameni tastatura nikako.
Razglednicu ne pamtim kad sam dobila, a ni pismo.
Otkrila sam i da si romantican 😉 . ( Baba , uzivaj. )
Ide vreme gde ce biti puno sneznih filmova u kojima ima svega ovoga sto si opisao, tome se radujem, onako decje, jos uvek.
Lepa prica, topla.
Laku noc.
Miss Cybernaut
Fala za dopunu, misevi su zaista mutirali i bas umeju da zvizde, neki skoro kao i Young Folks, a neki kao Boki Milosevic… 😛 😛 😛
Iz prikrajka gledaju sta ce dvoje mladih da rade , bacaju se u romantiku punih stomaka ( naravno da su pocistili drveni pod …)
I posle trazis da zavrsim pricu…hi, hi…
Ma , svako za sebe…
Jelena
Obozavam je, volim kad cujem njen glas i neke njena pesme…Imam ih skoro sve…
Za tebe znam da papir i olovku ne menjas, zato je moj naslov takav. Jednostavno, dajes inspiraciju uvek. Dovoljno je da bacim pogled kod tebe i to je to…
Baba uziva kad me udari romantika…lol.. 😳
Hvala ti… 😛
obozavam novu godinu i svu onu jurnjavu i atmosferu….
a obozavam i cestitke..i pisem ih….
prosle godine sam poslala i dobila preko 60 cestitki, mogu samo da zamislim sta je postar mislio kad nam je svakodnevno ostavljao u sanduce po 5 minumum 🙂
mnogo mi je zao sto ljudi sve manje i manje pisu, prave cestitke, rukom i olovkom…. sreca, pa imam puno prijatelja koji vole kao i ja da dobiju pravu cestitku, pa eto, ako nista drugo, cekamo te zadnje dane u godini da se radujemo kao mala deca i gvirimo u sanduce da vidimo ima li ih jos….
suske zna koliko sam ih imala prosle godine, sve su bile poredjane na polici… a posle spakovane u posebnu kutiju, sve ja to cuvam, kao hrcak..
p.s. necu da se naljutim ako i od vas dobijem jednu ove godine….. 🙂
Ponekad procitam u nekim od casopisa da pojedinci traze prijatelje za dopisivanje.Ocigledno je da jos uvijek postoje ljudi, koji jos uvijek drze do papira i olovke.Ima nesto u tome.Sam rukopis,velicina slova,na koju stranu naginju….itd,govore dosta toga.Postoji neka fantasticna ali nevidljiva nit,koja se na zalost izgubila upotrebom tastature.
SPOMENAK.org – kupite novogodišnje čestitke i pomognite deci bez roditeljskog staranja.
Budite dobri i prema onima koje ne poznajete.
Nikada se necu odreci papira i olovke /pogotovu grafitne/ makar mi se smejao ceo svet.
Gaga
Zasto da ne, jos samo mi adresa fali, ili da donesem do postanskog sanduceta? 😛
Afrodita
Dok bude ljudi, bice i stvarnih zaljubljenika u olovku i papir, pa tako i razglednice, pisma i slicnih rucno napisanih tragova…
Miss Cybernaut
Hvala za ovaj link, sigurno cu da zatrazim jedan paket, minimum…
Elektra
Zasto bi se bilo ko smejao? Papir i olovka ce biti u upotrebi jos dugo, dugo… 😛
Pingback: pratipetak - Uspesi, padovi i zivot uopšte
Pingback: Google, šta mu ono beše? Teča? « Uspesi, padovi i život uopšte
Nema nista bez papira i olovke, kada nestane struja, i kada se isprazni baterija ili akumulator, onda zbogom komp, net i ostale zajebacnije, tada dolazi PAPIR i OLOVKA!!!! Papir trpi sve a olovka moze da bude i parce izgorelog drveta 🙂
Pingback: #pratipetak | Džepna Venera blog