Pobrkani loncici, serpe i poklopcici !!!

Ми смо у исто време и проблем и решење.

Ovo je izvod iz razmisljanja Zorana Djindjica, a odnosi se na srpski narod.

Ми смо весео народ који истовремено цени песимизам јер га сматра отменим. И јер ослобађа од одговорности. Ако већ унапред сумњате у свој успех, неуспех ће вам лакше пасти, јер сте га мудро предвидели. Недостаје нам кондиција за озбиљну стратегију. Недостају нам људи са јаким карактером у јавном животу. Превише је површног мудровања и површног незадовољства, који не подстичу и не оплемењују акцију, него је блокирају.

Ovo razmisljanje mi je u glavi danima i nikako ne mogu da ostanem inferioran. Desavanja oko mene teraju me da se zapitam gde ja to gresim, gde moji prijatelji grese, gde svi mi to kao narod gresimo?

Teska su ovo pitanja i ne uklapaju se u tematiku mog bloga. Ipak je ovde sadzajem zastupljena muzika, ljubavne teme i sve nesto lepo, a ne neki problematicni dogadjaji iz zivota.

Ali, ja nisam masina. “Placem , jer nisam kamen…” -stih iz jedne prelepe pesme.. Imam i ja svojih tri minuta za stavljanje prsta po sred cela a ne sa strane.

U takvim trenucima redovno dolazim do zakljucka da sam kreten (mazohista) koji maltretira sebe zivljenjm u Srbiji u ovom sistemu bez sistema. Svasta mi nesto pada na pamet, ali u ovakvom stanju, a raskrstio sam odavno sa tim, ostaje mi samo da se borim i pokusam da ostanem normalan. Koliko normalan, to vide tek oni moji prijatelji koji imaju izgradjen sistem zapadnog stila zivljenja i svi oni iz mog najblizeg okruzenja koji su mi zaista iskreni prijatelji i ne libe se da mi kazu istinu u lice.

Kad vec zivim u Srbiji, tacnije kad vec prezivljavam ovde, ostaje mi da se secam nekih lepih putovanja od ranije , da mastam o novim destinacijama u skladu sa mogucnostima ( u ovom trenutku one su pomerene za nekoliko godina unapred, taman dok otplatim bedne kredite kojima nisam nista kupio nego vracam dugove i tako iznova svaki put), da se radujem odrastanju mojih lutkica kojima se trudim da ugodim koliko je to moguce a sve je manje moguce sa brojem njihovih godina, itd…

Lagao bih ako bi rekao da nemam nikakva zadovoljstva. Taman posla. Ova moja zadovoljstva pricinjavaju mi neverovatnu radost i srecu, a ko razume , shvatice ,lol…

I necu nabrajati ono malo mojih zadovoljstava, ali cu izdvojiti dve stvari: prva je druzenje sa ljudima a druga blogovanje.

Blogovanje je posledica mnogosatnog citanja na internetu, trazenja kvalitetnih informacija, pracenja vesti, a u zadnje vreme fenomenalnog shumenja na drustvenim mrezama sa osobama sa kojima se kapiram, tacnije pratim 😛 …

Kroz blogovanje, doslo je i druzenje sa osobama koje bloguju.  A bloguju o svemu i svacemu, dok je zajednicka interesna stvar: svi vole dobro druzenje ! Sta reci, osim da su neki fini ljudi napravili pre par godina druzenje blogera koje su nazvali BlogOpen .

BlogOpen se odrzava sveke godine po jednom, a mozda bude nekad i dva puta godisnje, ko to zna u ovom trenutku??? U svakom slucaju, blogeri saznaju od organizatora kada ce se i gde odrzati BO. Tog trenutka vecina blogera daje svoj doprinos sireci informacije, predlazuci pojedine stvari koje bi zeleli da vide/cuju/procitaju/druze se sa ljudima koji ce predavati i biti deo BO. Organizatori sve to prate, sazimaju u jednu celinu i oficijalni deo se uglavnoim zna, dok onaj prijateljski zavisi od blogera koji ce svojim prisustvom dati doprinos celoj manifestaciji…

Nista komplikovano, nista spektakularno imajuci u vidu da u toku jedne godine ima na desetina konferencija i skupova ljudi koji su u IT bransi, a koji su izmedju ostalog i blogeri…pa se desava da se pojedinci sustrecu i vise puta godisnje dok se neki ne pojavljuju nigde, jos su sakriveni iza nickova i zive neki svoj blogerski zivot, uzivajuci sav komfor oko sebe…

Ne retko, bas ti ljudi imaju ideju da okrenu svet naglavacke i da nesto sto vec postoji izdefinisu na samo sebi svojstven nacin. Traze dlaku u jajetu , ali u tudjem . Kad bi sami sneli jaje, znali bi koliko je to tesko s jedne strane a koliko je lepo s druge. Sneses jaje, kokodaces na sav glas i kocoperis se svojim perjem na sve strane. Niko i niko ne moze da kokodace jace od tebe/mene. E, to kokodakanje smeta, para usi, udara u sujetu…

Jos ako je neko impotetnan, taman da mu postavis tudje jaje ispod guzice, prvo sto ce da uradi je da ga polomi, pa da onda kukumavci na sve strane da mu je neko podmetnuo jaje a da ga nije upoznao sa osnovama cuvanja istog…

Ko-ko ko- ko da, ko ce da mi da???

Dajte mi novo jaje, dajte mi nove ideje, a ja cu da se potrudim, majke mi !!!

*****************************

Kako je ovo moje gnezdo gde ja snosim moja jajca, mogu samo da se nasladjujem sto ima gomila mojih prijatelja koji vole kad snesem jaje i kad se raskokodacem. Odamh dodju da i oni kokodaknu kako bi se radovali novom jajetu, ko svom…

Ponekad pobrkamo loncice, serpe i poklopcice, ali nikad ne odustajemo u ovom suzenom prostoru da se lepo druzimo, kako na blogovima , tako i na BlogOpenima. Ne retko i van oficijalnih okupljanja nadjemo nacina, vremena i novaca za druzenja.

Zbog svih ovih stvari, siguran sam da cu ostati “normalan” , da cu malo vremena odvojiti za bezanje od svakodnevnice, da cu imati cemu da se vracam … Blog kao licni dnevnik i treba da mi posluzi za prebiranje po vremeplovu, po mojim povrackama, snesenim jajima i djubretu koje uredno slazem u svoju kantu,lol 😛

Moram da priznam da me odusevljavaju svi oni koji imaju osim ogromonog vokabulara, i fenomenalan smisao za redjanje reci u smislene i slikovite slozene recenice.

Poceh ovo kokodakanje mislima Z.Dj. pa da probam sa citiranjem jos jedne njegove genijalne umotvorine: Kad vidis da neko nesto radi, preuzimi ako znas bolje. Ako ne, skloni se i ne smetaj… Valda je tako nekako rekao, uglavnom sustina je tu.

Imamo drustvene mreze za svakodnevno , svakominutno on-line druzenje, blogove za malo duza razmisljanja i razbijanje jaja ofarbanih u sve moguce boje i ako nije svaki dan Uskrs, i BlogOpen za druzenje u realu.

Sve sto se izmisli novo, dobrodoslo je, jer su svi saglasni da je regionalna blogosfera i ovakva kakva je trenutno-  jako siromasna.

Napred nasi !!! Samo nemojmo da brkamo loncice, serpe i poklopcice…

Eto ja to uvek prvi uradim, pa zato i molim sve moje prijatelje da postave svaki poklopcic na serpu gde mu je mesto, da loncice rasporedi po velicini i da ne lome snesena jajca! 😛

Ljubav, muzika i po neko jaje...ko-ko, ko-ko da… 😛

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

5 Comments:

  1. Jebote, nista te nisam razumela 😆

    ko da si stvarno sneo jaje pa se prokvocao, slusah muziku, citah, muvah se, gde da stavim poklopac

  2. Bravo devojcice. U tome i jeste sustina, ali cu ti to reci u dvajes sestom postu ovakve vrste, samo jos da smislim sta sam teo…
    Aj ti lepo stavi poklopcici de ti odgovara i nema da brines. 😛

  3. Ne mogu se odlucim, ja cu da sviram varjacama po poklopcima, vise mi odgovara :mrgreen:

  4. Odlično izabran citat, a i vrlo iskren post, samo nastavi sa kokodakanjem ,odlično ti ide!

  5. I ja se trudim da ostanem normalan i ipak mislim da sam još uvek normalan, ali ko će ga znati.
    Što se tiče pokojnog Đinđića, atentatom na njega potvrđena je naša stara poslovica koja se još uvek primenjuje, u ovom slučaju i bukvalno “Dva loša ubiše Miloša”. Ustvari takvi smo mi Srbi, loši se grupišu da uniše one što vrede jer samo tako oni mogu doći do izražaja. Seku se glave koje strče. Ja sam možda pobrkao lončiće a zar je i to bitno sada. U svakom slučaju dobar post. 😉

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *