Vladika Danilo
Ništa mi nemojte čuditi
što me crne rastezaju misli,
što mi prsa kipe sa užasom.
Ko na brdo , ak’ i malo, stoji
više vidi no onaj pod brdom,
ja poviše nešto od vas vidim –
to je sreća dala al’ nesreća.
Ne bojim se vražjega kota,
neka ga je na gori lista,
no se bojim od zla domaćega.
Bijesna se bratstva isturčila,
tek domaće napadnemo Turke,
svog svojega nikad puštat neće,
razlući se zemlja na plemena,
krvava se isklati plemena,
vrag djavolu doći u svatove
te svijeću srpsku ugasiti!
Zlo se trpi od straha gorega.
ko se topi hvata se za pjenu,
nad glavom nadodaju ruke!
Mudro, istinito i upotrebljivo u svim srpskim vremenima.
Mudro…
Hvala Dekic!